„Napretka ima, ali smo još uvek bez dogovora“ i „Nažalost napretka nije bilo“- rečenice su kojima su ministar za telekomunikacije u Vladi Srbije, Rasim Ljajić, i šefica prištinskog pregovaračkog tima, Edita Tahiri, opisali razgovore vođe 17. juna u Briselu.

U odvojenim izjavama, bez mogućnosti direktnog sučeljavanja stavova, srpska strana govorila je o „manje-više usaglašenom tekstu sporazuma sa EU“ čiju je prvu tačku, koja se odnosi na dobijanje međunarodnog pozivnog broja, Priština odbila: „Mi ne sporimo da napravimo kompromis i da Kosovo dobije taj broj, ali želimo da se ispoštuje procedura, da Srbija u tome ima aktivnu ulogu, jer jedino ona može kod ITU (Međunarodna telekomunikaciona unija) da izdejstvuje da Kosovo dobije taj broj. Na kraju nije došlo do usaglašene verzije ni te tačke, a onda ni celog sporazuma“, izjavio je srpski ministar Ljajić.

Prištinska strana kaže da odbija da Srbija bude ta koja će „u ime“ Kosova tražiti pozivni broj: „Naš predlog je da bi Kosovo trebalo da podnese zahtev, kao država, a da EU pomogne u tom procesu. Ako će već neka druga zemlja da podnosi zahtev onda bi mi želeli da to bude Albanija“, objašnjava stav kosovske Vlade Edita Tahiri.

I dok Ljajić naglašava postojanje „pune saglasnosti“ oko dobijanja licence srpskom operateru za fiksnu telefoniju na teritoriji celog Kosova, Tahiri ponavlja da je, kada je mobilna telefonija u pitanju, prema kosovskim zakonima, nemoguće da srpski mobilni operater direktno dobije licencu za rad na Kosovu i da za to mora da se ispoštuje procedura međunarodnog tendera.

Ko je nepripremljen, a ko bojkotuje pregovore?

Ovoga puta je kosovska strana optužila srpsku delegaciju da na sastanke u Brisel dolazi „nespremna i slaba u tehnici pregovora“, kao i da „kad dođe do finalizacije oni žele da vrate situaciju unazad.“ Tako su ponovljene gotovo iste kvalifikacije koje je srpska strana pre dve nedelje iznela na račun delegacije Prištine:

„Kada je energetika u pitanju, proces se približio, ali je u poslednjem delu razgovora došlo do novih zahteva Srbije, što nije bilo u skladu sa EU standardima, i to je vratilo proces unazad. Zato kažem da dolaze nepripremljeni na ove razgovore i u nedostatku jasne strategije“, nastavila je Tahiri.

Ona je optužbama na račun Beograda dodala i konstataciju da je srpska delegacija „bojkotovala sastanak“ ne pojavivši se „bez obrazloženja“ na razgovorima o pravosuđu i integraciji srpskih sudija u kosovske institucije, čime je, prema njenim rečima, izazvala „frustraciju prištinske strane, ali i EU“.

Istovremeno, diplomatski izvori u Briselu najavljivali su da će se radne grupe zadužene za policiju i pravosuđe sastati tek u nastavku razgovora o primeni sporazuma između Beograda i Prištine, odnosno u utorak, 18. juna

Dogovor ipak na vidiku?

Ono u čemu su obe strane saglasne jeste izvesni optimizam da će do nekog dogovora doći, ako ne pre onda na sastanku premijera Srbije i Kosova zakazanog za 20. jun u Briselu. Šefica evropske diplomatije. Ketrin Ešton, ponovo je organizovala sastanak na najvišem nivou kako bi se ocenio napredak u implementaciji briselskog dogovora. Do tog sastanka ostala su još dva dana za eventualno usaglašavanja teksta sporazuma. U suprotnom, premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači biće ti koji će morati da još jednom seku „gordijev čvor“ u pregovorima između Beograda i Prištine.

U diplomatski izvorima u Briselu ponavljaju da je „proces daleko odmakao“ da bi sada doživeo fijasko, u smislu ne nalaženja rešenja i da su interesi, ali i kredibilitet Beograda, Prištine, ali i Brisela u pitanju.

Autor: Marina Maksimović, Brisel
Redakcija: Jakov Leon