I Evropska unija i Sjedinjene Američke Države žele da vide uspešan proces evroatlanskih integracija Sarajeva, Beograda i Prištine, a „osnovna poruke će biti da svi imaju oni imaju evropsku perspektivu“, kaže za DW, portparolka šefice EU diplomatije, Maja Kocijančić. Pored takve zajedničke poruke, evropski analitičari smatraju da je dolazak državne sekretarke Hilari Klinton, jasna indikacija da Vašington očekuje ne samo da EU nastavi da se zalaže na svojoj politici u regionu, već i da se region fokusira na Evropsku uniju.

„Znamo da postoji dosta političkih aktera u regionu koji imaju naviku da se prvo okreću ka Vašingtonu, pa tek onda ka Briselu. Smatram da bi ova poseta mogla da bude signal da se taj pristup promeni“, kaže za DW direktor asocijacije Nezavisnih diplomata Nikolas Vajt. On zato smatra da će osnovna poruka zajedničke američko-evropske posete regionu biti ta da je budućnost Zapadnog Balkana u integracijama u EU, a ne u paradigmi konflikata i teritorijalnih podela iz prošlog veka.

Gotovo je sa naredbama iz međunarodne zajednice

Prva stanica za Ketrin Ešton i Hilari Klinton je Sarajevo. Još prilikom predstavljanja ovogodišnjeg izveštaja o progresu zemalja u procesu evrointegracija u Briselu je naglašeno da Bosna i Hercegovina zaostaje za svojim susedima na evropskom putu i da bi trebalo da bude „u fokusu“ evropskih napora. Ovoga puta i SAD jasno daju do znanja da stoje iza evropske politike u BiH.

„Konkretno, u BiH daćemo poruku da politički lideri moraju da rade na reformama da bi mogli da postignu napredak neophodan za proces evrointegracija“, kaže Kocijančić za DW.

I političari i analitičari u Briselu se slažu da su raspoloživi evropski instrumenti podrške toj zemlji već „na stolu“ i da ni SAD ni EU ne dolaze sa novim „čarobnim receptom“ za rešavanje problema u BiH. „Dani kada su predstavnici međunarodne zajednice dolazili u Sarajevo, Banjaluku ili Mostar da im kažu šta da rade su gotovi“, kaže Nikolas Vajt za DW i dodaje: „Njihova poruka je sada jasna, a to je da BiH mora da sama sredi stvari u svojoj kući. Da je na lokalnim igračima da nađu lokalno primenjiva rešenja. Na Bosancima i Hercegovcima je da sami shvate šta bi trebalo sami da rade.“

Vajt ocenjuje da se, iako možda stagniraju, stvari u BiH ne kreću u nazad i da je promena, ovoga puta na bolje, moguća: „Smatram da će BiH na kraju biti „povučena“od strane svojih suseda u pristupanje EU. Kada političari u Bosni i Hercegovini uvide šta je ono čime se svi drugi bave, to će izazvati i promene kod njih“, zaključuje Nikolas Vajt.

Pragmatičan pristanak na status kvo Kosova

Posle Sarajeva, sledeća stanica za Klintonovu i Ešton su Beograd i Priština, a kako iz kancelarije visoke predstavnice Evropske unije najavljuju, podrška dijalogu Beograda i Prištine biće jedna od glavnih tema. U očekivanju da „vrlo brzo“ dođe do sastanka na visokom političkom nivou iz Brisela poručuju:

„Jasno je da se dijalog nastavlja. U stalnom smo kontaktu, konsultacijama i smatramo da je to u interesu i jedne i druge strane da bi napredovale na putu proširenja EU. Istovremeno dijalog ima i jasnu podršku od strane SAD“, kaže Maja Kocijančić.

Da je za izbegavanje bilo kakvog novog konflikata između dve strane potrebna komunikacija i „neka vrsta“ odnosa Srbije i kosova smatra i Nikolas Vajt: „Ne traži se dakle puno diplomatsko priznavanje, već se traži pragmatičan pristanak na dato stanje da Kosovo neće biti deo Srbije.“

Vajt smatra da će prilikom ove posete Amerikanci jasno dati na znanje svima na Kosovu, i vlasti i opoziciji, da moraju da se okrenu Evropi, da je Evropa sada njihova budućnost i da Vašington ne može mnogo više da uradi za njih.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković