Deda Mraz sa crvenim ogrtačem i belom bradom – ta slika može se videti i na Obali Slonovače u Zapadnoj Africi. S jednom malom razlikom: tamo je on tamnoput i nosi sunčane naočare. S obzirom na temperature od oko 30 stepeni koje tamo vladaju u decembru, savršena iluzija božićne atmosfere moguća je samo uz pomoć veštačkog snega. Ovaj dečak, međutim, očito nije baš oduševljen.

Iako deluje pomalo sablasno, Janšojskog boga koji malim Lužičkim Srbima poklanja slatkiše i božićne poslastice niko ne mora da se boji. Njegov bič donosi samo sreću. Janšojski bog oslanja se na tradiciju „dźĕćetka“, deteta koje je poklanjalo drugoj decu slatkiše, a koji je u stvari bio devojka koja je iduće godine trebalo da se venča.

Svake godine kada holandski Sveti Nikola koga oni zovu Sinterklas, krene da deci deli poklone, u zemlji uzavru duhovi. Razlog za večitu svađu je njegov tradicionalni pratilac – Crni Petar. Mnogi smatraju da je to što je on tamnoput diskriminacija. I Odbor UN za ljudska prava traži da Holanđani taj lik iz svoje božićne tradicije.

Jedan drži, drugi seče: otac i sin u saksonskom Fišbahu seku božićno drvo. Ono je neodvojivi deo nemačke božićne tradicije. Neki ga donose u domove već početkom decembra, a neki neposredno uoči Božića. Ali uvek je okićeno – nekada šareno i kičasto, nekada jednobojno i elegantno, a ponekad samo s nakitom iz dečije radinosti. Oni oprezniji prave sveće zamenjuju električnim sijalicama.

...to su najpoznatiji Deda Mrazovi irvasi. Oni u američkoj božićnoj dekoraciji ne mogu da se izostave. U „zemlji neograničenih mogućnosti“ vole malo više kiča i šljokica. Božićne dekoracije su u njujorškoj četvrti Bruklinu danas svojevrsna turistička atrakcija.

Za mnoge Britance aukcija mesa na londonskom Smitfild Marketu predstavlja pravi božićni doživljaj. U jutro 24. decembra tu se ne prodaju samo kobasice, već pre svega ćurke. One u Engleskoj tradicionalno završavaju na božićnoj trpezi. Neposredno uoči kraja godine, mesari žele da isprazne svoje magacine i prodaju i poslednji odrezak.

Obučene u tradicionalne nošnje, ove dame u beloruskom Pogostu slave „koledu“. Ta drevna svečanost nekada se slavila u čast zimskog solsticija, a danas i kao Božić. Prema julijanskom kalendaru, Badnji dan je 6. januara, a ne 24. decembra. Tada se peva, smeje i – pije. Votka greje i izaziva dobro raspoloženje.

U zoološkom vrtu Tarongi u Sidneju poklone za Božić dobijaju i životinje. Oni spolja deluju kao da su u njima zapakovane čarape ili kravate. Na sreću ovih šimpanzi, u njima, međutim, nisu tekstilni predmeti već jestive poslastice.