Samo 30 sekundi je Jelena Kostjučenko 27. maja uspela da na Aleksandrovskom vrtu u blizni moskovskog Crvenog trga u rukama zadrži zastavu sa duginim bojama. Nakon toga joj ju je iz ruku preoteo neki čovek. Drugi ju je udario s leđa po glavi. Mlada žena se zateturala, ali je iz torbe izvadila novu zastavu, da bi je samo nekoliko sekundi kasnije uhapsila policija. Kraj akcije „Gej prajd“, parade homoskesualaca koja se krajem maja održala u Moskvi, Jelena Kostjučenko dočekala je u bolnici.

Ta 24-godišnja novinarka lista „Novaja gazeta“ na paradu, na kojoj je uhapšeno oko 40 osoba, nije došla kao novinarka. Ona je već nekoliko godina aktivna u ruskoj homoseksualnoj i lezbejskoj zajednici. Njoj je bilo jasno da u zemlji kao što je Rusija može biti opasno zalagati se za jednaka prava homoseksualaca. Prošle godine su je tokom jedne slične akcije pretukli. Ali ona se ne da uplašiti: „Ne mogu sebi da dozvolim da ne odem (na gej-paradu, op.a.)“, kaže ta sitna žena. „Oni koji su me istukli pomislili bi da se bojim ili da sam zbog toga što su me udarili po glavi, odustala od borbe.“

Od Baltika do Kavkaza

Ne samo u Rusiji, već i u drugim bivšim sovjetskim republikama, homoseksualci i lezbejke sve češće izlaze na ulicu da bi protestovali za svoja prava. Kao na primer u subotu, 2. juna, u glavnom gradu Letonije, Rigi. U Gruziji i Ukrajini su sredinom juna održane prve gej-parade u istoriji tih zemalja. Ali te akcije zasenili su incidenti. U Ukrajini, u Kijevu, jedna već planirana povorka, zbog pretnji ekstremne desničarske scene, u zadnji čas je otkazana. Organizatora „Kijev-prajda“ napali su suzavcem i pretukli tako da je završio u bolnici. Jedan nemački poslanik iz stranke Zelenih, koji se u to vreme zatekao u Kijevu, kritikovao je pasivno ponašanje policije prilikom tog incidenta. U gruzijskom glavnom gradu Tbilisiju policija je doduše intervenisala tokom „Parade ponosa“, ali nije uspela da spreči tuču. Tamošnji verski aktivisti napali su pedesetak učesnika gej-parade.

Slične scene dogodile su se i u glavnom gradu Jermenije, Erevanu. Oko 300 mladića napalo je 21. maja učesnike demonstracija za kulturnu različitos, dok nije došla policija i zaustavila ih. Napadači su izjavili da su hteli da spreče „pedersku demonstraciju“. Bez obzira da li se radi o Ukrajini, Gruziji ili Jermeniji, ankete pokazuju da je veliki deo stanovništva u zemljama istočne Evrope negativno nastrojen prema homoseksualncima i lezbejkama. „Nemam ništa protiv homoseksualaca, sve dok se ne ističu i ne zahtevaju veća prava“, rekao je na primjer za DW jedan jermenski reditelj.

Rusija pooštrava zakone

Takve izjave redovno sluša i Jelena Kostjučenko u Rusiji. Ona živi u Moskvi zajedno sa svojom životnom partnerkom. One bi se rado venčale i osnovale porodicu. „Mi želimo da nas država prizna kao bračne partnerke zajedno sa svim posledicama koje to sa sobom nosi“, kaže Kostjučenko.

Ali, po svemu sudeći, čini se da se u Rusiji događaji razvijaju pre u suprotnom smeru. U drugom po veličini ruskom gradu, Sankt Peterburgu, je od marta 2012. na snazi sporni zakon kojim je kažnjava „homoseksualna propaganda“. Ona ko među mladima propagira istopolnu ljubav, mora da računa sa kaznom u visini od nekoliko hiljada evra. Policija hapsi i za samo postavljanje nekog plakata.

Ruski parlament uskoro bi mogao da takav zakon donese i za celu zemlju. Vladajuća stranka „Jedinstvena Rusija“ može da računa na podršku većine u narodu. U jednoj anketi tri četvrtine Rusa (74 odsto) homoseksualnost smatra „biološkom greškom“. Njih 79 procenata izjasnilo se protiv istopolnih brakova.

Nada u pomoć od Evrope

Jelena Kostjučenko nije obeshrabrena. Ona se nada da će se Rusija promeniti i da će društvo postati tolerantnije. Evropa bi u tome mogla da pomogne, kaže ona. „Ja kao lezbejka smatram da je dobro kad ljudi dolaze i iskazuju solidarnost“, komentariše Kostjučenko učešće zapadnih političara poput nemačkog „zelenog“ poslanika Folkera Beka na gej-paradama po istočnoj Evropi.

Evropski parlament je krajem maja 2012. izrazio zabrinutost najnovijim razvojem događaja u nekim istočnoevropskim zemljama. Evropski poslanici zahtevaju da se proveri da li su važeći zakoni, na primer u Rusiji, u skladu sa evropskom Konvencijom o ljudskim pravima.

Autri: Roman Gončarenko / Snježana Kobešćak
Odgovorni urednik: Ivan Đerković