Bosna i Hercegovina zakoračila je u 2026. godinu sa nagomilanim izazovima koji bi narednih dvanaest meseci mogli učiniti odlučujućim za njen razvoj u demokratskim i evropskim okvirima.

Zemlja u ovu izbornu godinu ulazi sa i dalje nerešenom političkom krizom na državnom nivou, kao i neispunjenim uslovima na evropskom putu. Iako je Evropska komisija odobrila Reformsku agendu, ključni zakoni – poput onih o Visokom sudskom i tužilačkom savetu (VSTV) i Sudu BiH – i dalje čekaju na usvajanje.

Adnan Ćerimagić, analitičar Evropske inicijative za stabilnost, smatra da će stvarni test za BiH u narednom periodu biti upravo sprovođenje odobrene Reformske agende.

„Dosledna primena reformi doneće konkretna poboljšanja u svakodnevnom životu građana i poslovnom okruženju, te otvoriti put za korišćenje predviđenih evropskih sredstava“, rekao je ranije Ćerimagić za DW.

Usvajanje Reformske agende signal je institucijama BiH i političkim akterima da je, uprkos složenim okolnostima i odugovlačenjima, kroz kombinaciju pozitivnih podsticaja i restriktivnih mera, bilo moguće okupiti sve ključne aktere u BiH oko jednog zajedničkog i obavezujućeg dokumenta.

To bi mogla biti osnova i za usvajanje preostalih „evropskih zakona“, smatraju analitičari.

Bezbednosni kišobran i američki interesi

Na globalnom planu, BiH se u 2026. godini suočava sa bitno izmenjenim okolnostima. Aktuelna američka Nacionalna bezbednosna strategija više ne daje prednost daljem širenju NATO-a, iako se BiH zakonski obavezala na taj proces.

Vojni analitičar Hamza Višća naglašava da se Zapadni Balkan u novoj američkoj strategiji pojavljuje samo marginalno.

„Mi u načelu nismo posebno obuhvaćeni tom strategijom, jer je sve usmereno na zapadnu hemisferu i američke privredne interese“, rekao je Višća za BH radio 1.

On ipak ukazuje na važnu poruku dokumenta: Amerikanci možda nisu spremni da intervenišu kao nekad, ali jesu spremni da smiruju situacije i deluju tamo gde se može stvoriti ambijent za ozbiljna ulaganja – kao u slučaju Južne gasne interkonekcije.

Fokus 2026: Tehnologija protiv izborne krađe

Najveća bitka u 2026. godini vodiće se za integritet opštih izbora zakazanih za oktobar.

Visoki predstavnik Kristijan Šmit u svom poslednjem izveštaju Savetu bezbednosti UN bio je jasan: bez direktne intervencije međunarodne zajednice, održavanje slobodnih i fer izbora bilo bi pod znakom pitanja.

Jedna od prepreka organizaciji izbora 2026. bio je rizik od potpunog budžetskog sloma države. Intervencijom Kancelarije Visokog predstavnika zaustavljeni su sudski procesi koji bi finansijsku odgovornost entiteta prebacili na državne institucije, čime je obezbeđen novac neophodan Centralnoj izbornoj komisiji (CIK) za nabavku izborne tehnologije.

Cilj je uvođenje elektronskih sistema koji bi, prema međunarodnim standardima, smanjili prostor za krađu glasova i obezbedili da rezultat odgovara volji građana, a ne brojačima na biračkim mestima.

Nerešeno pitanje državne imovine i stalno osporavanje institucija i dalje stvaraju atmosferu u kojoj je teško sprovesti ključne reforme. „Sa približavanjem Opštih izbora 2026, BiH mora prevazići politički zastoj. Potrebna je politička hrabrost i dijalog“, naglašava Šmit.

Budžetski paradoks: Stalno „privremeno“ finansiranje

Dok se uvode skeneri i biometrija, država se bori sa hroničnom boljkom domaćeg sistema – neusvajanjem budžeta institucija. Umesto razvojnog budžeta, BiH u 2026. godinu ponovo ulazi u režimu privremenog finansiranja.

To u praksi znači ograničeno delovanje institucija, što je posebno opasno u godini u kojoj bi trebalo da se implementira skupa izborna tehnologija.

Analitičari upozoravaju na paradoks u kojem oni koji donose zakone prvi krše propisane rokove, što se često opravdava „zaštitom nacionalnih interesa“, dok stvarni prioriteti građana i funkcionalnost države ostaju u drugom planu.

Dok se politički narativi vrte oko nacionalnih tema i ustavnih reformi – od hrvatskih zahteva za „legitimnim predstavljanjem“ do bošnjačkog insistiranja na modelu građanske države – privreda se suočava sa neumoljivom realnošću.

Nedostatak domaćih radnika u 2026. godini dostiže kritičnu tačku. Prema pisanju portala Business Magazine, BiH za 2026. godinu planira izdavanje ukupno 7.427 radnih dozvola za strance, što jasno oslikava produbljivanje demografske krize.

Regionalne tenzije i hibridni rizici

Zijad Bećirović, direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane, smatra da se bezbednost, evropski put i regionalni odnosi ne mogu posmatrati odvojeno.

„Bezbednosni izazovi ostaju trajni, ali se odvijaju u bitno izmenjenom međunarodnom kontekstu. Redefinisanje evroatlantskih odnosa i američke strategije prema Evropi i Zapadnom Balkanu donosi dodatnu neizvesnost“, kaže Bećirović za DW.

Iako nema naznaka klasične vojne pretnje, hibridni oblici delovanja – političke destabilizacije, dezinformacije i institucionalne blokade – ostaju ozbiljan rizik za BiH, smatra naš sagovornik. On upozorava da bi 2026. godina mogla dodatno narušiti kredibilitet BiH kao kandidata za članstvo u EU ako izostane stvarni politički kompromis, posebno imajući u vidu osetljive regionalne odnose.

„Zapadni Balkan ulazi u period pojačanih tenzija, nerešenih pitanja i suprotstavljenih strateških interesa. Takva regionalna dinamika direktno se odražava na unutrašnje prilike u BiH, posebno kroz političke narative koji utiču na domaće procese i dodatno slabe ionako krhke institucije“, kaže Bećirović.

Ključni Opšti izbori u oktobru

U konačnici, ističe, 2026. godina za BiH neće biti presudna samo po jednom pitanju, već po sposobnosti države da istovremeno upravlja bezbednosnim rizicima, očuva evropsku perspektivu i razumno se pozicionira u regionalnom okruženju.

„U suprotnom, preti dalje političko i institucionalno zaostajanje u trenutku koji zahteva brze, promišljene i odgovorne odluke. Moguće je da će odgovore na neka od ovih pitanja ponuditi i predstojeći Opšti izbori u oktobru 2026. godine“, zaključuje Zijad Bećirović.