Bezalkoholno pivo je sedamdesetih godina, kada se pojavilo na tržištu, bilo na meti podsmeha. Danas je ono standard, napitak bez kojeg ne može da se zamisli karta pića u kafanama. Gubi li to alkohol na značaju?
Oglas
Koliko Nemci zaista vole pivo?
03:08
Moje prvo pivo je bilo – gorko iskustvo. Ukus mi se nije dopao. Zbog gorčine tada – kao 16-godišnjakinja – ovo omiljeno piće Nemaca nisam mogla da prihvatim i kao svoje. Zato smo ga moji prijatelji i ja mešali sa limunadama i Koka-kolom. Zapravo je mešavina tokom godina sadržavala sve više piva, tako da sam posle dugog navikavanja konačno prihvatila i njegov čist ukus.
Mi koji smo odrastali 90-ih godina nismo znali ni za nabubrelo čija-semenje, ni za zelene mutne sokove, ni za tofu-šnicle. Zdrav način života je za nas bio nešto što kvari zabavu, fitnes je bio gubljenje vremena. Ne sećam se da sam se za vreme mojih srednjoškolskih i studentskih dana uopšte sretala sa bezalkoholnim pivom. Flaše za natpisom „bezalkoholno“ sam možda jedom videla na nekom porodičnom slavlju na koje je bio pozvan i stric koji ne pije alkoholna pića.
Bezalkoholno pivo je danas standardni deo kafanske ponude; katkada se nudi i više vrsta tog napitka, na primer, kelnsko ili pšenično. Danas u kafanskoj bašti kada je letnja vrućina i kada ne želim da me alkohol udari u glavu, naručujem bezalkoholno pivo, i pri tome nema ciničnih komentara. Ovaj trend potvrđuju i statistike; obrt bezalkoholnih piva je u maju ove godine bio za 6,5 odsto veći nego u istom mesecu prošle godine.
Nemci i kultura piva
Samo hmelj, slad, kvasac i voda - to su sastojci piva prema Bavarskoj zapovesti o čistoti piva koja je strara 500 godina. Evo malog prikaza nemačke kulture piva.
Foto: picture-alliance/dpa/S. Pieknik
Teško je snalaženje u ovako bogatoj ponudi
Činjenica je da je Nemačka zemlja piva. Nemačke pivare uspevaju da od samo četiri sastojka sprave više od 5.500 vrsta piva. Pri tome se na tržištu svake nedelje pojavi bar jedna nova vrsta tog pića. Nije reč samo o kvalitetu, već i o kvantitetu: nijedna druga zemlja Evrope ne proizvodi više piva. 2015. je ovde proizvedeno 95 miliona hektolitara.
Foto: picture-alliance/dpa/W. Kumm
Narodno veselje ne može bez piva
U Nemačkoj veliki narodni vašari ne mogu da se zamisle bez piva. Regionalne pivare u takvim prilikama često proizvode posebna vašarska piva. Takvo je, na primer, pivo "Oktoberfest" koje se proizvodi samo za – Oktoberfest. Toči se u bavarskim kriglama koje zapremaju litar.
Foto: picture-alliance/dpa/F. Hörhager
Kiosk - nepresušni izvor
Prodavnice u kojima se prodaju novine, cigarete, slatkiši i – pivo, nešto su bez čega ne može da se zamisli ni grad ni varošica u Nemačkoj. Takve prodavnice su nastale pre oko 150 godina da bi u njima mogla da se kupi voda. Danas su ovakvi kiosci zapravo "rezervni frižider" za mnoge Nemce, jer nikada nisu daleko i gotovo uvek su otvoreni.
Foto: picture-alliance/dpa/M. Kusch
Kafanica na ćošku - hram nemačke pivske kulture
Kafanica na ćošku je danas pravi kult. Mešavina zagušljivog vazduha, domaćinske kuhinje i stalni gosti – to su glavni faktori specijalnog šarma ove institucije. U ovakve radnje turisti retko zalaze. Tu se okupljaju stanovnici gradskih blokova da bi predveče ispili svoje trudbeničko pivce koje je tu vrlo jevtino.
Foto: picture-alliance/dpa/S. Kahnert
Pivska bašta - uživanje pod vedrim nebom
Nemačka pivska kultura se neguje i u pivskim baštama. Njih danas ima svuda, ali one su nastale početkom 19. Veka u Bavarskoj. Pivari su svoj proizvod točili gostima direktno iz svojih rashlađenih pivskih podruma na obali reke Isara. Gosti su mogli da sede na klupama za jednostavnim stolovima.Pivski podrumi su bili jedan od najomiljenijih ciljeva za izletnike iz Minhena.
Foto: Deutscher Brauer-Bund e.V.
Bavarska - kolevka Zapovesti o čistoti
U Bavarskoj, gde je 1516. i nastala Zapovest o čistoti piva, to piće je već stolećima sastavni deo života. Danas u Bavarskoj ima 626 pivara – više nego u bilo kojoj drugoj saveznoj pokrajini. U Srednjem veku su pivare bile u vlasništvu manastira. I danas postoje manastirske pivare – najstarija je u manastiru Veltenburg na Dunavu.
Foto: Kloster Weltenburg
Aromatično pivo - nova moda
Pored tradicionalnih pivara, sve je više mladih proizvođača piva koji rado eksperimentišu. Takav je Goerg Šmit sa svojom mikropivarom "Braustil" u Frankfurtu. On proizvodi nove, aromatične, sorte piva, u malim količinama. Ta piva često sadrže biološki čiste sastojke. Nova pivska "scena" se posebno brzo širi u Hamburgu i Berlinu.
Foto: picture-alliance/dpa/F. Rumpenhorst
Seminari o spravljanju piva
Svi oni koji bi hteli da saznaju nešto više o pivu u Nemačkoj imaju na raspolaganju više od 30 muzeja piva. Tu su i planinarske ili pešačke ture po pivskim regionima. Ima i seminara kakav organizuje Roštiljska akademija u Bohumu – tu svako može da stekne znanja potrebna za proizvodnju sopstvenog piva. Uče se i sorte piva i njihova istorija,
Foto: picture-alliance/dpa/M. Hitij
8 slika1 | 8
Šta se to dešava s Nemcima?
Pivo spada u trojstvo predrasuda sa kojima su me dosad kao Nemca uvek pozdravljali u inostranstvu: Ramštajn, kobasice, pivo! Najstariji dosad poznat recept za spravljanje piva potiče iz Kine; glavi svetski izvoznik piva je Meksiko – ali Nemačka je smislila zapovest o čistoti piva. To je puristički zakon iz 1516. godine koji je od nas načinio pivsku naciju i kaže da se pivo mora spravljati samo od četiri sastojka: vode, hmelja, slada i kvasca.
Umetnost spravljanja piva počiva na procesu vrenja u kojem nastaje alkohol. Kako onda bezalkoholno pivo uopšte može biti pravo pivo? Nemački pivari su se godinama bavili tim pitanjem i razvili dva kompleksna postupka. Ili se etanol naknadno odstranjuje, ili se proces vrenja prekida kada se dostigne količina alkohola od 0,5 odsto. Jer, i u bezalkoholnim pivima postoje tragovi alkohola. No, oni, prema opisu Saveza pivara, „nemaju nikakvo psihološko dejstvo na ljudsko telo“.
I dok je u početku samo nekoliko pivara nudilo bezalkoholne sorte piva, danas su svi u tom biznisu. Važno je napomenuti i da Nemci iz godine u godinu piju sve manje piva. Dok su 1970. godine, prema portalu „Statista“, pili 140 litara godišnje po glavi stanovnika, 2018. je konzum iznosio nešto manje od 100 litara. „Bezalkoholno pivo je jedina vrsta piva čiji se konzum povećava“; kaže Markus Štrobl sa Instituta za istraživanje tržišta Nilsen.
Stiglo se do novog ukusa
Postaje li to Nemačka polako sve treznija? Sedamdesetih godina su se na tržištu pojavile prve sorte namenjene vozačima, sa nazivima koji su čak bili namenski, na primer: „Birburger drive“. Od 2010. godine mnoga bezalkoholna piva se reklamiraju kao izotonični sportski napici. „Nešto što pijem kada sam aktivan i kada su mi potrebni minerali i vitamini“, objašnjava Markus Štrobl. A pet godina kasnije pojavile su se i sorte pomešane sa limunadom.
„Bezalkoholno pivo postaje osvežavajući napitak. To je danas neka vrsta gorke zamene za limunadu ili sok od jabuka; stalno se nalaze novi povodi za pijenje bazalkoholnog piva“, kaže Štrobl: „U Nemačkoj više nio ne mora da zaobilazi pivo ako neće da pije alkohol“.
Deset piva koja spadaju u najjača na svetu
Početkom marta u Minhenu se otvara sezona jakih piva. Ali, takva pića nisu samo bavarski specijalitet. U našoj galeriji možete videti neka od najjačih piva iz čitavog sveta. Živeli!
Foto: Imago
Samuel Adams Utopias - 28%
Forma i boja bakarnog vrča – već je i boca sama za sebe atraktivna. Sadržaj se čuva i do 22 godine u različitim buradima. Pivara iz Bostona svake dve godine na tržište izbaci neko novo jako pivo. Cena je oko 190 evra po flaši – Adams je tako i najjače pivo u Americi.
Foto: Samuel Adams
BrewDog Tactical Nuclear Penguin - 32%
Škotska pivara BrewDog već godinama postavlja rekorde. 2009. je „Tactical Nuclear Penguin“ bilo najjače pivo na svetu. Treba ga konzumirati u malim količinama.
Foto: BrewDog
Struise Black Damnation VI-Messy - 39%
„De Struise Brouwers“ je belgijska mikropivara. Serija „Black Damnation“ se temelji na tamnom pivu „Russian Imperial Stout-Bier“, a VI-Messy je najjača varijanta sa 39 odsto alkohola.
Foto: De Struise Brouwers
Schorschbräu Schorschbock 40 - 40%
Schorschbock ima 31 odsto alkohola, to je nemačka pivara iz Franačke. Pivo se pojavilo 2009, a godinu dana kasnije i verzija sa 40 odsto.
Foto: Schorschbräu
BrewDog Sink the Bismarck! - 41%
BrewDog je je svoje 41-procentno pivo nazvao po poznatom nacističkom ratnom brodu "Bizmark". Cena flaše je 100 evra.
Foto: BrewDog
BrewDog The End of History - 55%
U borbi za titulu najjačeg piva na svetu, BrewDog je došao i do verzije belgijskog Ale-a sa 55 odsto alkohola. Flaše se stavljaju u tela prepariranih životinja. 2010. su proizveli samo 12 flaša tog piva. 2016. su pokrenuli kampanju dobrovoljnog finansiranja pivare – oni koji ulože više od 20.000 dolara, dobijaju ovakav poklon.
Foto: BrewDog
Schorschbräu Schorschbock 57 - 57%
Schorschbräu je 2011 izbacio na tržište Schorschbock 57. Ime odaje 57-procentni sadržaj alkohola. Franački pivari su nisu hteli veću koncentraciju alkohola da ne bi povredili 500 godina staru Zapovest o čistoti piva. Proizvedeno je samo 36 flaša, Cena: 200 evra po komadu.
Foto: Schorschbräu
't Koelschip Start the Future - 60%
Holandska pivara 't Koelschip je svoj pivo „Start the Future“ izbacila na tržište samo mesec dana nakon što se pojavilo „End of History“. Za pivo od 60 odsto trebalo je platiti 35 evra po flaši.
Foto: Koelschip
Brewmeister Armageddon - 65%
Škotska pivara Brewmeister je 2012. predstavila svoju seriju piva „Armaggedon“. Sa 65 odsto alkohola – ali i nešto etanola, kako se to pokazalo u analizi – pa je nestalo sa tržišta još brže nego što se pojavilo.
Foto: Brewmeister
Brewmeister Snake Venom - 67,5%
No, pivara Brewmaster nije odustala i godinu dana kasnije je predstavila „Snake Venom“ (zmijski otrov). Pivo sa 67,5 odsto alkohola. Na etiketi piše da ne treba piti više od 35 mililitara odjednom.
Foto: Brewmeister
10 slika1 | 10
A u Berlinu?
Na stranu trendovi i statistike: šta na sve to kaže jedan barmen? Jedne letnje večeri u Berlinu sedeo sam u jednom koktel-baru; svi stolovi su bili zauzeti, a u karti pića je bila sva sila „moktela“, bezalkoholnih varijanti poznatih koktela kao što su „Pinjakolada“, „Kaipirinja“ ili „Bladi meri“. Da li se prodaje više takvih pića nego pre? – pitam barmena, a on odmahuje glavom: „Ljudi generalno piju manje“.
To je zapravo zapanjujuće kada znamo u kojoj meri je alkohol društveno piće, sve i ako se zna da je štetan po zdravlje. A postoje i drugi trendovi kao što su „Ecstatic dance“ ili „Sobr sensation party“, javne žurke na kojima se uopšte ne toči alkohol.
One su još uvek izuzetak u prestonici žurki. Ali, možda su pokazatelj trendova među mladima danas, jer je nemačka Savezna centrala za zdravstveno prosvećivanje saopštila da samo još 8,7 odsto mladih do 17 godina starosti navodi da jednom nedeljno pije alkohol – 2004. godine je takvih bilo 21,2 odsto.