Vojnici iz 23 zemlje učestvuju u vežbi Eufora (Snage Evropske unije) „Brzi odgovor“ koja traje do polovine septembra širom Bosne i Hercegovine.

U pitanju je redovna godišnja vežba, ali ovog puta Euforje pojačan međunarodnim mirovnim snagama sa Kosova (Kfor), a podršku daju i Oružane snage BiH.

„Građani će primetiti povećan nivo međunarodnog vojnog prisustva širom BiH, a aktivnosti će uključivati i raspoređivanja na operativna područja, patroliranja snaga, korišćenje dronova i helikoptera“, rekao je komandant Eufora generalmajor Laslo Stič.

Zbog ratnih događaja devedesetih, trupe NATO-a, a potom i Eufora, izazivaju različite emocije u BiH, a analitičari uglavnom pozitivno ocenjuju njihov doprinos posleratnoj stabilizaciji zemlje.

Stručnjak za bezbednost Vladimir Vučković kaže da Srbi iz Republike Srpske dobro pamte da su devedesetih bombarderi NATO-a gađali ciljeve u Republici Srpskoj i Srbiji.

„Zato je logično što prisustvo trupa NATO izaziva dozu nepoverenja, uzdržanosti i skepse, i to je dominantan stav u Republici Srpskoj, posebno ako se ima u vidu i rezolucija o vojnoj neutralnosti usvojena u Skupštini Republike Srpske“, kaže Vučković za DW.

Pokreti trupa moraju biti najavljeni?

Naš sagovornik napominje da je prisustvo stranih trupa „razumljivo“ sve dok to odobrava Savet bezbednosti.

Ipak, intenzivniji pokreti trupa na terenu, uključujući vežbu „Brzi odgovor“, izazivaju „dozu straha“, posebno kod građana koji su osetili ratna razaranja, smatra sagovornik DW.

„Stava sam da prisustvo stranih trupa mora biti ranije najavljeno putem sredstava javnog informisanja, kako bi građani bili upoznati sa aktivnostima koje provode pripadnici NATO-a ili Eufora, što svakako može dovesti do rasta poverenja između domaćeg stanovništva i pripadnika vojne misije“, kaže Vučković i predlaže intenzivnije kontakte komande Eufora sa lokalnim vlastima.

Kako u ratu devedesetih nije bilo pobednika, „doprinos međunarodnih snaga igra značajnu ulogu u stabilizaciji prilika u BiH“.

„Međunarodna zajednica mora dodatno pomoći razvoju atmosfere poverenja i razumevanja između dva entiteta i tri konstitutivna naroda, što bi na kraju trebalo da dovede i do odlaska stranih vojnih misija iz BiH“, kaže Vučković.

„Brzi odgovor“ u izmenjenim geopolitičkim prilikama

Vežba se ove godine ipak izvodi u izmenjenim geopolitičkim prilikama i pri složenijim bezbednosnim izazovima. Ruska agresija na Ukrajinu i rat u Pojasu Gaze menjaju geopolitičku sliku sveta, a mnogi analitičari upozoravaju na moguće „širenje ruskog uticaja“ i „radikalizaciju“ na zapadnom Balkanu.

Stručnjak za bezbednosna pitanja Safet Mušić kaže da se prilikom planiranja vojnih vežbi, pa i „Brzog odgovora“, uzimaju u obzir aktuelne pretnje te se prilagođava scenario vežbe.

On ipak ne očekuje radikalne promene u načinu angažovanja snaga Eufora i NATO-a u BiH.

„Procene su da je BiH još uvek osetljiva na hibridna delovanja, kao i na negativne uticaje koji prete suverenitetu i nezavisnosti države. Stoga je još produžena odluka da snage EUFOR-a budu prisutne, pa čak i u nešto povećanom formatu“, kaže Mušić za DW.

BiH treba da se uskladi sa EU i NATO

Nakon ruske agresije na Ukrajinu, u regionu su već zabeležene incidentne situacije, poput napada na trupe Kfora na severu Kosova i napada na kosovsku policiju u Banjskoj.

Ali, još nema naznaka da bi mandat Eufora, odnosno NATO-a u BiH mogao biti promenjen.

„Eufor u BiH prati situaciju i prisutan je na terenu, a njegova osnovna svrha je očuvanje mirnog i stabilnog okruženja. U slučaju eventualnog pogoršanja bezbednosne situacije, Eufor i NATO imaju dovoljne kapacitete i sredstva da brzo reaguju i po potrebi izvrše brzo prebacivanje snaga za brzo delovanje“, pojašnjava Mušić.

Podrška međunarodnih vojnih snaga je dragocena, ali i BiH mora da učini napore kako bi uskladila bezbednosne i druge standarde sa standardima EU.

Mušić podseća da je BiH već sprovela reformu odbrambenog sektora po standardu NATO i da rezultati jedinica u međunarodnim misijama potvrđuju da su Oružane snage BiH po obučenosti u rangu sa većinom armija NATO.

Mane bezbednosnog sektora

„Što se tiče bezbednosnog sektora u BiH, tu nedostaje korenita reforma na svim nivoima, a u skladu sa modernim bezbednosnim izazovima i pretnjama u svetu. Reforma bezbednosnog sektora je nešto o čemu se govori niz godina, ali očito da političke snage koje ne žele jaku državu BiH sa modernim bezbednosnim sistemom nastavljaju sa bojkotom tih aktivnosti“, kaže Mušić.

Kao primere navodi nedostatak Strategije sajber bezbednosti te činjenicu da dokument Bezbednosna politika u BiH nije ažuriran još od 2006. godine.

„Složeno političko-bezbednosno stanje u BiH zanima i naše prijatelje u svetu, pa je u Sarajevu boravio i direktor CIA Vilijam Berns kojeg su kolege iz Obaveštajno-bezbednosne agencije i zvaničnici Ministarstva spoljnih poslova BiH obavestili o bezbednosnim rizicima i na koji način državni organi preventivno deluju“, kaže vojno-politički analitičar Đuro Kozar.

Složena politička situacija

On je za DW analizirao bezbednosne prilike u BiH u kojima Eufor izvodi vežbu „Brzi odgovor“.

„Politička situacija u BiH nikad nije bila ovako složena, napeta i pesimistična još od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, budući da destruktivne snage zloupotrebom ustavnih nadležnosti nastoje da zaustave sprovođenje reformi koje su preduslov za približavanje EU“, upozorava sagovornik DW.

Ipak, naglašava da u BiH u poslednje vreme nije bilo težeg narušavanja javnog reda i mira, niti sukoba niskog intenziteta, ali jeste provokativnih izjava pojedinih političara, državnih ili entitetskih zvaničnika koje bi mogle negativno uticati na međunacionalne odnose u BiH.

Kozar veruje da Eufor ima ovlašćenja i sredstva za suzbijanje potencijalnih nemira ili sukoba u BiH, da pri tome može računati na NATO i da će toj spremnosti svakako doprineti i ovogodišnja vežba „Brzi odgovor“.