1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Pravosuđe

BiH – zarobljena država

29. maj 2019.

Reforma pravosuđa u BiH svedena je na tehnički proces, dok je politička volja gotovo zanemarena – tako tvrde kritičari. Da su očekivani rezultati preskupe reforme izostali, potvrđuje i „slučaj Tegeltija“.

Foto: DW/S. Huseinovic

Nakon što je objavljeno da je predsednik Visokog sudskog i tužilačkog veća (VSTV) Bosne i Hercegovine Milan Tegeltija „preko posrednika ugovarao klijente“ kojima je trebalo ubrzati predmete u pravosuđu, oglasilo se i Tužilaštvo BiH: ispitaće navode o korupciji. Jedan od kritičara predsednika VSTV, sudija Suda BiH Branko Perić koji je upozoravao na Tegeltijine veze sa Miloradom Dodikom i „trgovinu uticajem“, piše da je Tegeltija „zakucao poslednji ekser u mrtvački sanduk institucije VSTV“.

„Predsednik Tegeltija priznao je da se u banjalučkoj kafani sastao sa strankom koja je podnela krivičnu prijavu Kantonalnom tužilaštvu u Sarajevu, da je zatražio da mu se dostavi broj tužilačkog predmeta i obećao da će ’videti sa Dalidom Burzić’ (tužiteljkom, prim. aut). I kada je trebalo suočiti se s činjenicama, majstor manipulacije sazvao je vanrednu sednicu VSTV i zatražio podršku. I dobio je! Trinaest članova VSTV, koji bi trebalo da budu vrhunska pamet i savest pravosuđa, dalo je jednoglasnu podršku svom predsedniku“, piše sudija Perić u kolumni za banjalučke Nezavisne novine.

Narušen ugled VSTV

Tegeltija demantuje da je umešan u korupciju navodeći da kao predsednik VSTV može da komunicira sa običnim ljudima i u kafani, ako je to u funkciji „efikasnosti sistema“. „Ja se kao predsednik VSTV brinem o tome da institucije sistema funkcionišu efikasno. Moj kontakt u pogledu efikasnosti sistema sasvim je dozvoljen s bilo kim, bilo kada i u bilo kojoj situaciji. Sve što u privatnom životu čujem, a što se odnosi na moj posao, ja upućujem da se to institucionalizuje. I to je jedino ispravno. Svi koji su objektivni će to na taj način tretirati“, rekao je Tegeltija u intervjuu za N1.

Sudija Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu Faris Vehabović smatra da je afera u vezi sa snimkom predsednika VSTV „ozbiljno narušila ionako poljuljani ugled te institucije u javnosti“. Sudski sistem u BiH već duže vreme pokazuje znake slabosti kroz neprocesuiranje krivičnih dela korupcije, sporo procesuiranje predmeta ratnih zločina i čitavom nizu „katastrofalnih ishoda“ krivičnih postupaka, kaže Vehabović za DW.

Pare potrošene, rezultata nema?

„VSTV ne preduzima ništa da se stanje popravi. Dok obični građanin za svaki neplaćeni račun uredno dobije sudsku presudu, kao što je i red, sa nalogom da plati uz kamatu svoj dug, hiljade i milioni budžetskog novca koji se krčmi po rodbinskim i stranačkim linijama nestaje, a da niko ne odgovara. Sa poslednjom aferom i modelom ponašanja koji se nudi kroz video-snimak i naknadno pojašnjenje gospodina Tegeltije da je ’poželjno da se predsednik VSTV sastaje sa strankama i razgovara o pojedinačnim predmetima’, skinuta je i poslednja maska. Naravno, i nakon ove afere otvoriće se predmet, a danas se to svodi na puku dodelu broja predmetu, i verovatno sprovesti neke radnje koje neće dovesti do krivične odgovornosti“, kaže Vehabović.

EU je uložila stotine miliona maraka u reformu pravosuđa u BiHFoto: DW/Z. Ljubas

U reformu pravosuđa u BiH uložene su stotine miliona maraka. Evropska unija, koja je „u izgradnju savremenog i efikasnog pravosuđa u BiH“ uložila više od 15 miliona evra, nedavno je objavila da ulaže još 2,2 miliona evra kroz projekat „EU za pravdu: Podrška borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije u BiH“. Predsednik Upravnog odbora Transparensi internešenala BiH Srđan Blagovčanin kaže da, uprkos značajnim finansijskim sredstvima, ukupna reforma pravosudnog sistema u BiH nije dala očekivane rezultate.

Fenomen „zarobljene države“

„Nije uspostavljeno nezavisno i funkcionalno pravosuđe sposobno da se uhvati u koštac sa najsloženijim predmetima korupcije. Razlozi pre svega leže u činjenici da reforma pravosuđa nije samo tehnički, već i politički proces koji podrazumeva postojanje političke volje. Bojim se da se reforma pravosudnog sistema u BiH svela samo na tehnički proces, zbog čega su izostali očekivani rezultati“, kaže Blagovčanin za DW.

On podseća da je Evropska komisija utvrdila da je jedan od najvećih problema regiona fenomen „zarobljene države“, odnosno najsloženijeg oblika korupcije. „Sasvim je sigurno da je pri takvoj oceni Komisija imala u vidu i stanje u pravosuđu. Mi u BiH smo svedoci da nijedan slučaj političke korupcije nije bio procesuiran poslednjih godina i to je zapravo dokaz teze da politika ima efektivnu kontrolu nad pravosuđem“, kaže Blagovčanin.

Pojedini kritičari, među kojima i bivša predsednica Suda BiH Medžida Kreso, veruju da su glavni problemi u pravosuđu te zemlje počeli s odlaskom stranaca iz pravosudnih organa u BiH.

Pismo EU, OEBS-a i SAD

Delegacija Evropske unije u BiH, ambasada Sjedinjenih Američkih Država i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) uputili su pismo VSTV navodeći da je poslednjim događajima narušena slika te institucije u očima javnosti, pozivajući članove VSTV da na sednici u sredu (29.5.) imenuju najbolje rangirane kandidate na pozicije četiri glavna tužioca, bez ikakvog neprimerenog uticaja. Navodi se i da se poslednji događaji mogu odraziti na buduću finansijsku podršku VSTV.

U međuvremenu je ministar bezbednosti BiH Dragan Mektić, inače član opozicione Srpske demokratske stranke (SDS), pozvao građane da se okupe ispred sedišta VSTV u Sarajevu u znak protesta zbog korupcijske afere koja potresa pravosuđe u BiH. Nadležni iz policije tvrde da protesti nisu zvanično najavljeni i da ne znaju ko je njihov organizator. Milan Tegeltija je rekao da članovi VSTV „neće raditi pod pritiskom“ i da bi, u slučaju protesta, sednica mogla da bude izmeštena na drugu lokaciju ili prolongirana.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi