Konačno je uspeo. Lionel Mesi je podigao Boginju, pehar Svetskog prvenstva. Sada teško da više ima argumenata da mu se odrekne da je najbolji fudbaler koji je ikada igrao.

Doduše, Pele je triput digao pehar i ko zna koliko će ostati jedini fudbaler kojem je to uspelo. Ali, fudbal je bio vrlo različit 1958, 1962. i 1970. godine. Mesi igra u napetijoj eri, sa više utakmica i više pritiska.

Blistao je cele svoje karijere, vodio Barselonu do četiri Lige šampiona i deset španskih titula, uzeo Kopa Ameriku prošle godine sa Argentinom, ima rekordnih sedam zlatnih lopti.

Pele je gotovo čitavu karijeru igrao u Santosu pre kratkog boravka u Njujork Kosmosu. Mesi je pokazao da može da pobeđuje i izvan zone komfora, osvajajući francusko prvenstvo sa PSG-om.

Ali, ne radi se ovde samo o trofejima. Način na koji igra znači da sada, kad je uzeo najveći trofej, mora biti viđen kao najveći ikada.

Milioni dece širom sveta zaljubili su se u fudbal zbog njega, malenog povučenog momka sa magijom u kopačkama. Dete iz Rozarija je poput svojih navijača, neko ko živi i diše fudbal.

U Kataru su za Argentinu navijali mnogi gastarbajteri iz Indije ili Bangladeša. Svi vole Mesija i Argentinu, tim koji je imao najviše podrške na Svetskom prvenstvu.

U finalu protiv Francuske, Mesi je rano zadao tempo u poletnoj igri Argentine, vodio preciznim pasovima i smelim driblinzima. Hladno je šutnuo penal na početku utakmice, a magično je odložio loptu na stranu u spektakularnoj kontri koju je okončao Di Marija. Bila je to jedna od najlepših akcija ikada viđenih u finalima Mundijala.

Francuska, oslabljena virusom u kampu, bila je u ništavilu pre nego što se podigla i poravnala golovima Kilijana Mbapea.

Ali, argentinski junak je ponovo našao ritam u produžetku. Postigao je jedan od svojih šeprtljastih golova, ali koga briga. Koga briga i za to što je Mbape najbolji strelac turnira, Mesi je ionako proglašen najboljim igračem.

Jedino što se broji je da je Leo Mesi šampion sveta, posle bolnog poraza u finalu protiv Nemačke 2014. godine. I nakon što je ovaj Mundijal počeo šokantnim porazom od Saudijske Arabije.

Imao je petlju da šutira prvi penal u seriji, za razliku od Brazilca Nejmara koji je u penal-seriji protiv Hrvatske u četvrtfinalu trebalo da šutira peti – i nije ni stigao na red.

Mesi je i uzor. Jedini skandal uz njegovo ime je problem sa španskim poreskim vlastima. Ako se poredi sa argentinskim prethodnikom Dijegom Maradonom, Mesi je skoro pa anđeo.

Moglo bi da se priča ko je od njih dvojice bolji na terenu, ali Maradona ne može biti najveći posle zabrana igranja zbog droge, „Božije ruke", optužbi sa petljanje sa italijanskom mafijom.

Biće još onih koji će Kristijana Ronalda držati za najvećeg. Ali on nema zlato sa Svetskog šampionata. U poređenju njih dvojice uvek će se pričati da je Mesi otišao iz Barselone dirljivo, ponizno i zahvalno. A da je Ronaldo napuštao Mančester, Real i Juventus besno, arogantno i sebično.

Trijumf u Kataru stavlja Mesija na sam vrh fudbalskog Olimpa.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.