Bez dijaspore rupe u budžetu BiH
8. avgust 2020.
„Ovog leta nažalost neću u Bosnu i Hercegovinu. Trenutna uputstva vlade, a i bolnica su da se ne ide u rizične zemlje, u koje trenutno spada Bosna i Hercegovina. Zbog toga svako putovanje predstavlja rizik koji je zaista nepotreban, što za mene, što za moju porodicu i prijatelje", priča Merima Sofić, doktorka medicine iz malog mesta u nemačkoj Severnoj Rajni-Vestfaliji.
„U trenutnoj situaciji treba poštovati sve smernice, jer samo se tako celokupna situacija može popraviti. Ja se nadam da će se sve vratiti u neko normalno stanje, bar krajem godine. Bilo bi lepo pojesti ćevape i popiti kahvu na čaršiji, ali...", dodaje dr. Sofić.
Dr. Merima Sofić je samo jedna od čak oko 95% Bosanaca i Hercegovaca, koji prema više procena ovoga leta neće posetiti domovinu. To se posebno odnosi na bosanskohercegovačke iseljenike u prekookeanskim zemljama.
Osim što je pandemija koronavirusa uskratila posete domovini, tako je uskratila i višemilionsko punjenje blagajne BiH iseljeničkim novcem.
Bosanci i Hercegovci, kao dr. Sofić, osim što vole „pojesti ćevape i popiti kahvu na čaršiji", godinama tradicionalno podržavaju i jačaju lokalni turizam. Uz to, u domovini rade različite estetske i dentalne zahvate, znatno jeftinije od onih u njihovim useljeničkim državama.
Samo za desetine hiljada kartica i dopuna mobilnih telefona tokom leta Bosni i Hercegovini njena dijaspora ostavi više miliona evra. Toga ove godine gotovo da i nema.
Verna dijaspora kao garant višem standardu domovine
„Bosanskohercegovačka dijaspora tradicionalno doprinosi ekonomiji Bosne i Hercegovine s preko 10% bruto-domaće proizvodnje godišnje. Taj proces se odvija putem službenih doznaka, neslužbene finansijske podrške te raznovrsne potrošnje najviše tokom letnjih meseci. Ovakav angažman naših građana, koji žive i rade izvan BiH, omogućava nam potrošnju koja je veća od naše domaće proizvodnje a samim tim i viši životni standard od onoga kojeg sebi možemo priuštiti ekonomskim aktivnostima koje se odvijaju unutar zemlje", objašnjava Adnan Efendić, stručnjak za ekonomiju dijaspore i migracija, šef Katedre za ekonomsku teoriju i politiku Ekonomskog fakulteta Univeryiteta u Sarajevu.
„Vrlo je nezahvalno raditi projekcije nakon nekoliko meseci i slabe dostupnosti podataka, ali u optimističnom scenariju – doznake iz inostranstva možda ostanu na istm ili se čak popnu na viši nivo. Potrošnja, međutim, koja se odvijala u letnjem razdoblju u sektorima turizma, trgovine, raznovrsnih usluga i mnogih drugih vezanih sektora, očigledno je zabeležila strukturni pad. Lančani efekti su mnogo veći od pukog smanjenja potrošnje dijaspore, jer se gubi čitav lanac učinaka koji nastaju od ovog novca, preko potrebnog u zemlji kakva je Bosna i Hercegovina", dodaje profesor Efendić.
Avioni smanjeno i neredovno lete, ali banke ipak uredno rade
Pandemiju koronavirusa i ekonomski faktor prati za čak oko 80% smanjen broj letova na Međunarodnom aerodromu Sarajevo, ali i stroge epidemiološke mere, posebno na graničnim prelazima. To svakako otežava ulazak u Bosnu i Hercegovinu njenim iseljenicima.
Ipak, profesor Efendić je optimističan, jer iako avioni još smanjeno i neredovno lete – banke sve vreme ipak uredno rade.
„Bosanskohercegovačka dijaspora je posvećena svojoj domovini. Emocionalno je vezana za nju i u težim periodima je bila uz svoju zemlju. Stoga nije isključena mogućnost da ćemo svedočiti pojačanom angažmanu naših građana kroz više doznaka, pojačanim investicijskim aktivnostima i drugim angažmanima, koji će omogućiti Bosni i Hercegovini da kroz ovo razdoblje prođe s manjom ekonomskom štetom", pojašnjava Adnan Efendić.
Dok se bosanskohercegovačko iseljeništvo procenjuje na gotovo dva miliona, njihova direktna i indirektna ulaganja u domovinu su procenjena na čak oko milijardu evra godišnje.
Uvek je dobro imati na umu to da Balkanci još više vole gotovinu, načelom „iz ruke u ruku", nego bankarsku administraciju i birokratiju. Zato znatan deo dijasporskih sredstava ostaje službeno nezabeležen.
A iako je bilo više inicijativa, za mandata više vlada, još nikada nije realizovan predlog osnivanja Ministarstva iseljeništva na nivou države Bosne i Hercegovine.