Bihać i Unsko-sanski kanton više ne mogu da izdrže pritisak „migrantske krize“ – tako barem kažu zvaničnici. Gradonačelnik Bihaća Šuhret Fazlić zato je najavio da će grad od ponedeljka (21. oktobar) „prestati da pruža bilo kakvu pomoć migrantima na Vučjaku“.

„Migrantska kriza ne postoji nigde drugde osim u Bihaću“, rekao je ogorčeni gradonačelnik tražeći u Sarajevu pomoć države.

Prema podacima Crvenog krsta, u BiH je ove godine registrovano više od 10.500 migranata. Većina, njih oko 7.000, boravi na području Unsko-sanskog kantona nadomak granice sa Hrvatskom koju očajnički pokušavaju da pređu.

Tamo je podignut improvizovani kamp u Vučjaku koji, iako uspostavljen uz blagoslov vlasti, ne pruža ni minimum uslova za duži smeštaj.

„Zbog najave obustave pomoći i činjenice da se broj migranata u kampu povećao za oko hiljadu, ne znamo kako ćemo dalje delovati“, kaže Selam Midžić, sekretar Crvenog krsta u Bihaću. „Ako prestane dotok pijaće vode i odvoz smeća, doći će do neželjenih situacija što bi moglo ugroziti rad naših volontera.“

Ipak, on u razgovoru za DW kaže da Crveni krst nema nameru da obustavi pomoć. „Ne znam šta se može desiti u slučaju povećanja broja migranata, ali mi ne smemo odustati. Moramo da alarmiramo javnost da nam pomogne da pribavimo dovoljne količine hrane za migrante.“

Midžić navodi da njegova humanitarna organizacija ovih dana deli doručak i ručak za 1.500 ljudi na Vučjaku pa je procena da toliko migranata i boravi tamo.

Migrante i dalje prebacuju na Vučjak

Vlasti su prethodno „zbog nestručnog lečenja“ zabranile rad pojedinim volonterima, medicinarima iz drugih država koji su u kampu Vučjak pomagali migrantima.

Među njima je i nemački humanitarac Dirk Planert, dobro poznat u ovom kraju gde je tokom rata bio fotoreporter, a kasnije organizovao humanitarnu pomoć. Planert tvrdi da je često skretao pažnju medija i međunarodne zajednice na situaciju u Vučjaku, „zločine“ hrvatske policije i „nerad“ vlasti u Sarajevu.

„Sada žele da nas ućutkaju“, kaže Planert i upozorava na nove „deportacije“ migranata ka Vučjaku. Tvrdi da je u utorak još 1.500 izbeglica prebačeno u taj kamp te da u tome učestvuje i Međunarodna organizacija za migracije UN jer je policidi dala autobuse koji se koriste u svrhu „deportacija“.

Oglasio se i tim Ujedinjenih nacija koja takođe izražava zabrinutost zbog prebacivanja migranata sa područja Bihaća u neuslovni kamp.

Prava migranata krše se kako u BiH, tako i u susednim zemljama, tvrdi Branko Todorović, direktor Helsinškog odbora za ljudska prava. „Prema tvrdnjama više migranata sa kojima sam razgovarao, postupci policije Slovenije i Hrvatske prema njima nisu bili u skladu sa međunarodnim pravom i obavezama država.“

„Tvrdili su da im nije omogućeno podnošenje zahtev za azil, nego su ih uz prisilu i oduzimanje mobilnih telefona i novca, vraćali u BiH. Pojedini su bili izloženi i fizičkom nasilju od strane hrvatske policije“, prenosi Todorović.

Na granici humanitarne katastrofe

No poslednji dani su do kraja ogolili trzavice između Bihaća i Sarajeva. „Očito je da BiH ne može da se izbori ni sa svojim unutrašnjim problemima ni sa migrantskom krizom“, kaže nam politički analitičar Srećko Latal.

„Povećanje broja migranata koji se kreću Balkanskom rutom dovodi BiH na granicu ozbiljnog bezbednosnog rizika i moguće humanitarne katastrofe. I Evropska unija se prema ovom pitanju katastrofalno odnosi, pa i kada je reč o podršci koja je potrebna BiH“, dodaje Latal.

Migranti u BiH ulaze iz Srbije i Crne Gore. Iako su granice očito slabo čuvane, Republika Srpska ne dopušta angažman Oružanih snaga BiH kako bi se pomoglo Graničnoj službi. Incidenti su sve su češći.

Jedan migrant nedavno je ubijen u Bileći, a stanovništvo okolnih sela traži zaštitu od sve većeg broja migranata koji „upadaju u kuće“ i na druge načine „uznemiravaju“ lokalno stanovništvo.

Ministar sigurnosti BiH Dragan Mektić upozorava da državni nivo ne može da učini puno. „Ne vrši se popunjavanje Granične policije, a vojsci se ne dozvoljava izlazak na granicu. Lokalne zajednice nam ne dozvoljavaju uspostavu prihvatnih centara na celom području BiH i to je osnovni problem“, kaže Mektić za DW.

Poslednji izveštaj Fronteksa nagoveštava povećanje broja migranata na putu ka EU. Samo u septembru je registrovano više od 11.500 pokušaja ulaska u EU iz Turske.

Analitičar Srećko Latal strahuje da će turska intervencija u Siriji još pojačati izbeglički talas. I pita se šta će to učiniti u BiH koju naziva „najslabijom karikom“ na izbegličkoj ruti.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android