U BiHse ne stišavaju reakcije nakon što je objavljeno da Reformska agenda u okviru Plana rasta EU za zapadni Balkan nije usaglašena, zbog čega država ostaje bez prve tranše evropskih sredstava u iznosu od 70 miliona evra.

Delegacija EU u BiH tvrdi da „još nije kasno" da se dostavi Reformska agenda, ali ne navodi rokove. U saopštenju se ističe da je „velika verovatnoća“ da BiH neće nakon leta dobiti prvu ratu, a političkim liderima poručuje da još uvek ima vremena za dostavljanje Reformske agende. „Podstičemo domaće vlasti da bez odlaganja dostave Agendu kako ne bi u potpunosti propustili priliku. Komisija nastavlja da pruža podršku nadležnim organima da završi ovaj posao“, kazali su iz Delegacije EU.

Reformska agenda je lista društveno-ekonomskih reformi koje bi trebalo sprovesti u naredne tri godine. Radi se o projektima koje država namerava da sufinansira evropskim novcem. Od 113 tačaka agende usaglašeno je 110.

Sporne tačke odnose se na imenovanje sudija Ustavnog suda BiH i sprovođenje odluka ovog suda na celoj teritoriji BiH, kao i mogućnost entitetskih vlasti da ulažu veto u odluke Konkurencijskog veća BiH i Veća za državnu pomoć BiH. Za usvajanje Reformske agende neophodna je saglasnost federalnih kantona, entiteta, Distrikta Brčko i državne agencije za planiranje i EU integracije.

Teške međusobne optužbe

U BiH se međusobno optužuju vlasti i opozicija:Dodikovi i Čovićevi (Dragan Čović, predsednik HDZ BiH) koalicijski partneri – Trojka (Naša stranka, Narod i Pravda i Socijaldemokratska partija BiH) – optužuju vlasti SDA (Stranka demokratske akcije) u četiri kantona u Federaciji BiH da su odbacujući principe Reformske agende odgovorni što je BiH ostala bez tranše od 70 miliona evra.

Članovi Radne grupe (formirane od strane vladajućih struktura u BiH kako bi se usvojila Reformska agenda), kantonalni premijeri iz SDA, tvrde da nisu mogli da prihvate Reformsku agendu koja ne sadrži „ključne“ odredbe – da se odluke Ustavnog suda BiH sprovode na teritoriji cele države i da se u Ustavni sud BiH imenuju i sudije iz RS-a. „Osim toga, većina planiranih finansija otišla bi u RS i kantone sa hrvatskom većinom“, kaže SDA-ov premijer Zeničko-dobojskog kantona Nezir Pivić.

Kolegijum SDA podržao je stav premijera četiri kantona (Tuzlanskog, Zeničko-dobojskog, Unsko-sanskog i Srednjo-bosanskog) da daju uslovnu saglasnost na tekst Nacrta Reformske agende. „Smatramo da je Nacrt Reformske agende potrebno što pre usaglasiti i uputiti Evropskoj komisiji, ali da se iz dokumenta ne mogu uklanjati delovi koji se odnose na poštovanje odluka Ustavnog suda BiH“, navodi SDA.

Ministar spoljnih poslova BiH i predsednik Naroda i pravde Elmedin Konaković smatra da je SDA svojim potezom samo ojačala poziciju Milorada Dodika. „Ovo što je uradila SDA skinuvši time odgovornost sa SNSD-a (Savez nezavisnih socijaldemokrata) i Dodika za završno rušenje Plana reformi je šokantno i pokazuje da oni zaista ne znaju šta rade“, kaže Konaković.

I Socijaldemokratska partija (SDP) BiH optužuje SDA za neusvajanje Reformske agende. „Istinski je zločin protiv države i naroda što sada SDA zloupotrebljava Mehanizam (koordinacije) za blokadu pristupa preko potrebnim sredstvima za razvoj države i bolji životni standard građana“, naglašavaju iz SDP-a.

Problem složene ustavne strukture

Kantonalni premijeri iz SDA, međutim, tvrde da nisu odbili Reformsku agendu, nego su samo izneli svoje primedbe. Zameraju predsedavajućoj Saveta ministara BiH Borjani Krišto (HDZ BiH) što je to protumačila kao „odbijanje“. Ako imaju problem s našim stavom, neka onda isključe kantone iz radne grupe, odnosno sistema odlučivanja – poručuju iz SDA.

No, to bi otvorilo jedan drugi proces – raspravu o Mehanizmu koordinacije koji je u BiH uspostavljen uz podršku EU. Taj Mehanizam omogućava svim nivoima vlasti da učestvuju u donošenju odluka.

Radi se o visokom stepenu decentralizacije i, prema političkom analitičaru Ibrahimu Prohiću, upravo je to problem u funkcionisanju BiH. „Temeljni problem bh. krize je karakter etabliranih stranaka, a paralelno s tim i ustavna konstitucija koju zloupotrebljavaju svi. I oni koji bi hteli destrukciju države BiH, a i oni koji je tobože brane. Nit je jednima do naroda, niti drugima do iskrenog patriotizma. Ovakav stepen decentralizacije jednostavno ne omogućava funkcionalnost“, kaže Prohić za DW.

Šta kaže ambasada SAD u Sarajevu?

U ambasadi SAD u BiH nema dileme – Reformsku agendu blokirao je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, a SDA je iskoristila priliku za „političko razmetanje“.

„Nažalost, ovo je tipično za čoveka koji dosledno stavlja svoje interese ispred interesa onih koje tvrdi da predstavlja. Kao što smo ranije rekli, retorika i politika gospodina Dodika i dalje predstavljaju najveću pretnju za evropsku budućnost građana BiH“, stoji u saopštenju Američke ambasade.

Ambasadi nije jasno zašto je „Radna grupa“ glasala za odobrenje plana koji nije sadržavao sve zahteve EU. „Bez obzira na to, odluka SDA da iskoristi priliku za političko razmetanje, umesto da radi s drugim probosanskim strankama na obezbeđivanju odobrenja za poslednje dve preostale tačke, bila je nekorisna i neodgovorna“, saopštili su iz Ambasade.

Dodik: Gde je Evropa, a gde Amerika?

Milorad Dodik je odgovorio na optužbe ambasade SAD. „Ili se EU preselila na američki kontinent, ili su SAD danas postale članica EU? Ako se to nije desilo, ne vidim nikakvu logiku da se Majkl Merfi (ambasador SAD u BiH) bavi evropskim integracijama BiH i Planom rasta“, napisao je Dodik. „Federacija BiH 'gori' zbog blokade SDA, a Merfiju se ja priviđam. Ako ikako možeš, prođi me se“, dodaje predsednik RS.