Uobičajenih spominjanja brojki vezanih uz broj Hrvata koji žive u Nemačkoj i broja nemačkih turista koji svake godine posete Hrvatsku bilo je i ovog puta: i nemački kancelar Fridrih Merc i hrvatski premijer Andrej Plenković su prilikom svog prvog susreta u ovoj konstelaciji u Berlinu govorili o hrvatskim iseljenicima i nemačkim turistima kao garantima dubokog prijateljstva i poštovanja između dve zemlje koje, iako ne dele zajedničku granicu, oba premijera nazivaju susedima.

Bilo je tu i obaveznog zahvaljivanja Nemačkoj za podršku – od priznanja, preko podrške na putu u Evropsku uniju, pa do najnovije podrške Hrvatskoj u nastojanjima za članstvo u OECD-u, kao i pohvala Hrvatskoj kao uzornoj poslednjoj članici Evropske unije.

Razgovori na istom nivou

Ali, ovoga puta ipak je bilo nešto drugačije. Nakon što je 2016. preuzeo funkciju predsednika hrvatske vlade, Merc je treći nemački političar s kancelarskom funkcijom kojeg Plenković posećuje u Berlinu. I dok je još Angeli Merkel i Olafu Šolcu dolazio po podršku za ovaj ili onaj projekat na kojem je Hrvatska trenutno radila, bilo da se radi o ulasku u evrozonu ili šengensku zonu, sada su prioriteti Nemačke i Hrvatske slični, a to je u prvom redu jačanje odbrambene spremnosti članica Evropske unije, ali i NATO.

Tu je na prvom mestu kancelar Merc kao vrlinu naglašavao spremnost da se gura u istom smeru, jer je EU u ovom trenutku, kada je sloga, a posebno kada je u pitanju odnos prema ruskoj agresiji na Ukrajinu, veoma osetljiva na „soliranje“ pojedinih članica poput Mađarske i Slovačke – veoma važna vrednost.

Mađarska koristi priliku

Hrvatski premijer nije propustio da „bocne“ Mađarsku govoreći o apsurdnosti situacije u kojoj je Hrvatska indirektno kažnjena sankcijama SAD protiv Naftne industrije Srbije (NIS) time što ne prebacuje naftu iz terminala na Krku naftovodom Janaf prema rafineriji u Pančevu.

„Time Hrvatska gubi značajna sredstva“, požalio se Plenković i dodao: „Apsurdno je da Mađari rusku naftu prerađuju i cisternama benzin velikodušno prebacuju u Srbiju. To nema smisla“, rekao je Plenković.

„Kružna razmjena“ oklopnih vozila

Merc se više puta tokom konferencije za medija zahvalio na podršci koju Hrvatska pruža zajedničkim namerama Brisela kada je u pitanju suočavanje s ruskom agresijom i njenim posledicama. Jedan od centralnih projekata hrvatske podrške jeste i plan o kupovini, ili kako se to naziva „kružnoj razmeni“ tenkova i oklopnih vozila između Hrvatske, Nemačke i Ukrajine.

Dil koji je dogovoren još prošle godine prilikom nastupne posete hrvatskog ministra odbrane Ivana Anušića nemačkom kolegi Borisu Pistorijusu, predviđa kupovinu 44 moderna nemačka tenka Leopard 2 A8, dok bi se istovremeno Hrvatska „rešila“ svojih M48 tenkova i oklopnih vozila M80 sovjetske tehnologije i time „podmladila“ svoji oklopni park za četrdesetak godina. Sve zajedno finansirano sredstvima iz fonda Evropske unije SAFE i dodatno potpomognuto iz nemačkog budžeta.

Pismo o namerama u sredu je u prisustvu Plenkovića i Merza ministar Anušić potpisao u Berlinu, a prvi tenkovi bi u Hrvatsku trebalo da stignu između 2028. i 2030. Jedan od ciljeva tog i takvih projekata je, kako je objasnio Merc, sinhronizacija borbenih sistema unutar NATO, što je i preduslov za masivniju proizvodnju oružja.

Ali, osim o tenkovima, što je jedna od dve vesti koju su nemački mediji preneli sa konferencije za novinare nakon sastanka Plenković-Merz (druga se odnosila na Mercov komentar na kritike evropske migrantske politike iz Vašingtona) se govorilo i o ostalim temama koje su ovoga puta ipak pale u drugi plan: sprečavanje neregulisanih migracija, proširenje Evropske unije i podrška preduzetništvu.

Ne dovoditi u pitanje prednosti Dejtona

Plenković je po drugi put u dva dana spomenuo da je prioritet Hrvatske ubrzanje puta svih zemalja regiona zapadnog Balkana ka Evropskoj uniji, ali posebno Bosne i Hercegovine. Pritom se, kako je rekao hrvatski premijer, Hrvatska nada da bi približavanje i na kraju i članstvo u EU donelo više ravnopravnosti za Hrvate u BiH.

„Radi se o ravnopravnosti za sva tri konstitutivna naroda, pogotovo u ovoj godini kada se obeležava 30 godina Dejtona“, rekao je Plenković. I Merc je dodao da se radi o „osetljivoj temi“. „Mi bi trebalo da učinimo sve kako prednosti Dejtonskog sporazuma ne bismo doveli u pitanje“, rekao je nemački kancelar.

Dvodnevnu posetu Berlinu, u koji je doputovala iz Pariza, brojna političko-ekonomska delegacija iz Hrvatske s premijerom na čelu, završila je Nemačko-hrvatskim ekonomskim forumom u hotelu „Adlon“. Tamo su se predstavile brojne hrvatske kompanije od kojih su neke, poput „Đure Đakovića“ i „Končara“, već profitirale od projekta s Leopardima.

U dva dana Plenković se, barem ne javno, nije suočio s pitanjima o sve dubljim svetonazorskim podelama u Hrvatskoj, o čemu svako malo izveštavaju mediji na nemačkom. Da li je o tome bilo reči u četiri oka tokom razgovora s kancelarom – nije poznato.