Supermen sa crtežom Starog mosta na prsima. Na mostarski aerodrom sleteo je Mister No. Zagor se u Blagaju bori protiv gvozdenog diva koji izranja iz reke Bune. Pored Starog mosta u Mostaru, Dilan Dog lista stranice svog stripa. U starom Počitelju misteriozni junaci gledaju Neretvu s kule. Veslajući u kanuu kod Tekije u Blagaju, blizu Mostara, Blek Stena i njegovi pomoćnici suočavaju se s nevoljom koja dolazi...

Sve su to znaci se u Mostaru održava strip-vikend. Četvrti po redu. Međunarodni.

Strip vraća u detinjstvo

„Brat i ja smo godinama skupljali stripove. Još iz detinjstva. U vreme kada je to bila svakodnevica mladih bivše Jugoslavije“, priča za DW Asim Hadžimehić, koji je na Mostarski strip vikend došao sa svojih desetogodišnjim sinom. Ovo je prvo pravo upoznavanje njegovog sina sa stripom. „Nažalost, situacija se promenila. U svemu, pa i u tom segmentu“, kaže Asim.

Omiljeni junak mu je Zagor. Čini se da se sviđa i njegovom sinu Mirzi. „Evo, video sam junake o kojima mi je tata pričao. Znam za Zagora, Bleka i Komandanta Marka. Kupili smo stripove o njima. Baš sam srećan. I voleo bih da i moji drugovi počnu da čitaju ove stripove“, kaže Mirza.

Iako ima drugu tradiciju, strip je na području Balkana poslednjih godina zapostavljen. I to je bio jedan od razloga ekipe iz udruženja MoStrip da organizuju „Mostar strip vikend“. Žele da svojim primerom utiču na promenu situacije kada je reč o stripu. A koliko su uspešni u svojim namerama govori i činjenica da su na četvrti po redu festival koji je organizovan u Mostaru doveli autore Zagora, Dilana Doga, Spajdermana, Teksa Vilera… Tako su se u Mostaru pojavili majstori crtači koji rade za veliku međunarodnu strip-industriju.

Ujedinjeni kroz crtanje i stripove

Dubravko Šimić jedan je od organizatora susreta crtača stripova i zaljubljenika u devetu umetnost. „Ovogodišnji Mostar strip vikend okupio je do sada najveći broj gostujućih strip crtača – njih 18. Dolaze iz različitih evropskih zemalja, najviše iz Italije, Bosne i Hercegovine, Srbije, Hrvatske...“

Šimić dodaje i da mladi danas manje čitaju: „Potpuno su posvećeni digitalnim spravama poput smartfona. A to je šteta, jer osećaj dok držiš strip u rukama i listaš stranice je nezamenljiv. U Bosni i Hercegovini, ali i u zemljama regiona beležimo negativan trend u kulturi, ali i u pismenosti generalno. Stoga je naša želja da strip kulturu, koja je nažalost marginalizovana, približimo širem krugu čitalaca. To je jedan šareni svet, pun uzbudljivih događaja. Nadamo se da ćemo kod starijih da probudimo neka uspavana osećanja, a kod mlađih da probudimo ljubav za stripove. A usput ćemo, bar na neko vreme, da ujedinimo Mostar, grad pun podela“, kažu organizatori iz udruženja MoStrip.

Dražen Kovačević je strip crtač koji je odavno prešao granice Balkana. Radi i za međunarodno tržište, posebno za francusko. Kaže da je u Srbiji strip kultura koliko-toliko očuvana, jer nisu imali velike praznine kao što je bio rat ’90-ih u Bosni i Hercegovini i delu Hrvatske. „Još se na ulici mogu videti dečaci koji menjaju stripove. Raspituju se za stara, ali i neka nova izdanja. Broj izdanja, izdavača i prosečni tiraži beleže rast, pogotovo poslednjih godina“, kaže Kovačević.

Marijana Aničić Radić iz Zagreba smatra da se običaj čitanja stripa nakon godina kada je bio skoro zaboravljen, sada polako vraća. „Borba je! Svuda, pa i na polju očuvanja stripa i kulture čitanja uopšte. Ovo je neki vid zabave koji će teško nestati, jer ljudima pruža bekstvo od svakodnevice na drugačiji način. Drugačiji od ovog digitalnog doba u kojem živimo. A to ima posebnu čar.“

U Mostar stigli i crtači originalnog Dilana Doga

Bivša država, Jugoslavija, bila je najviše vezana uz italijanski strip. Stripovi izdavačke kuće Serđo Boneli Editore bili su – a i dan-danas su – ubedljivo najpopularniji stripovi na tim prostorima. Dilan Dog je jedan od popularnijih.

Marko Mastarako je ilustrator koji radi naslovnice Dilana Doga u Italiji. Đankarlo Marcano je scenarista koji takođe radi na serijalu Dilan Dog. Obojica su aktivni učesnici u izradi novih epizoda. „Prvi put sam na Balkanu! Tako ste blizu Italiji, ali evo do sada nisam bio u balkanskim zemljama. Ovde sam već dobio inspiraciju i verujem da će mi ovo iskustvo poslužiti za pisanje nove priče o Dilanu Dogu koja će biti upravo ovde. Tako ste dobro uklopili strip junake u ovdašnje prirodne i istorijske znamenitosti, da nemam reči“, kaže Marcano.

Dilan Dog, jedan od kultnih italijanskih stripova, prošlog meseca obeležio je 33. rođendan: prvi broj izašao je u Italiji 26. septembra 1986. U bivšoj Jugoslaviji Dilan Dog je izlazio redovno od 1987. do 1991. u izdanju novosadskog Dnevnika. Od polovine devedesetih posebno u Hrvatskoj i Srbiji.

Nakon italijanskog stripa, u bivšoj Jugoslaviji najpopularniji su bili francuski humoristični stripovi, poput Asteriksa i Taličnog Toma.

Uz domaće, i gosti iz Evrope i sveta

Među posetiocima su i gosti iz drugih zemalja Evrope i sveta. Jedna od njih je i Belgijanka Mari Peters koja je Bosnu i Hercegovinu došla zbog poslovnih obaveza kompanije u kojoj radi. Ali dva dana je rezervisala za boravak u Mostaru i posetu Strip vikendu.

„Strip je bitan deo belgijske kulture, kao i grada Brisela. Već 31 godinu imamo muzej stripa u Briselu. A skoro u svakom belgijskom domu su stripovi. Za nas je to potpuno normalno. Mislim da je naš najveći ambasador stripa Tintin. Stiven Spilberg je snimio i film ’Pustolovine Tintina’. Za razliku od mnogih štampanih listova i magazina, strip se u Evropi i dalje dobro drži u borbi protiv svojih elektronskih verzija. Nadamo se da će tako i ostati. Volela bih da strip na neki način bude nešto što će ujediniti mlade, ali i one starije u ovoj zemlji u kojoj je mnogo toga podeljeno. Neka vam moja zemlja, Belgija, bude primjer“, zaključuje Mari.

Amerikanac Džon Haris, gledajući stripove predstavljene na Mostar strip vikendu, kaže da je situacija u SAD drugačija. „U Americi strip serijali imaju format od dvadesetak stranica, boju, a i junaci su sasvim različiti – superheroji s naprirodnim moćima koji spasavaju svet. Stoga je za mene posebno zanimljivo da posetim Strip festival u Mostaru. Posebno mi je zanimljivo to kako su autori plakata spojili strip junake s ovdašnjim prirodnim lepotama. Prepoznajem naravno Stari most, kao i druge predele i građevine ovog dela Bosne i Hercegovine. Zaista originalno“, kaže Haris.

Da li će strip preživeti?

Zahvaljujući stripovima, generacije '80-ih i '90-ih prošlog veka bile su u mogućnosti da „suspenduju“ stvarnost.

„Opasnost po stripove ’starog kova’, u kojima je sve puno avanture i istinske borbe dobra i zla, s univerzalnim porukama iz kojih mlade generacije mogu da uče, jeste to što su zamenjeni novim, nasilnim žanrovima, s tim što internet ugrožava klasični karakter stripa. Živimo u digitalno doba gde se strip teško nosi s novim oblicima zabave. Danas je i knjiga marginalizovana, tako da je teško očekivati išta bolje za strip. Nema sumnje da će ova nova tehnička dostignuća itekako ostaviti uticaja na društvo. Ipak, strip neće nestati. A sve je više mladih koji ga prihvataju“, stav je 87-godišnjeg slavnog strip crtača Roberta Disoa koji radi još od 1954. godine. I, kako kaže, ne namerava da stane. „Toliko toga se može ispričati. I uvek su to uzbudljive priče!“

Mostarski Strip Festival se tako pobrinuo da naraštaji 2000-ih koji listaju zanimljive priče ispričane u oblačićima, urone u udaljene svjetove, željno iščekujući „nastavak u idućem broju“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android