DW: Gospođo Hajnrih, stiže Božić, milioni ljudi u Nemačkoj i širom sveta prešli su velike razdaljine kako bi stigli kući. Zašto to čine?

Ana-Nikol Hajnrih: Božić je jedan od poslednjih velikih rituala koje imamo. To je vreme koje je za sve nekako posebno, želimo k ljudima koje volimo. To može biti porodica, ali ne mora. Prisećamo se ljudi koji su nam najvažniji. Mislim da je to veoma važno.

I tako se posetom kući kompenzuju sve posete koje se nisu obavile tokom godine?

Ne verujem da se radi o takvim motivima. Ta su putovanja povezana najpre s pozitivnim stvarima, nezavisno od toga zašto neko slavi Božić. Potičem iz nehrišćanske porodice, ali i za nas je bilo dobro što smo imali te praznike. To je više bio porodični događaj.

Kršteni ste kao 11-godišnjakinja. I sad, 15 godina kasnije, nalazite se na čelu Sinoda, takoreći protestantskog crkvenog parlamenta. Obnašate najvišu dužnost koju u Nemačkoj može imati nek evangelistički laik. Što Vama znači Božić?

Božić je za mene lekovita pauza i novo usmeravanje. Svi bivamo radikalno izbačeni iz svakodnevice. I tako dobijamo puno vremena tokom kojeg se rade neke druge stvari, razmišlja o sasvim drugim stvarima. A to je, obzirom na silnu jektiku koja nas okružuje, neka vrsta provokacije.

Ali i priča koja stoji iza svega, koju nam priča Biblija, barem je isto toliko provokativna. Čeka se na nekog kralja, na nekoga za koga kažu da je super-moćan. I onda dođe neko ko je tako drugačiji. Jednostavno bespomoćna beba, kao kralj. Pa to je provokacija. Ali ne provokacija koja nas čini agresivnim, već provokacija koja nam daje nadu, čini nas radoznalim.

Ima jedna rečenica koju ponekad ponavljam kao mantru: Nema promena bez provokacije! U božićnoj priči se vidi da Božja provokacija, znači da kao maleno dete sam dođe među ljude, da to izaziva radoznalost. I donosi nadu i veru.

Ova je godina prožeta krizama. Ruski napad na Ukrajinu, novi strahovi od rata, brige povezane s klimatskim promenama…

To tek pokazuje koliko nam je potrebna božićna priča. Ona simboliše veru u nešto neočekivano, ostavlja prostor da Bog dođe na ovaj svet, da u ovom svetu može da dela. To shvatam kao poruku nade u kriznim situacijama, uvek možemo računati da nešto sveto dođe na svet i pomogne nam.

Među ključnim rečima božićne priče je kad anđeli kažu „ne bojte se“. Ali svet je prepun straha…

Za mene je to „ne bojte se“ nešto što nas ekstremno ohrabruje, daje nam nadu i snaži nas. A to znači: „Hej, biće sigurno trenutaka kada ćeš očajavati. Ali sam onda ja tu, možda opet dođem, da ti dam snagu…“

Osećate li Vi strah u ovim mesecima?

Živim super privilegovano. U Nemačkoj. Imam posao s kojim mogu zaraditi za život. Ne moram lično imati nikakve strahove. To ne smemo smetnuti sa uma. Pogotovo kad znamo kakve sve egzistencijalne strahove u ovom trenutku imaju drugi ljudi u Evropi. Mi možemo samo naslutiti strahove s kojima moraju živeti.

Mnogi mladi ljudi, ljudi iz Vaše generacije, zabrinuti su zbog klimatskih promena…

Klimatska katastrofa jako zaokuplja. Ali ne osećam duboko ukorenjeni strah. Borim se protiv toga, jer previše straha može i da parališe. Ali prilično je jasno što mlađi borbu protiv klimatskih promena artikulišu kao hitniju stvar. Nije to strah, a nije ni očaj. To su brige za budućnost. Dobro je da postoje ti glasovi. Za mene je njihov angažman znak da nisu odustali od nade.

U Nemačkoj je sve manje ljudi deo crkve – manje od polovine stanovnika su katolici ili protestanti. Kada se o toj temi diskutovalo tokom prošlog leta, Vi ste krenuli u obilazak Nemačke, vodili ste puno razgovora. Šta ste naučili?

Najbitnija spoznaja te turneje je bila da bi trebalo da budemo Crkva koja sluša, istražuje, pita. I da nakon tog slušanja ne mora odmah slediti neki odgovor. Možda radije da postavimo neko potpitanje. U najboljem slučaju ćemo zajedno s ljudima pronaći odgovore. I to bih svima preporučila. Jedna je stvar formulisati velike vizije i crkvene koncepte. Ali mi moramo biti otvoreni za život, za pitanja ljudi.

*Ana-Nikol Hajnrih (26) je predsednica Sinoda Evangelističke crkve u Nemačkoj od prošle godine. Sinod ima 128 članova i to je najvažniji organ nemačkog protestantizma. Hajnrih je rođena u bavarskom Švandorfu. Dužnost predsednice koju obnaša je počasnog karaktera. Ona studira na Univerzitetu u Regenzburgu, gde radi kao naučna saradnica. Udata je i već ima jednu diplomu iz područja filozofije.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.