Zvaničnici Evropske komisije ne žele da komentarišu navode nekih medija iz Srbije prema kojima se toj, ali i ostalim zemljama Zapadnog Balkana, preti ponovnim uvođenjem bezviznog režima ukoliko ne dođe do smanjenja broja ilegalnih emigranata. Istovremeno iz Evropske inicijative za stabilnost kažu da EU nadgleda ispunjavanje obaveza iz Mapa puta, ali da trenutno ne postoji opasnost od ponovnog uvođenja viza na Balkanu.

U teoriji da, praktično gotovo nemoguće

Lažni azilanati koji sa područja Srbije i Makedonije stižu u Evropsku uniju i dalje predstavljaju problem koji se pojavljuje uglavnom u Belgiji, Švedskoj i Nemačkoj, i nije šire rasprostranjen fenomen u EU. Prema rečima Aleksandre Štiglmajer, iz Evropske inicijative za stabilnost (ESI), te tri zemlje, kao i Holandija i Francuska, koje su uvek bile skeptične prema bezviznom režimu za balkanske zemlje, su one koje „vole da prete ponovnim uvođenjem viznog režima“ i šire takve informacije.

„To bi u teoriji bilo moguće, ali je praktično gotovo nemoguće. Odluka o ponovnom uvođenju viza za zemlje Zapadnog Balkana zahtevala bi kvalifikovanu većinu među zemljama članicama, što iznosi oko 75 odsto glasova, kao i većinu u Evropskom parlamentu. Tih većina nema jer najveći broj država članica , kao i evropskih parlamentaraca podržava slobodno putovanje“, kaže Aleksandra Štiglmajer.

Ukoliko bi čak u nekom trenutku i došlo do eskalacije događaja, u ESI procenjuju da bi EU bilo potrebno između šest i devet meseci da završi proceduru oko ponovnog uspostavljanja viznog režima nekoj od zemalja Zapadnog Balkana.

Azilanti uglavnom pripadnici manjina

Prošle godine, prilikom odobravanja bezviznog režima za Bosnu i Hercegovinu i Albaniju, EU je posebno zahtevala „jaču odgovornost“ od strane zemalja regiona koje su dobile beli šengen. Brisel se tom prilikom obavezao da uvede i poseban mehanizam nadzora, koji bi nadgledao implementaciju i reagovao u slučaju zloupotrebe belog šengena. Tada je pomenuta i mogućnost eventualne suspenzije bezviznog režima ukoliko se utvrdi da je došlo do kršenja pravila. Unija i dalje ostaje ozbiljna po tom pitanju, a evropske ekspertske misije će posetiti zemlje Zapadnog Balkana i ispitivati stanje na terenu. Prvi izveštaj očekuje se u maju ove godine, kaže Štiglmajer.

„Svih pet zemalja (Albanija, BiH, Crna Gora, Makedonija i Srbija) moraju da nastave ozbiljan posao u skladu sa uslovima propisanim u ’Mapama puta’. Posebno je važno da se ispune uslovi koji predviđaju mere protiv diskriminacije i zaštitu manjina. To bi pomoglo smanjenju priliva azilanata, jer su oni uglavnom pripadnici manjina - Romi ili etnički Albanici iz Srbije“, kaže Aleksandra Štiglmajer.

Odobreno tek jedan odsto svih zahteva za azil

I dok još nemaju informacija o mogućim azilantima iz Albanije i BiH, koje se na belom šengenu nalaze tek nepuna dva meseca, iz ESI poručuju Srbiji i Makedoniji da moraju više da urade na informisanju svog stanovništva o minornim šansama za dobijanje azila u Evropskoj uniji.

Tako je, naprimer, od 6300 podnetih zahteva građana Srbije u Švedskoj, samo njih 41 dobilo pravo na azil. Informisanje javnosti nije dovoljno samo preko medija, a srpske vlasti posebno bi morale da obrate pažnju na krajeve gde će se možda pre poslušati saveti nevladinih organizacija nego zvaničnog Beograda, kažu u ESI.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odgovorni urednik: Ivan Đerković