Zidojče cajtung prenosi da je Mladić juče posetio grob ćerke i da je čitava „operacija“, kako je posetu nazvao Bruno Vekarić, trajala tačno 22 minuta. Minhenski dnevnik piše i o pokušaju Mladićevog advokatskog tima da izbegne izručenje, pozivajući se na zdravstveno stanje optuženika.

„Još tokom vikenda je lekarski tim utvrdio da je Mladić sposoban za suđenje. Njegova porodica, međutim, nema poverenja u domaće lekare i zato je zatražila da Mladića pregleda ruski tim stručnjaka. Državno tužilaštvo je to okarakterisalo kao pokušaj da se u poslednjem trenutku odgodi izručenje“, piše Zidojče.

Vestervele: Rastuća snaga međunarodnog prava

Donaukurir prenosi da je Mladić u Holandiju prebačen prvo avionom do Roterdama a potom najverovatnije helikopterom, te da je njegovo izručenje naišlo na odobravanje evropskih zvaničnika. Nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele pozdravio je izručenje Tribunalu uz ocenu da je demonstrirana „rastuća snaga međunarodnog prava“.

Evropska predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton smatra da je izručenje ratnog zločinca „značajan momenat“ te da suđenje bivšem generalu treba da donese „istinu i pravdu koje su obaveza prema žrtvama i njihovim porodicama“.

Sporan nemački sudija

Proces još nije ni počeo, a neke organizacije porodica žrtava iz BiH već protestuju protiv izbora glavnog sudije, prenosi portal Dervesten. U pitanju je nemački sudija Kristof Flige, a prebacuje mu se što se, u intervjuu za Špigel 2009. godine, zapitao „da li je genocid ispravna pravna kategorija“ u koju treba svrstati Mladićev zločin iz Srebrenice. Odmah je reagovao i Tribunal koji je saopštio da Flige nikada nije dovodio u pitanje genocid u Srebrenici.

Špigel u onlajn izdanju kreće tragom nekih pitanja čiji su odgovori manje poznati nemačkoj javnosti, a jedno od njih je i pitanje smeštaja Ratka Mladića. „Pritvorska jedinica nalazi se u Sheveningenu. Prema tvrdnjama Tribunala, tamo postoje odlični uslovi za maksimalno 64 pritvorenika, koji imaju punu medicinsku negu, prostor za sportske aktivnosti i (u slučaju Srba, prim. N.R) srpsku satelitsku televiziju. Kompleks se sastoji od više spratova i optuženi tokom dana mogu slobodno da se kreću. Jedan čas dnevno mogu da provode na svežem vazduhu. Uveče se zatvaraju u svoje ćelije.“

A pomenuti tabloid Bild, u svom bulevarskom stilu, donosi fotografije scena sa demonstracija protiv hapšenja Ratka Mladića i pita se: „Zašto bi Srbi podržavali jednog ratnog zločinca!?“ Tu je slika devojčice sa šajkačom i kokardom, starijeg čoveka kako briše suze, krvave glave jednog demonstranta i pravoslavnog sveštenika ispred kordona policije.

Demonstrira mali deo populacije

Bild je kontaktirao Holma Sundhausena, istoričara koji se bavi jugoistočnom Evropom na berlinskom Slobodnom univerzitetu. Saundhausen ovako objašnjava demonstracije: „Demonstranti čine veoma mali deo srpske populacije – posle hapšenja Karadžića 2008, demonstracije su bile osetno masovnije. Činjenica da se uopšte protestuje ima veze sa shvatanjem rata u globalu. Srpski nacionalisti veruju da je vođen odbrambeni rat i da su bili egzistencijalno ugroženi. Zbog toga oni ne mogu da prihvate izručenje Mladića.“

Sundhausen koristi isto objašnjenje kao i svi analitičari u Srbiji: „Za srpsku omladinu perspektive u zemlji nisu ružičaste. Zato je mlade vrlo lako pridobiti za nacionalističku retoriku.“

Pripremio: Nemanja Rujević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković