„Pozivamo BiH prijatelje da dobro razmisle, da izvagaju sve 'za' i 'protiv', da uzmu u obzir mišljenje svih stanovnika zemlje koji su daleko od konsenzusa o ovom pitanju”, navodi se u saopštenju ruske ambasade u BiH, u kojem se prvi put jasno najavljuje ruska reakcija, ukoliko se nastavi sa pregovorima o pristupanju BiH NATO-u.

Koje su reakcije moguće

Nije jasno na šta bi se odnosila ta reakcija u slučaju „neprijateljskog koraka" BiH, ali prostora za pritiske svakako ima, smatra analitičar Miloš Šolaja. Rusija je do sada samo izražavala neslaganje sa integracijom BiH u NATO, a poslednje upozorenje govori o tome, da Rusija ne želi da prepusti SAD kontrolu ovog dela Balkana.

„Sada je prvi put upozorila BiH da su posledice moguće, a kakve će one biti, to se tačno ne zna. One mogu biti od raznih trgovinskih do gasnih i bilo kakvih drugih odnosa", kaže Šolaja, podsećajući da je Rusiji obećano još u periodu nakon Hladnog rata, da neće biti širenja NATO-a na istok.

„Sada je NATO kroz Ukrajinu, zamalo došao do same granice Rusije i mislim da tu ima mnogo razloga za upozorenje da će biti posledica", kaže Šolaja.

Reagovali su i iz NATO-a, rekavši da nijedna treća strana nema pravo da interveniše u smislu veta ili pretnji, koje su neprihvatljive.

„Vreme sfera uticaja je prošlo. NATO i Bosna i Hercegovina imaju dugogodišnju i obostrano korisnu saradnju. Saradnja s NATO-om ne prejudicira niti jedno potencijalno buduće članstvo Bosne i Hercegovine u NATO-u”, rekla je Oana Lungesku, portparolka NATO-a, prenosi N1.

Saradnja, ne integracija

Politički stavovi u BiH za nastavak puta u NATO su podeljeni. Republika Srpska usvojila je ranije dokumente u Narodnoj skupštini koji definišu da će RS pratiti Srbiju na putu ka savezu. S druge strane, stav bošnjačkog i hrvatskog političkog korpusa, je na strani pristupanju BiH NATO savezu.

U praksi to znači da BiH ima Komisiju za saradnju sa NATO kojoj je do kraja februara 2021. naziv bio Komisija za integraciju u NATO. Srpski predstavnici pristali su na nastavak saradnje, pod uslovom da naziv bude saradnja a ne integracija. Stručnjaci smatraju da sama saradnja znači integraciju i da tu nema mnogo razlike.

Upravo taj početak saradnje možda je bio razlog za reakciju ruske Ambasade, koja je ozbiljno upozorila BiH.

Naguravanje Amerike i Rusije

Vojni analitičar iz Beograda Aleksandar Radić, smatra da ovakvu reakciju treba shvatiti kao psihološko - propagandnu igru, koja se nažalost vodi na račun BiH i Srbije.

„Jer, BiH i Srbija su taoci situacije. Kada su se svi okrenuli ka NATO-u, to nije učinjeno na malom delu jugoistočne Evrope, pa sada uslovno rečeno, plaćamo cenu jer se nalazimo između čekića i nakovnja, u igri NATO-a i Rusije, koja je postala veoma ozbiljna", kaže Radić, upozorivši da je do sada bilo nezamislivo da se pitanje za i protiv NATO-a koristi kao osnova za pretnju, što se očigledno promenilo.

„Vojna neutralnost je sada ostala jedno od retkih uporišta, posebno u političkom i geostrateškom smislu. I naravno da Rusija to sada ne želi da preda, posebno u kontekstu najave američke administracije da želi da sredi stvari na Balkanu i istisne Rusiju", kaže Radić navodeći da je poruka ruske Ambasade u Sarajevu, jasna poruka suprostavljanja američkoj ambiciji.

BiH je u specifičnom položaju s obzirom na unutrašnje uređenje i svakako da će srpski predstavnici tražiti manevar u ovom potezu ruske Ambasade, smatra vojni analitičar iz Sarajeva Đuro Kozar.

Međutim, ne veruje da to može imati nekog bitnog uticaja na približavanje BiH NATO-u, s obzirom da je Program reformi usvojen uz saglasnost i srpskih političara, a da se saradnja sa NATO-om nastavlja kroz saradnju do integracije. Stav ruske Amabasade u Sarajevu vidi kao pretnju.

„BiH je suverena država i ona ne mora ni od koga da traži odobrenje kojim će putem ići kada je reč o evroatlantskim integracijama, pa ni od Moskve. Postavlja se pitanje, kakve bi reakcija Rusije mogla biti u tom slučaju, a bojim se da bi mogli pribeći crnogorskom scenariju iz 2015. kada je Moskva pokušala da izvrši državni udar u Crnoj Gori, pokušavši da spreči njen ulazak u NATO, u čemu nisu uspeli", kaže Kozar.

Međutim, BiH nije Crna Gora u organizacionom i funkcionalnom smislu, niti ima saveznika kao što je to RS unutar BiH, koja je povezana na tom političkom planu sa Srbijom.

„To bi moglo dalje da radikalizuje celu tu priču, upravo zbog ovakvih stavova. Sada se zvanično Sarajevo identifikuje sa prozapadnim vrednostima, a Republika Srpska se gura na stranu istoka silom prilika, nezavisno od toga kakvu je politiku do sada vodio Milorad Dodik. Ovo bi sada mogao biti trenutak pozicioniranja svih, kao ruskih ili američkih saveznika", kaže Aleksandar Radić.

Zvanične reakcije BiH - bez iznenađenja

Zvanične reakcije unutar BiH su manje više očekivane. Ministarstvo spoljnih poslova BiH odbacilo je upozorenje Moskve, navodeći da institucije BiH same odlučuju o putu ka NATO-u a da se na osnovu ovog upozorenja, može smatrati da je došlo do promene službene politike ruskih vlasti prema BiH.

Gotovo sve političke partije sa sedištem u Federaciji, osudile su pretnje ruske Amabsade i nazvale ih opasnim i neprihvatljivim. Svi su saglasni u poruci da o sudbini BiH odlučuju građani ove zemlje i njene institucije.

A što se tiče trenutka u kojem se BiH nalazi kada je reč o putu ka NATO-u, trenutno učestvuje u Akcionom planu za člansto u NATO (MAP) i jedina je država u tom statusu.

Pre nje, tu su bili Severna Makedonija koja je primljena u članstvo prošle godine i Crna Gora koja je savezu pristupila pre četiri godine.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.