Osim glavnih saobraćajnica u Bosni i Hercegovini, prevoznici su blokirali i carinske terminale za robu. Traže ukidanje diskriminacije u zemljama Evropske unije, jer već godinama ne posluju pod istim uslovima. Smanjenje troškova poput poreza na gorivo i troškova putarina, kao i fleksibilnija, praktičnija i jeftinija pravila za obuku i zapošljavanje novih vozača, samo su neki od zahteva.

„Mi smo krenuli sa jednom najblažom opcijom, obustava svojih vozila bez zadržavanja putničkih automobila. Obustavili smo lanac snabdevanja. To nam je cilj. Kako budemo išli u druge dane, tako ćemo pojačavati sankcije“, kaže Igor Beben, član Konzorcijuma Logistika, u čijoj se organizaciji protesti održavaju.

90/180

Iz ove organizacije upozoravaju da vozače iz BiH hapse i deportuju, te im se zabranjuje ulazak u EU. Sve zbog prekoračenja boravka od 90 dana, iako se vreme meri digitalnim tahografima u kamionima.

Boravak vozača u zemljama EU definisan je tzv. AETR sporazumom, kojim je propisan boravak u zemljama EU najviše 90 dana u razdoblju od 180 dana. Međutim, prevoznici iz BiH traže da im se, kao i ostalim kolegama u EU, vreme boravka obračunava po satima, a ne da im se za tranzit kroz neku zemlju od par sati obračuna ceo dan, kao što je sada slučaj.

„Sve je sprovedeno AETR sporazumom, koji se ne primenjuje. EU se ne pridržava pravila, hapsi naše vozače, daje im zabrane ulaska u EU. Samim tim, čekanje na granicama naših vozila je veliko, gde gubimo jako puno vozača i imamo jako velike troškove“, kaže Dragan Pepić, vlasnik prevozničke firme iz Prijedora.

Dok građani gotovo bezrezervno podržavaju proteste, u političkom ringu pronalaska krivca za ovakvu situaciju ulaze i novi igrači. SDA je optužila Trojku za ovakvo stanje, posebno resornog ministra Edina Fortu.

Simbioza SNSD i SDA

„Ovo je rezultat nerada, bahatosti, neodgovornog odnosa kojeg imamo od strane pre svega resornog ministra Edina Forte, a zatim i ministarstva koja su naslonjena na samo rešavanje ove problematike“, kaže Midhat Čaušević, zastupnik SDA u Parlamentarnoj skupštini BiH.

Osim od SDA, Forto se branio i od napada iz SNSD-a koji odgovornost za loš položaj prevoznika takođe vide u Forti, iako su kadrovi SNSD-a u nekoliko navrata blokirali formiranje komisije koja bi trebalo da se bavi ovim pitanjima. Zbog toga se nameće pitanje da li su protesti nešto više od zahteva koji su na papiru.

U prilog tome, kaže Forto, ide i činjenica da je Ministarstvo transporta i komunikacija, na čijem je on čelu, od 17 zahteva prevoznika potpuno ispunilo 11, pet je u procesu ispunjavanja, dok se jedan zahtev odnosi na regionalnu saradnju.

„To je šengenska inicijativa, a to se može promeniti ili regionalnom inicijativom ili ulaskom BiH u EU“, kaže Forto, upozoravajući da je sve drugo zamajavanje.

Raskol među prevoznicima

Da je to zamajavanje, smatra i deo kolega prevoznika iz Republike Srpske, koji su i ranije upozoravali da blokada nije način da se dođe do dogovora, ali i da prevoznici imaju mnogo većih unutrašnjih problema koje treba rešiti.

„Ovde se radi o prevoznicima koji rade zemlje EU, gde im je problem 90/180 dana. Jeste to problem, ali nigde nisu hteli u zahteve da uvedu prevoznike koji imaju jedan ili dva kamiona, već samo velike igrače“, kaže Nikola Grbić, predsednik Udruženja prevoznika iz Republike Srpske, dovodeći u pitanje dobre namere Konzorcijuma Logistika.

„Ti ljudi koji su na čelu tog konzorcijuma, mi smo protiv njih protestovali 2010. godine zbog famoznih licenci kojima su oni upravljali. Brisel je rekao da neće povući tu odluku, treba se okrenuti unutrašnjim pitanjima“, kaže Grbić, ističući da oni nisu za ovu opciju blokada.

Za direktora Konzorcijuma Logistika, Velibora Peulića, nema dileme da se radi o jedinom ispravnom potezu s obzirom da su mesecima upozoravali na ovakvo stanje u transportnoj zajednici. Ukoliko se nastave opstrukcije, posledice će biti još veće.

„Već danas su na jednom graničnom prelazu, na izlasku iz BiH, to je 20 hiljada tona robe“, kaže Peulić.

A to znači ne samo probleme u snabdevanju unutar BiH, već i prema zemljama EU. To bi moglo stvoriti ogromne probleme za privredu.

„Na primer, neke fabrike u Nemačkoj direktno zavise od lanaca snabdevanja koji imaju rokove isporuke, a rokovi se ne smeju kršiti zbog ozbiljnih posledica“, kaže Ahmet Egrlić, predsednik Privredne komore BiH, ističući da se na ovaj način gubi kredibilnost u pouzdanom partnerstvu.

BRICS i EU

U Ministarstvu transporta i komunikacija BiH sinoć je održan sastanak, ali dogovora o prekidu protesta nije bilo. Forto je ponovio da je zajednička inicijativa za formiranje Odbora za olakšice u transportu srušena od strane SNSD ministara uz, kako je naveo, javnu podršku koordinatora Konzorcijuma Logistika, Velibora Peulića.

Pozvao je entitetske premijere da podrže funkcionalan mehanizam koordinacije, uklone prepreke u svojim resorima i omoguće da dogovorena rešenja prorade na terenu. Prevoznike „koji podržavaju Milorada Dodika“, pozvao je da umesto blokada koje štete svima, protestuju ispred sedišta stranke „koja je za BRICS, a protiv EU“.

„Pa neka tamo traže svoja prava“, istakao je Forto.

Inače, Milorad Dodik obišao je prevoznike prvog dana protesta dajući im podršku, pozivajući Fortu da podnese ostavku. Kaže da se na ovaj način pravi unitarizacija i centralizacija BiH, a kada to izmakne kontroli, na scenu stupa paraliza puteva i gradova.