Iako se gotovo ništa ne zna o detaljima kompromisa, američki državni sekretar Entoni Blinken ipak konstatuje da napretka ima. On je već deveti put na Bliskom istoku i ovog ponedeljka razgovarao je i sa predsednikom Isakom Hercogom, a onda još puna tri sata s izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom. Blinken je izjavio da je to bio „veoma konstruktivni razgovor“ i da je Izrael prihvatio „prelazno rešenje“ koje bi vodilo ka miru.

Već nakon razgovora s predsednikom Izraela američki državni sekretar je upozorio: „Ovo je odlučujući trenutak, verovatno najbolja, a možda i poslednja prilika da se taoci dovedu kući, da se postigne prekid vatre i sve dovede na bolji put ka trajnom miru i bezbednosti.“ Kaže i da je „vreme da to završimo“, ali se, dodaje, isto tako mora obezbediti da „niko ne preduzima korake koji bi torpedovali ovaj proces – želimo da budemo sigurni da neće biti eskalacije i da neće biti provokacija.“

Provokacija, međutim, i dalje ima: u nedelju uveče u Tel Avivu je odjeknula snažna eksplozija. Kako je utvrđeno, pre vremena je eksplodirao ranac jednog Palestinca iz Nablusa iz Zapadnog Jordana koji je najverovatnije bio na putu ka nedalekoj sinagogi. Napadač je poginuo na licu mesta, ranjen je jedan prolaznik na električnom trotinetu, a iza napada je stao i palestinski Hamas i pokret Hezbolah.

Ni na granici prema Libanu ne prestaju incidenti: i juče je Hezbolah poslao bespilotne letelice na izraelske položaje pri čemu je jedan vojnik poginuo. A i Izrael je nastavio s napadima na položaje Hezbolaha na jugu Libana, pri čemu Hezbolah tvrdi da je bilo i civilnih žrtava.

Nastavak u Kairu

Američki državni sekretar Blinken već danas putuje u Kairo kako bi i drugu stranu naveo da pristane na kompromis. Tu, međutim, ima još više nepoznanica.

Što se tiče predloga sporazuma, u javnost je prodrlo da se Izrael protivio, jer bi po tom sporazumu izraelski vojnici trebalo da se povuku i sa graničnog prelaza između Pojasa Gaze i Egipta, a Izraelci strahuju da će se tamo nastaviti šverc oružja i eksploziva na palestinsko područje.

Predlogom SAD, Egipta i Katara nezadovoljni su navodno i u Hamasu, jer on navodno previše ide na ruku Izraelcima i ipak ne predviđa potpuno povlačenje izraelskih snaga sa kompletnog Pojasa Gaze.

Pritom je potpuno nejasno do kojeg nivoa se u stvari pregovara: radikalni koalicioni partner izraelskog premijera Netanjahua uopšte ne želi da razgovara s terorističkim Hamasom i traže njegovo „potpuno uništenje“ – iako i predstavnici izraelske vojske i nakon deset meseci sukoba upozoravaju da to praktično nije moguće postići vojnom silom.

Taoci su najveći problem

Premijer Netanjahu teško može da prihvati povlačenje sa granice između Egipta i Pojasa Gaze, jer tvrdi da samo tako može da se nadzire i spreči šverc novog oružja na palestinsko područje. To je problem i sa njegovim radikalnim koalicionim partnerima.

Isto tako, pregovarači Hamasa tvrde da ne znaju gde je njihov vođa, Jahija Sinvar i šta on misli o pregovorima – a već se nebrojeno puta pokazalo da njega ne interesuju ni izraelske, pa čak ni smrt i patnje samih Palestinaca kako bi postigao svoj cilj: „potpuno uništenje Izraela“.

Za to vreme, rukovodstvo Izraela suočava se sa sve većom nezadovoljstvom sopstvenih građana koji traže konačno oslobođenje taoca. Prema izraelskim računicama, u rukama terorista nalazi se još uvek 115 talaca, iako se za 41 od njih smatra da više nisu živi. U prodoru terorista Hamasa u oktobru prošle godine bilo je još nestalih, ali Izrael ne veruje da je iko od njih još uvek živ.