Bosna i Hercegovina ulazi ili u zaoštravanje političke krize, ako je to uopšte više moguće, ili u rasplet onoga što je počelo pre pet godina kada je Ustavni sud BiH doneo odluku o državi kao jedinom titularu nad zemljištem.

Usledile su odluke visokih predstavnika koji su tu krizu samo produbili, a kulminiralo je donošenjem pravosnažne presude kojom je Miloradu Dodiku, osim kazne zatvora od godinu dana koju je otkupio, zabranjeno političko delovanje u narednih šest godina.

Izborna vaga SNSD-a

Posledično, Centralna izborna komisija oduzela je predsednički mandat Dodiku, a sada i raspisala prevremene izbore za predsednika za 23. novembar.

„Nadležne institucije sredstva za sprovođenje izbora moraju obezbediti najkasnije u roku od 15 dana, odnosno do 12. septembra“, rekla je predsednica CIK-a Irena Hadžiabdić, koja je bila protiv odluke da se izbori raspišu samo za predsednika, a ne i za dva potpredsednika.

Međutim, većinom glasova usvojena je odluka o raspisivanju izbora za predsednika, koji se bira iz reda srpskog naroda.

Iako su najavljene apelacije u ovom slučaju u kojima se poziva na diskriminaciju druga dva naroda, Ustavni sud je ranije doneo odluku u jednom od sličnih postupaka da nema diskriminacije. Posebno jer mandat potpredsednicima nije prestao da važi.

Veći problem od diskriminacije na izborima moglo bi biti sprovođenje izbora, s obzirom da Milorad Dodik, koji se još nije povukao sa mesta predsednika, najavljuje da se oni neće sprovesti i da je Narodna skupština u Banjaluci donela zaključak u kojem odbacuje mogućnost održavanja izbora.

Dodik je rekao da njegov Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) neće učestvovati na izborima. „Želimo da podržimo odluku Narodne skupštine koja je rekla da ti izbori nisu zahtev naroda Republike Srpske. Možda ćemo učestvovati na neki drugi način, ovo je poslednja podvala iz Sarajeva. Neće se desiti izbori“, rekao je Dodik, koji veruje da će narod ali i druge partije odbiti učešće na izborima.

Novac za izbore

Ukoliko se to zaista desi, što je malo verovatno s obzirom da bi u tom slučaju kandidat nesrpske nacionalnosti mogao biti izabran, politička kriza će se samo produbiti jer Narodna skupština u kojoj SNSD ima većinu, neće dozvoliti polaganje zakletve novog predsednika.

„Mi ćemo za ove izbore imati 48 biračkih mesta u Federaciji BiH. Sve i da niko ne izađe u Republici Srpskoj, u Federaciji bi mogli odlučiti te izbore“, objašnjava Hadžiabdić, mogući scenario ukoliko u Republici Srpskoj dođe do bojkota izbora.

Ukoliko budžet za fiskalnu godinu u kojem su predviđena sredstva ne bude usvojen, sredstva od 6,5 miliona maraka za izbore obezbediće se iz prenesenih sredstava akumuliranog viška prihoda ili iz tekućih rezervi.

Tu odluku potpisuje ministar finansija BiH, u ovom slučaju SNSD-ov Srđan Amidžić, a ukoliko se nastavi opstrukcija, očekuje se da to učini njegov zamenik, Muhamed Hasanović.

Dok traje priprema izbora i rasplet oko njihovog održavanja, pripreme se vrše i za referendum u Republici Srpskoj, koji je zakazan za 25. oktobar.

Vlast ne odustaje od ove namere, a mnogi zapravo njegovo raspisivanje vide kao ispitivanje pulsa naroda ukoliko bi se SNSD ipak odlučio pojaviti na izborima za predsednika.

Bošnjački veto

Zakon o referendumu kojim je definisana ad hok komisija za njegovo sprovođenje stopirao je Klub Bošnjaka u Veću naroda koji je pokrenuo pitanje zaštite vitalnog nacionalnog interesa.

„Ovde se nameće neka ad hok komisija za koju se ne zna ko će je formirati, da li će je činiti civilna lica ili poslanici, nije definisan zastupljenost svih naroda u toj komisiji, što izaziva bojazan da Bošnjaci neće biti zastupljeni“, kaže predsednik Kluba Bošnjaka Alija Tabaković, očekujući da će o zakonu i referendumu odlučivati Ustavni sud.

Za hrvatskog člana Predsedništva BiH Željka Komšića raspisivanje referenduma predstavlja avanturu u koju je Dodik spreman da zakorači.

„Dodika treba shvatati ozbiljno, ono što priča stvarno misli i to je problem. Ali ako je on toliko lud da povede taj narod u koji se zaklinje u avanturu za koju je neizvesno kako će se završiti, onda taj narod treba da se obračuna sa njim“, rekao je Komšić.

Da bi se vlast okupljena oko SNSD-a mogla voditi rezultatima referenduma u daljim postupcima, može se naslutiti iz izjava političkog vrha Republike Srpske.

„Kada obavimo razgovore među institucijama u RS zauzećemo zvanični stav, a do tada imamo zaključke Narodne skupštine. Uostalom, mi ćemo svoje postupke izvoditi iz referenduma koji smo zakazali za 25. oktobar“, kaže predsednik NSRS Nenad Stevandić.

Vladin gambit

Osim raspisivanja referenduma, među zaključcima Narodne skupštine nalazi se i onaj o odbacivanju odluke Centralne izborne komisije o oduzimanju mandata Dodiku.

Proveru ustavnosti tog zaključka zatražio je bošnjački član Predsedništva BiH Denis Bećirović, koji od suda traži da na osnovu ranijih odluka utvrdi da Republika Srpska nema ustavnu nadležnost nad državnim pitanjima, te da zaključci krše Ustav Bosne i Hercegovine.

„Nepoštovanje pravosnažnih presuda i odluka nadležnih organa vlasti predstavlja flagrantno kršenje Ustava BiH i Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini, kao i Krivičnog zakona BiH“, navodi se u zahtevu.

A dok se traži ocena ustavnosti zaključaka, na Ustavnom sudu bi se mogla naći i cela vlada Republike Srpkse. Mandatar Savo Minić, kojeg je imenovao Milorad Dodik, završio je konsultacije sa svim partnerima, a sednica na kojoj će se birati nova vlada, zakazana je za utorak (2. septembar).

Novog mandatara ni najmanje ne brinu komentari da se radi o nelegalnoj vladi, jer mandat nije dobila od legalnog predsednika.

„Svako radi svoj posao. Oni koji žele da nam uzmu nadležnosti, predvođeni nelegalnim visokim predstavnikom, rade svoj posao. Mi radimo svoj. I sigurno da će toga biti“, kaže Minić, koji će u utorak zajedno sa ministrima položiti zakletvu u NSRS.

Nakon toga očekuju se apelacije prema Ustavnom sudu, što bi moglo blokirati rad entitetskih institucija čak do redovnih izbora naredne godine.