Kada se Moriset Rufinja nedavno jednog sunčanog jutra našla pred još jednim oskrnavljenim jevrejskim spomenikom, imala je osećaj kao da se vratila u neka ranija, mračna vremena. „Kao da sam ponovo doživela i Drugi svetski rat, i svu tu patnju, i Jevreje koje deportuju“, kaže 84-godišnja gospođa. Ona nije Jevrejka, stanuje u Sen Ženevjev Deboa, mirnom gradiću na periferiji Pariza. „Ne možemo da ne reagujemo na sve to, na porast rasizma i sve veću ravnodušnost.“

Za to vreme, u blizini, lokalni političari osuđuju netoleranciju i polažu vence pored portreta jednog nasmejanog mladog čoveka. Radi se o 23-godišnjem Ilanu Halimiju, koji je davnih dana bio tu ostavljen –u jako lošem stanju, nakon što je otet i mučen, i to nedeljama. Otmičari su mislili da će njegova porodica, samo zato što su Jevreji, da plati otkupninu. Ali ona to nije mogla. Halimi je preminuo na putu za bolnicu.

Niz antisemitskih ispada

To se dogodilo pre 13 godina. Od tada, od smrti Ilana Halimija, Francuska je doživela čitav niz drugih stravičnih antisemitskih incidenata – od pucnjave u jevrejskoj školi u Tuluzu 2012, pa do terorističkog napada 2015. kada se na meti našao jedna prodavnica košer-hrane. Prošle godine ubijena je 85-godišnja Mirej Knol, žena koja je preživela Holokaust.

Antisemitizam u Francuskoj jača, vlada u Parizu nedavno je objavila da je broj incidenata u kojima su na meti bili Jevreji, prošle godine porastao za 74 odsto u odnosu na 2017. „Vlada mora da preduzme nešto više“, kaže rabin Mišel Serfati, predsednik Jevrejsko-muslimanskog udruženja. „Ne može borba protiv antisemitizma da se prepusti samo građanima i opštinama. To mora da postane pitanje od nacionalnog značaja.“

Zabrinjavajući trend u Evropi

Protekle nedelje neko je nacrtao svastike na poštanskim sandučićima na kojima se nalazio portret Simon Veil, žene koja je takođe preživela Holokaust i kasnije postala jedna od najuglednijih francuskih političarki. Pored toga, vandali su žutim sprejom napisali na nemačkom „Juden“ (Jevreji) na jednoj jevrejskoj pekari u Parizu. Neki drugi izgrednici uništili su biljke posađene pored spomenika Ilanu Halimiju.

Prošle srede predstavnici gradskih vlasti zasadili su nove bilje, u okviru male ceremonije u pariskom predgrađu Sen Ženevjev Deboa. Ali mnogi koji su bili na toj ceremoniji imali su osećaj da se šteta ne može tek tako popraviti. „Mi minimalizujemo efekte nasilja, ali to samo motiviše one koji to rade“, kaže jedan od stanovnika tog mesta Žan-Lik Maze.

Francuska nije jedina evropska zemlja koja se suočava s porastom broja antisemitskih incidenata. Slično je i u Nemačkoj i Velikoj Britaniji. U Britaniji je brojka bila rekordna – 1.652 incidenata.

Jedna studija Evropske unije izdata u decembru pokazala je da je nekoliko stotina Jevreja iz više od deset članica Unije prijavilo da su tokom 2018. bili žrtve verbalnog ili fizičkog nasilja. Jedna druga studija, koju je preneo američki CNN, potvrdila je da su stari sterotipi u Evropi danas itekako živi, uključujući i rašireni osećaj da Jevreji imaju preveliki uticaj u medijima, svetu finansija i politike.

U Francuskoj, domovini najveće jevrejske zajednice u Zapadnoj Evropi, koju čini više od pola miliona članova, neverovatnih 95 odsto ispitanika iz studije EU izjavljuje da antisemitizam smatraju velikim ili veoma velikim problemom. Neki su na to već reagovali – hiljade francuskih Jevreja poslednjih godina emigriralo je u Izrael.

Jedna zemlja, dva izvora antisemitizma

Danas je, prema mišljenju stručnjaka, Fracuska suočena s dva različita talasa antisemitizma: za jedan je „zaslužna“ druga generacija doseljenika, arapskih i afričkih muslimana. A drugi, „tradicionalni“ antisemitizam, prisutan je već neko vreme i, kako smatraju neki, ponovno je „izronio“ na površinu s pojavom antivladinih protesta tzv. „žutih prsluka“. Stručnjaci tvrde da se taj antisemitizam manifestovao do sada na brojne načine, i to ne samo kroz napade na Jevreje, već i u obliku vulgarnih antisemitiskih grafita usmerenih protiv predsednika Emanuela Makrona – bivšeg Rotšildovog bankara.

„Oni kao da su čekali na neku vrstu okidača“, kaže rabin Mišel Serfati komentarišući ono što ono naziva „klasičnim“ antisemitizmom. „I ’žuti prsluci’ su im dali impuls da izraze ono što misle.“

Politikolog Žan Peto, sa Univerziteta Sijans iz Bordoa, takođe smatra da su „žuti prsluci“ odgovorni za porast broja zločina motivisanih mržnjom, barem za jedan deo tog porasta. U to spada i ono što se događa na internetu, gde je pokret tokom vremena postajao sve jači. „Smatram da su ’žuti prsluci’ itekako odgovorni za nastalu klimu zato što nisu jasno odbacili antisemitizam“, kaže Peto.

Drugi sagovornici su oprezniji i zaključuju da je porast antisemitizma poslednjih godina započeo i pre pojave „žutih prsluka“. Potraga za krivcima je komplikovana između ostalog i zbog činjenice da u Francuskoj nema zvaničnih statistika o krivičnim delima baziranim na rasi i religiji, napominje Žan-Iv Kami, stručnjak za politički radikalizam. „Tradicionalni francuski antisemitizam je, nažalost, još uvek živ i prisutan, ali za većinu nasilnih napada na ljude nisu odgovorni ekstremni desničari, već ljudi doseljeničkog porekla.“

Šta da se radi?

Porast broja antisemitskih incidenata mnoge od onih koji su se okupili na ceremoniji za Halimija, ponukao da se zapitaju: Šta da se radi? Kako do rešenja koje bi ponudilo izlaz iz sadašnje situacije? Među njima je bio i Žil Lalum, 19-godišnjak s plavom kipom na glavi koji je upalio i sveću pored Halimijevog portreta.

„Došao sam ovde da izrazim svoj protest, da pokažem da smo mi Jevreji još uvek ovde“, kaže Lalum. On se zalaže za promenu stavova, pogotovo na društvenim mrežama. Svestan je ipak da će to „biti veoma, veoma teško“.

Rabin Serfati već godinama se bori protiv antisemitizma – na ulicama, u kvartovima u predgrađu u kojima živi mnogo doseljenika, tamo gde se kreće sa grupom mladih muslimanskih volontera. I on priznaje da to nije lak i brz proces. Spominje čas istorije religije nedavno održan u obližnjoj srednjoj školi na kome su učenici žestoko reagovali nakon što je nastavnica počela da im predaje o judaizmu.

„Uopšte nije znala šta da radi kada se suočila s tom količinom predrasuda“, kaže Serfati. „Nova generacija mladih trebalo bi da postane generacija građana, onih koji vole Francusku. Ovde nema mesta za predrasude.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android