„Zajedno“ je naizgled jednostavna reč, ali teško ju je oživeti. Pogotovo kada je u pitanju muzički festival. I upravo s tim izazovom suočava se bonski Betovenfest – s obimnim programom koji ima za cilj da omogući učešće za sve – sa preko 80 koncerata i drugih oblika zajedništva.

Festival počinje ovog četvrtka 5. septembra promišljenim prologom u katedralnoj crkvi u Bonu, a završava se 3. oktobra velikim „Festivalom demokratije“ u kvartu nekadašnje vlade u bivšem glavnom gradu Nemačke. Takoreći u kolevci druge nemačke demokratije.

Betovenfest kao mesto susreta

„Potrebna su nam mesta za razmjenu i susrete. Mesta za izolaciju imamo dovoljno“, kaže Stiven Volter, direktor tog tradicionalnog festivala koji se održava u rodnom gradu Ludviga van Betovena. „Muzika nije umetnička svrha sama po sebi: ona povezuje ljude na veoma arhaičan način.“

Šta to znači, Valter i njegov tim pokazaće na koncertu kojim se otvara festival. Naime, udružuju se dva ansambla koja teško da mogu biti različitija: virtuozna Kamerna filharmonija Potsdam pod dirigentskom palicom Elim Čan i hamburški ansambl MEUTE, koji se sastoji od jedanaest bubnjara i duvača. Muzičari MEUTE sebe opisuju kao „Techno Marching Band" i predstavljaju „hipnotički pokretan tehno sa ekspresivnom duvačkom muzikom“. Oba ansambla – potsdamski virtuozi i hamburški mood makeri – naizmenično sviraju u Bonskoj operi i na pijaci.

Solista večeri je gruzijska klavirska zvezda, Đorđi Gigašvili sa varijacijama na Betovenovu „Eroiku“. „Sloboda je najvažniji razlog zašto volim klavir“, rekao je za DW 24-godišnjak, koji je poznat i kao pop pevač u svojoj zemlji. „Na kraju krajeva, ono što danas zovemo ’klasičnim’ bio je ’pop’ pre 200 godina. Dakle, kada svirate Betovena danas, tu uvek mora da bude i nešto moderno.“

Uz ostale mlade umetnike, Gigašvili je jedan od stipendista ovogodišnjeg Betovenfesta i može se videti na nekoliko koncerata. Njegov repertoar se kreće od Alfreda Šnitkea (rusko-nemačkog kompozitora, prim. red), do narodnih pesama iz njegovog zavičaja.

Betovenova Deveta i Misa Solemnis – dela za sva čula

Za Betovena je 1824. bila velika godina. Te godine su svetlo dana ugledala njegova dva velika kasna dela: Deveta simfonija premijerno je izvedena u Beču, a Misa Solemnis u Sankt Peterburgu.

Prema rečima organizatora festivala, Betovenfest slavi ta dela „ne samo kao tradicionalna obrazovna dobra“, već ih koristi i kao „prilike za novu kreativnost“. Tako se Misa Solemnis pojavljuje u obličju duše. Projekat je razvio kolektiv „Pesma za tebe“. Emotivne Betovenove melodije susreću se s gospel-harmonijama.

Kampus: Tan Dun i mladi muzičari iz čitavog sveta

Za Ludviga van Betovena, muzika je uvek bila sila koja okuplja ljude. Ta ideja, istaknuta i koncentrisana u poruci Devete simfonije sa Šilerovim (Fridrih Šiler, nemački pesnik iz XVIII veka, prim.red.) stihom „Svi će ljudi braća biti“, bila je lajtmotiv projekta kampusa Betovenfesta i Dojče velea. Savezni omladinski orkestar i Svetski omladinski hor izvešće Devetu na sceni prvog vikenda festivala – sa Oskarom (za film „Pritajeni tigar, skriveni zmaj“ iz 2000. god) nagrađenim kompozitorom i dirigentom Tan Dunom na podijumu.

Maestro koji živi u Šangaju i Njujorku komponovao je svoje najnovije delo „Choral Concerto: Nine“ po narudžbi međunarodnih klijenata, uključujući DW i Betovenfest. Za komad – poput Betovenovog – za orkestar i hor, kompozitor je stvorio svojevrsni libreto od dela poznatih kineskih pesnika prošlosti.

Tri stava dela naslovljena su „Devet“, „Vino“ i „Vreme“. „Te tri reči na kineskom su ’Jiu’, ’Jiu’ i ’Jiu’. I sve tri se izgovaraju isto“, objašnjava kompozitor. „Ali, to su tri različite reči povezane na zanimljive načine. Moj komad nastoji da kombinuje zvukove prirode, duha i vremena kako bi stvorio večni mir.“ Za njega je, kaže za DW, ta muzika njegova „oda miru“.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku