Šta je Jirgen Tritin 2012. tražio u američkom Šantiliju? – To su njegovi Zeleni partijski drugovi hteli da znaju, nakon što su saznali da je on bio učesnik Bilderberške konferencije. To je shvaćeno kao njegovo suprotstavljanje idejama stranke. Jedan levičar kao član tajne klike moćnih i bogatih – to je bila provokacija. Tritin je, našavši se u neprilici, požurio da objasni da ubeđenja Zelenih treba zastupati upravo tamo gde su u manjini... i sa tim objašnjenjem se nekako provukao...

Takva opravdanja nisu potrebna Volfgangu Šojbleu. Moćni ministar finansija je ovde godine na listi učesnika Bilderberške konferencije, baš kao i ministarka odbrane Ursula fon der Lajen i ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer. Tajnoviti kružok se svake godine sastaje u drugoj zemlji. Ovaj put u hotelu Tašenberg usred Drezdena. Dosad je prijavljeno više gotovo dvadeset demonstracija protiv konferencije. Kancelarka Angela Merkel, ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer kao i šef SPD i vicekancelar Zigmar Gabrijel ne žele da učestvuju – iako su dobili pozive.

Grupa obavijena tajnama i ćutanjem

Učesnici Bilderberške konferencije podležu posebnim pravilima. Najvažnije je tzv. pravilo Četam hausa (1927. ga je postavio britanski Kraljevski institut za spoljne poslove): učesnici konferencije imaju strogu obavezu ćutanja o sadržaju razgovora i izlaganja referenata. Zbog toga je ovaj sastanak moćnika na meti kritika zbog netransparentnosti. Organizatori i učesnici, međutim, tvrde da je to retka prilika da se otvoreno govori o globalnim stvarima. Jer, konferenciju ne smeju da prate predstavnici medija – osim onih koji su pozvani kao učesnici.

Ono što od informacija prodre u javnost, sve je samo ne spektakularno. Zna se da se okrugli stolovi, predavanja ili diskusije održavaju u ritmu od 90 minuta, a da je u pauzama na raspolaganju uobičajeno posluženje na bifeu, te vino koje mora da se plati.

Bilderberg – primer netransparentnog rada

Između rizlinga i rozbifa razgovara se u pravilu o rešavanju globalnih problema. Prema memoarima bivšeg ambasadora SAD u Nemačkoj, Džordža Megija, bilderberški kružok je zaslužan za sklapanje Rimskih ugovora koji su predstavljali prethodnicu današnje Evropske unije. A Etjen Davinjon, belgijski preduzimač i počasni predsednik Bilderberške grupe, kaže da je u tom kružoku rođen i – evro. Razni događaji, od naftne krize do ujedinjenja Nemačke, pripisuju se delovanju Bilderberške grupe. Ne može se proveriti koliko je u tome istine.

Otkako postoji ova konferencija, postoje i teorije o tome šta je zapravo njeno jezgro. Sociolog medija Rudolf Štumberger u elitnom krugu vidi pokušaj refeudalizacije društva. A holandski politolog Kejs van der Pajl smatra da interesi tog kruga nemaju mnogo veze sa demokratijom. Već godinama se čuje prigovor da Bilderberški sastanak predstavlja „pre-demokratsku manifestaciju“.

Prvi sastanak ovog kružoka održan je 1954, u Hotellu Bilderberg u holandskom gradiću Osterbeku. Prvih 20 godina, poslove Bilderberške grupe je vodio holandski princ Bernhard, dok nije morao da se povuče zbog umešanosti u skandal sa podmićivanjem u koncernu za proizvodnju oružja Lokid. To je za kritičare dobar primer za prepletenost politike i privrede zbog koje od samog početka sa nepoverenjem gledaju na Bilderberške sastanke.