1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
PolitikaUkrajina

Bezbednosni sporazumi: most prema članstvu Ukrajine u NATO?

Lilia Rzhojtska | Viktorija Vlasenko
11. jul 2024.

Ukrajina je od januara sklopila čak 21 bezbednosni sporazum sa zapadnim zemljama. Šta oni donose Kijevu?

Zastave NATO i Ukrajine već su poprilično blizu: međutim, još uvek nema čvrstog obežanja o članstvu
Zastave NATO i Ukrajine već su poprilično blizu: međutim, još uvek nema čvrstog obežanja o članstvuFoto: Petras Malukas/AFP/Getty Images

Samit NATO u glavnom gradu Litvanije Vilnjusu u julu 2023. završio je razočaranjem za ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Ukrajina nije dobila zvanični poziv za članstvo u NATO ni konkretan plan za članstvo. Umesto toga, predsednici država i vlada grupe G7, predsednik Saveta EU i predsednica Evropske komisije potpisali su zajedničku izjavu o pomoći Ukrajini.

Prema tom dokumentu s Ukrajinom se radi na „konkretnim bilateralnim dugoročnim obavezama i sporazumima u oblasti bezbednosti“. Kabinet ukrajinskog predsednika to je nazvao „bezbednosni sporazumi“.

Otada se mnogo toga dogodilo. Na samitu NATO koji se održava u Vašingtonu povodom 75. godišnjice osnivanja Severnoatlantskog saveza, Ukrajina može da se pohvali 21 potpisanim bezbednosnim sporazumom. Ali, kakve koristi je ona do sada imala od toga?

Sporazum s Velikom Britanijom kao uzor

Velika Britanija je bila prva zemlja s kojom je Ukrajina sklopila takav sporazum. On predviđa pomoć kod „zaštite“ i „ponovnog uspostavljanja međunarodno priznatih granica“. Taj sporazum, potpisan sredinom januara 2024. godine, služio je kao uzor za druge sporazume, kaže Oleskandr Krajev iz nezavisnog naučnog centra „Foreign Policy Council ’Ukrainian Prism’“.

Velika Britanija je prednjačila u dodeli sredstava u oblasti bezbednosti, dodaje Krajev. Osim toga, ona je odredila da svaki sporazum treba da sadrži podršku Ukrajini u pristupanju NATO.

Sve članice grupe G7 (najjačih industrijskih zemalja) i većina članica Evropske unije već su potpisale bezbednosni sporazum sa Ukrajinom. Nezavisno od toga, krajem juna su dogovorene „zajedničke garancije bezbednosti između Ukrajine i Evropske unije“. Najnoviji bezbednosni sporazum sklopljen je s Poljskom 8. jula prilikom posete ukrajinskog predsednika Zelenskog Varšavi. Upravo toga dana Rusija je izvela nove, razorne napade raketama na ukrajinske gradove.

Predsednik Volodimir Zelenski i premijer Donald Tusk potpisali su ukrajinsko-poljski bezbednosni sporazum pre samo nekoliko danaFoto: Radek Pietruszka/PAP/dpa/picture alliance

„Ko danas brani Ukrajinu, taj brani i sebe“, kaže predsednik poljske vlade Donald Tusk. On je zagarantovao da Ukrajina može da računa na podršku Poljske u svojim nastojanjima da postane članica NATO. Ukrajinski predsednik rekao je da žele da izrade mehanizam kako bi iz Poljske bilo moguće srušiti ruske rakete i dronove iznad Ukrajine, koji se približe Poljskoj.

Svaki sporazum ima svoje specifičnosti

Svi bezbednosni sporazumi sadrže obaveze vojne, finansijske i humanitarne pomoći Ukrajini. „Prema sporazumima se te zemlje obavezuju da će Ukrajini omogućiti pristup određenim tehnologijama, da će investirati u odbrambenu industriju i jačati sposobnosti odbrane“, objašnjava Oleksandr Krajev.

Ipak, svaki od tih sporazuma ima i svoje specifičnosti. Tako su Nemci posebno naglasili pomoć ukrajinskoj vojsci u tenkovima, Litvanci, Letonci i Estonci obuku pešadije i kibernetičku bezbednost, Italijani specijalnim akcijama i obuci artiljerije, a Francuzi avionima i podmornicama. „Svaka zemlja je svoj sporazum izradila prema svojim sposobnostima i prioritetima“, kaže Krajev.

„Više psihološka, nego materijalna funkcija“

Ali, bezbednosni sporazumi imaju „više psihološku, nego materijalnu funkciju“, kaže Džejmi Šej iz briselskog instituta „Prijatelji Evrope“. Taj bivši zvaničnik NATO ukazuje da je pomoć o kojoj se govori u svakom sporazumu „već pružena na bilateralnom nivou“, recimo u sklopu češke inicijative za snabdevanje Ukrajine topovskim granatama od 155 milimetara preko „Evropskog fonda prijateljstva“, kroz kanale NATO ili u sklopu paketa američke vojne i finansijske pomoći u visini od 60 milijardi dolara.

„Sporazumi ne generišu novu pomoć Ukrajini, oni samo stavljaju na papir ono što je već učinjeno“, kaže Šej.

Prelazno rešenje do članstva Ukrajine u NATO

„Sporazumi se potpisuju kako bi se Ukrajini dale određene garancije, ali pogrešno bi bilo nazivati ih bezbednosnim sporazumima, jer nijedan od njih ne nudi Ukrajini nešto nalik članu 5 Ugovora o Severnoatlantskom savezu“, kaže Šej za DW. Prema njegovom mišljenju, sporazumi sklopljeni u vreme ruske agresije na Ukrajinu predstavljaju prelazno rešenje do članstva Ukrajine u NATO, za koje još nema konkretnog datuma.

Šefovi država i vlada zemalja-članica u Vašingtonu na proslavi 75. godišnjice od osnivanja NATOFoto: Kay Nietfeld/dpa/picture alliance

„Predsedniku Zelenskom je sada važno da pokaže da Ukrajina ima podršku širom sveta“, naglašava Šej. Zbog teškog stanja na frontu traži se dugoročna pomoć. „NATO ne želi da istakne datum za moguće članstvo, ali sporazumi pokazuju da se Zapad neće umoriti od pomaganja Ukrajinu i da joj daje određene garancije da se radi o dugoročnoj podršci“, kaže Šej.

Petro Burkovski, šef ukrajinske „Fondacije Ilko Kučeriv – demokratske inicijative“, smatra da su potpisani sporazumi dobra osnova za početak mirovnih pregovora, koje će, kaže, sukobljene strane pre ili kasnije morati da otpočnu. „Na sporazumima se zasniva konsenzus partnera da, u slučaju promene vlasti, ipak neće pristati na uslove koje postavlja Rusija“, kaže Burkovski za DW.

*ovaj članak je najpre objavljen na ukrajinskom, a adaptiran je sa nemačkog jezika