Unutrašnja podeljenost u Bosni i Hercegovini još više se pokazala u slučaju agresije Rusije na Ukrajinu. Dok su Bošnjaci i Hrvati oštro osudili invaziju, Srbi su pokazali razumevanje za Moskvu.

Već ovde se pokazuje osnovni problem, koji je čak zasenio i osnivački akt nove države: Prvog marta 1992. godine skoro sto odsto stanovništva se izjasnilo za nezavisnost. Ipak Srbi, koji su predstavljali oko trećine stanovništva, bojkotovali su referendum.

Njihova reakcija je bila da Republiku Srpsku proglase državom izvan BiH. Usledio je krvavi građanski rat sa više od 100.000 poginulih i 2,3 miliona proteranih. Tek je vojna intervencija NATO prisilila tri strane u konfliktu da 1995. godine sednu za pregovarački sto i nametnula mirovni sporazum.

Stari problemi ponovo zaoštreni

Međutim, ustav koji su nametnule SAD i EU okončao je rat, ali nije doneo pomirenje. Komplikovano ustrojstvo države od starta nije obećavalo ništa dobro. Srbi su dobili polovinu zemlje, koja ima vrlo široku autonomiju. Drugu polovicu dele Bošnjaci – koji predstavljaju oko polovine stanovništva – i Hrvati, kojih je oko 15 posto.

Ali to nije sve! Bosansko-hrvatski deo zemlje bio je podeljen na još deset kantona, koji su imali velika ovlaščenja. Konačno, uspostavljen je Distrikt Brčko na severu zemlje, kojim su zajednički upravljala dva entiteta.

Naduvana javna uprava, koja proizilazi iz toga, progutala je većinu budžeta. Nacionalističke stranke, koje su od početka dominirale, huškale su stanovništvo. Pod zaštitom tih populističkih lažnih bitaka delile su javne resurse među sobom: Jedni su dobili velike državne firme, drugi javnu elektroenergetsku mrežu, upravu puteva i železnica, javne banke, moćne medije ili državnu kompaniju za lutriju.

Ova podela nacionalnog bogatstva hranila je sveprisutnu korupciju i nepotizam, koji po pravilu ostaju nekažnjeni. Jer i pravosuđe je pod paskom nacionalističkih političkih elita.

EU i SAD su uzalud davale pare

S mnogo milijardi evra i vojskom diplomata i stručnjaka, SAD, a pre svega EU, od početka su pokušavali da održe mladu državu. No pokušaji reformi i ekonomskog razvoja pretrpeli su udarac s obzirom na političku močvaru.

Nedavno je bivši nemački ministar poljoprivrede Kristijan Šmit, koji je kao moćni strani predstavnik imenovan za visokog predstavnika, u avgustu prošle godine u Sarajevu doživeo pravi fijasko. Prošlog novembra nije smeo ni da govori u Savetu bezbednosti UN, kao što je to decenijama bio slučaj s njegovim prethodnicima.

Rusija, kao članica Saveta bezbednosti s pravom veta, ne priznaje Šmita kao ni bosanski Srbi, koji daju sve od sebe da ga javno ismeju.

Srbi, pod vođstvom Milorada Dodika, teže više nego ikada tome da odvoje svoj deo zemlje. Stvaranje sopstvene Agencije za lekove i priprema za sopstveno pravosuđe, poreski sistem i vojsku očito su samo međukoraci na tom putu.

Ipak EU ne može, kako je najavljeno, kazniti Dodika sankcijama za destruktivnu politiku jer on ima moćne zagovornike u članicama EU Mađarskoj i Hrvatskoj. Hrvatska ima na umu svoju manjinu u Bosni i Hercegovini. Ona zajedno s bosanskim Srbima želi da promeni Izborni zakon u svoju korist.

U Sarajevu se mesecima rukuju izaslanici Vašingtona i Brisela. Oni žele da tri zavađena naroda dovedui do kompromisa u dugotrajnom sukobu, koji blokira celu državu. Svi napori do sada su bili uzaludni. Hrvati i Srbi žele da prošire prava svojih naroda u Bosni i Hercegovini. S druge strane, Bošnjaci teže građanskoj državi po motu „jedan čovek – jedan glas“.

Sumorne perspektive

Danas se zbog nerešenih sporova sve češće izgovara reč „rat“. Ipak vojni sukobi su malo verovatni. Za takav sukob nema ni ljudstva ni teškog naoružanja. Međutim, društveno i ekonomski osiromašena zemlja krvari usled masovnog egzodusa građana.

Pre rata je ovde živelo 4,4 miliona stanovnika, danas ih se procenjuje na 2,6 miliona. S obzirom na eskapade političkih vođa, ljudi će verovatno nastaviti da beže u inostranstvo.

Prošle godine građani su svedočili bajkovitom venčanju Jasmine Izetbegović, kćeri bošnjačkog vodećeg političara Bakira Izetbegovića. Istovremeno, hrvatski vodeći političar Dragan Čović proslavio je 65. rođendan. Čović, koji potiče iz siromašne porodice, naložio je da se osmisli maštovit i heraldički porodični grb, koji je na mnogim stranama izazvao podsmeh.

Zagrebački „Jutarnji list“ oglasio je uzbunu s obzirom na pompezne porodične proslave usred gorkog siromaštva stanovništva: „Nacionalističke i mafijaške elite više ne smatraju da treba da skrivaju ​​ono što su sakupile.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.