Jedna od glavnih tema u štampi je Svetsko fudbalsko prvenstvo u Rusiji koje je nemačka reprezentacija počela ne može gore biti – slabom igrom i porazom protiv Meksika. O Srbiji pišu – švajcarske novine.
Oglas
Frankfurter algemajne cajtung piše: „Meksikanci su očito vrlo detaljno analizirali igru nemačkog tima i iz toga izvukli prave zaključke. Plan za ovu utakmicu smo razradili pre šest meseci, rekao je trener Huan Karlos Ozario. To je rečenica zbog koje bi u nemačkom fudbalskom štabu trebalo da se oglasi alarmni uređaj. Jer, to znači da nije teško prozreti igru svetskog šampiona, a i da ne mora da se računa ni sa kakvim taktičkim iznenađenjima na njegovoj strani.“
„Tako su Meksikanci dosledno držali zatvorenom levu stranu sprečivši prodore Tonija Krosa. Zato su na desnoj strani ostavili puno prostora Samiju Kediri, ali kad god je on pokušao da taj prostor iskoristi, hvatao se u zamku. Meksikanci su osvajali loptu upravo tamo gde su i planirali – i počinjali mnoge kontranapade preko desne strane gde nisu imali otpor.“
„Davno je to bilo kada je nemačka ekipa izgubila prvu utakmicu na nekom Svetskom prvenstvu. Godine 1982. se to desilo protiv Tunisa, a posle toga je u nemačkom taboru bilo vike; na kraju se putovanje na SP završilo tek u finalu utakmicom protiv Italije. Sada odlučujuće pitanje glasi: hoće li doći do potrebne korekcije? Joahim Lev je očito i dalje ubeđen u ispravnost svog koncepta“, piše Frankfurter algemajne cajtung.
Jednodimenzionalna igra Nemačke
Dnevnik Cajt detaljno opisuje „lošu scenu“ kada su Nemci primili gol: „Kedira je izgubio loptu, Humels je napustio svoju poziciju, Boateng je prepustio prostor protivniku i propustio trenutak za duel, Kimih se muvao ispred njih, Ozil je bio u šesnaestercu, Kros je prekasno pristigao: Irving Lozano je dao gol, Meksikanci su poveli sa 1:0 – i tako je ostalo. Utakmica je izgubljena.“
„Meksiko je tokom gotovo čitave utakmice bio opasan za odbranu Nemaca, koja je delovala sporo, kako fizički tako i duhom. Vezni red nemačke reprezentacije je često gubio loptu. Da su Meksikanci bolje završavali svoje kontranapade, Nemačka ne bi izgubila samo sa 0:1 […] Nemačka igra je bila tako jednodimenzionalna. Boateng je ili dodavao loptu Kimihu koji nije pobedio ni u jednom jedinom driblingu i izvodio je normirane centaršuteve, ili je upućivao duge lopte protivniku ili linijskom sudiji.“
Loša igra – ne baš toliko iznenađenje
Portal Špigel onlajn je postavio „Tri teze o porazu protiv Meksika“. Prva teza: „Kimih mora igrati na desnoj strani kao odbrambeni igrač a ne kao napadač“: „Kada bi Nemci gubili loptu, Meksikanci bi stalno prodirali po svojoj levoj strani – pa je i Kimih kretao u riskantne akcije. Tu bi selektor Lev morao da se umeša: ponašanje čitavog tima u odbrani bi do utakmice protiv Šveđana moralo da se bitno poboljša, i Kimih ne bi smeo da tao slobodno tumači svoju ulogu.“
Druga teza: „Lev bi trebalo da promeni koncepciju veznog reda. Umesto sistema 4-2-3-1, morao bi da pređe na sistem 4-1-4-1, a poziciju defanzivnog veznog centra bi trebalo da umesto slabog Samija Kedire preuzme Ilkaj Gundogan“ – naslov ove analize i glasi: „Nemačkoj je potreban Gundogan“.
Treća teza: „I posle neuspelog starta, moguće je postati svetski šampion.“
Dnevnik Zidojče cajtung smatra da „nije baš toliko iznenađenje to što je igra Nemaca na momente bila toliko loša protiv fizički i igrački nadmoćnog Meksika. U poslednje vreme je bilo dosta naznaka da ovaj tim nosi u sebi tragove prošlosti. Kvalitet igre nekih važnih aktera postoji još samo kao sećanje. To može biti rezultat loše trenutne forme, ali i neprijatne činjenice da i veliki fudbaleri ne mogu da izbegnu proces starenja.“
Srbi pokazali umeće, ali ne i više od toga
Što se tiče srpske reprezentacije, o njoj, razumljivo, mnogo više od nemačke piše – švajcarska štampa, pa tako Noje cirher cajtung u osvrtu na pobedu Srbije protiv Kostarike piše: „Problem Kostarikanaca je u tome što nije samo Milinković-Savić, koji bi za sve moguće milione moga da zaigra u svim mogućim velikim klubovima, taj koji je oživeo srpsku ofanzivu. Napad srpske reprezentacije je pun rafiniranih fudbalera, tu je Aleksandar Mitrović, tu je Dušan Tadić, a na drugoj strani terena je i Adem Ljajić. Svi su oni pokazali trikove i finte, kratke pasove spoljnom stranom stopala, piruete, kao da su hteli da budu dostojni priče o tome da je ta generacija vanserijski talentovana.“
„Ali, iz svih tih kerefeka se nije mnogo toga izrodilo. Kada bi bivalo opasno, neki Kostarikanac bi izbijao loptu ili bi golman Navas uspevao da parira. Najveću šansu je propustio Mitrović neposredno pred pogodak kojim je Srbija povela, našao se sam pred Navasom, ali ovaj se odlikovao. Na kraju je stvari morao da sredi Kolarov – iz standardne situacije […] Srbi su pobedili u važnoj prvoj utakmici Svetskog prvenstva, hoće u osminu finala, a sledeća utakmica je verovatno odlučujuća, kako je to rekao Krstajić. A to je utakmica protiv Švajcarske. Srbi su protiv Kostarike pokazali svoje umeće, ali ne i više od toga“, piše Noje cirher cajtung.
Od nemačkog „Čuda u Bernu“, preko Maradonine „Božije ruke, do Zidanovog „Udarca glavom 2006“. Istorija Svetskih prvenstava u fudbalu puna je nezaboravnih trenutaka. Ovako ih vidi argentinski karikaturista Hermán Aksel.
Foto: Aczel / Edel Books
Montevideo, Bog te video!
Prvo Svetsko fudbalsko prvenstvo održano je u Urugvaju 1930. godine. Većina učesnika bila je iz severne, centralne i južne Amerike, a iz Evrope su stigle samo četiri ekipe – među njima i jugoslovenska. U finalnoj utakmici pobedio je domaćin u susretu protiv večitog rivala – Argentine. Rezultat: 4:2.
Foto: Aczel/Edel Books
Čudo u Bernu
Prvo Svetsko fudbalsko prvenstvo posle Drugog svetskog rata održano je 1954. godine u Švajcarskoj. Najjača ekipa bila je reprezentacija Mađarske. U prvom kolu je „mađarska Laka konjica“ savladala Nemačku sa 8:3. Ali Nemci su im se u finalu odužili (3:2) i prvi put postali Svetski prvaci. Fric Valter (levo) i legendarni trener Sep Herberger na ramenima navijača.
Foto: Aczel/Edel Books
Samo jednom
Engleska – „majka fudbala“ – samo je jednom u istoriji Svetskih prvenstva bila prvak i to na domaćem terenu 1966. godine. U finalu je savladala Nemačku rezultatom 4:2. I danas je sporan gol koji je Engleska postigla u 101. minutu produžetka utakmice. Bobi Mur (na slici s peharom) i njegovi saigrači doneli su Engleskoj prvu i za sada jedinu titulu prvaka sveta.
Foto: Aczel/Edel Books
Brazilska samba
Brazil je 1970. godine po treći put postao svetski prvak. Kralj fudbala – Pele (na slici) i njegovi saigrači bili su čarobnjaci na terenu u Meksiku. U finalu su savladali Italiju rezultatom 4:1. Na šest utakmica Svetskog prvenstva Pele je postigao 19 golova. Prvi put su te godine sve utakmice na televiziji prenošene u boji.
Foto: Aczel/Edel Books
Bombarder nacije
Na Svetskom prvenstvu koje je 1974. prvi put održano u Nemačkoj, bilo je nekoliko premijera: „Kajzer-Franc“ Bekenbauer protiv „kralja totalnog fudbala“ Krojfa, Zapad protiv Istoka ili – novi pehar. U finalu se domaćin sastao s Krojfovom Holandijom i – Nemačka je slavila rezultatom 2:1. Pobednički gol postigao je „bombarder nacije“ Gerd Miler (u sredini).
Foto: Aczel/Edel Books
Božija ruka
Svetsko prvenstvo 1986. u Meksiku ostaće zapamćeno kao šou argentinske fudbalske zvezde Dijega Maradone. Zahvaljujući njegovoj genijalnosti i njegovom lukavstvu, Argentina je po drugi put postaja prvak sveta. Sam Maradona postigao je lep, ali sporan gol. U susretu protiv Engleske je uz pomoć ruke loptu ubacio u mrežu. Maradona je kasnije izjavio da je to bila „Božija ruka“.
Foto: Aczel/Edel Books
Pljuvanje
Godine 1990. Nemačka je u Italiji slavila treću titulu svetskog prvaka. „Panceri“ su u finalu pobedili Argentinu 1:0. Prvenstvo je ostalo zapamćeno po nesportskom ponašanju Holanđanina Franka Rijkarda (desno) koji je pljunuo Rudi Fellera u osmini finala. Obojica su isključena iz igre. Nemačka je pobedila 2:1 i ujedno se revanširala za poraz na Evropskom prvenstvu 1988. godine.
Foto: Aczel/Edel Books
Zidanov udarac glavom
Godine 2006. slavila je Italija, koja je, nakon izvođenja jedanaesteraca, kao domaćin u finalu savladala Francusku. Neslavan trenutak prvenstva bio je kada je kapiten francuske reprezentacije Zinedin Zidan glavom udario Italijana Marka Materacija. Isključen je sa utakmice i to je označilo kraj njegove uspešne fudbalske karijere.
Foto: Aczel/Edel Books
Napokon titula
Na Svetskom fudbalskom prvenstvu u Južnoafričkoj Republici dominirala je Španija sa svojom „tiki-taka“ igrom. Španci su u finalu savladali Holandiju rezultatom 1:0. Pobednički gol je postigao Andres Inijesta (broj šest na slici). Nemačka je u borbi za treće mesto savladala Urugvaj rezultatom 3:2.
Foto: Aczel/Edel Books
Kralj driblinga
Na Svetskom prvenstvu 2014. godine Argentinu je predvodio Lionel Mesi. Njegovi majstorski driblinzi doveli su Argentinu do finala gde ju je sačekala Nemačka koja je prethodno savladala domaćina, Brazil, rezultatom 7:1.
Foto: Aczel / Edel Books
Ekipa sa četiri titule
Finalni susret na Svetskom prvenstvu 2014. godine održan je pred 75.000 gledalaca na stadionu Marakana u Rio de Žaneiru. Nemačka je pobedila Argentinu rezultatom 1:0 i tako postala prva evropska reprezentacija koja je osvojila titulu na američkom kontinentu. Na slici su igrači nemačke reprezentacije koji su nastupili u finalu.
Foto: Aczel / Edel Books
Sporni domaćin 2018.
Domaćin Svetskog prvenstva 2018. godine je Rusija. Nakon što su Svetsku fudbalsku federaciju FIFA potresli skandali s korupcijom i dopingom, dodela organizacije Prvenstva Rusiji izazvala je žestoke reakcije. Prvenstvo će biti otvoreno 14. juna susretom Rusija – Saudijska Arabija. Finalna utakmica igra se 15. jula na stadionu Lužnjiki u Moskvi.
Foto: Aczel / Edel Books
Stripom kroz Svetsko prvenstvo
Izdavačka kuća „Edel Books“ je povodom Svetskog prvenstva pustila u prodaju ilustrovanu istoriju Svetskih fudbalskih prvenstava pod naslovom „World Cup 1930-2018“. Nezaboravni trenuci kroz 84-godišnju istoriju predstavljeni su s dosta humora. Na naslovnoj strani su svetske fudbalske zvezde 2018. godine kao što su Ronaldo, Nejer, Mesi i Nejmar.
Foto: Aczel / Edel Books
Karikaturista
Argentinski umetnik Herman Aksel (Germán Aczel) karijeru je počeo u rodnom Buenos Ajresu u kojem je, pored ostalog, radio i za sportski časopis „El Grafiko“. Sa 26 godina doselio se u Nemačku i danas živi u Minhenu. Trenutno radi za renomirani engleski fudbalski magazin „FourFourTwo“.