U nedelju je 35-godišnji muškarac popustio pod nagovorima policije i predao se pošto je osamnaest sati držao svoju četvorogodišnju ćerku u automobilu na aerodromu u Hamburgu.

Prethodno je provalio na peron i stao pored aviona, bio je naoružan. Ceo aerodrom bio je blokiran.

Ta drama podstakla je debate o bezbednosti na nemačkim aerodromima.

Za razliku od drugih mesta, na kojima postoje stubovi koji mogu da se spuste ili podignu iz kolovoza i spreče automobilima pristup, u Hamburgu su otmičaru očigledno samo crveno-bele rampe bile prepreka na putu u strogo obezbeđeno područje.

A to nije prvi put da neovlašćena lica prodiru na područje aerodroma. Letos su aktivisti „Poslednje generacije“ isekli metalnu ogradu i zalepili se za aerodromsku pistu.

Aerodrom ne priznaje propuste

Uprava aerodroma ne vidi eventualne propuste: „Obezbeđivanje područja aerodroma je u skladu sa zakonskim odredbama, pa čak ide i dalje od toga“, rekla je jedna portparolka agenciji dpa.

Ona je dodala da na tako velikom aerodromu, koji ima površinu od otprilike 800 fudbalskih igrališta, ne može da se isključi „da neki teški kriminalac grubom silom pribavi pristup obezbeđenom području“.

Ova portparolka je dodala da postoji sistem uzbuđivanja za takve situacije, „koji se besprekorno uključio“.

Kako je dodala, nakon protesta klimatskih aktivista povećan je broj patrola pored ograde aerodroma, a testiraju se i nove kamere i senzori.

Ona nije htela ništa da kaže o rampama kroz koje je bilo lako provaliti. „Molim vas za razumevanje, ne dajemo podrobnije podatke o našem bezbednosnom konceptu.“

Zastareli propisi

Andreas Roskopf, predsedavajući Sindikata policije, za Prvi program nemačke televizije pita se da li je bezbednosni koncept na hamburškom aerodromu još uvek primeren vremenu.

„Hitno moramo stvoriti bezbednosni koncept koji odgovara današnjem stanju stvari“, kaže Roskopf. Dodaje da ne sme ni da pomisli šta se moglo desiti da se radilo o terorizmu.

Roskopf podvlači da standardi bezbednosti na aerodromima danas nalažu nadzorne kamere i detektore pokreta u osetljivim područjima: „A na prilaznim putevima moramo da radimo sa barijerama i preprekama koje makar normalan automobil ne može da probije.“

On kaže da se u toj oblasti u Nemačkoj povećava opasnost, ali naglašava da aerodromi rade po važećim bezbednosnim propisima:

„Zakonodavac mora da donese vrlo jasne propise u ovoj oblasti, kako bi aerodromi bili prinuđeni da uvedu te mere zaštite, i kako bi izloženost opasnosti koju trenutno imamo bila što manja.“

„Maćehinski odnos“

Profesor na Akademiji policije Rafael Ber kao i zamenik predsednika Nemačkog sindikata policije Hajko Tagac, zahtevaju bolju zaštitu aerodroma.

„Teško je razumljivo da se čak i božićni vašari obezbeđuju betonskim barikadama, a da prema našim aerodromima u strogo čuvanim zonama vlada maćehinski odnos aerodromskih kompanija“, rekao je Tagac novinskoj agenciji dpa.

Profesor Ber je rekao za NDR da koncept bezbednosti svakako mora da se preispita. „Ne mogu da razumem da se aerodromska kompanija sada krije iza zakonskih odredbi koje ne predviđaju oštrije mere.“

On kaže da je jedna stvar ispunjavanje zakonskih obaveza. „Ali ako pogledamo svet oko nas, vidimo da počinioce nije briga kojih se propisa neko pridržava, a kojih ne. Jednostavno, taj osetljivi saobraćajni tok mora biti bolje zaštićen. Zato sve to neizostavno mora da se preispita.“

„Ni drugi aerodromi nisu bezbedni“

Stručnjak za vazdušni saobraćaj Hajnrih Grosbongart ranije je radio za Lufhanzu, Boing i za sindikat pilota Kokpit. Njegova procena je alarmantna:

„Hamburški aerodrom nije bezbedan – ali to takođe nisu ni drugi nemački aerodromi“, rekao je on za Špigel.

Prema nemu to je skandalozno jer su aerodromi „decenijama poznati kao omiljeni ciljevi terorista. Na poletanje čekaju avioni sa desetinama hiljada litara kerozina i stotinama putnika“.

Zbog svega toga Grosbongart naziva aerodromsku upravu i institucije „neshvatljivo naivnim“.

dd (ard, dw)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.