Po tradiciji, 11. novembra na dan Svetog Martina, jede se pečena guska. Posle toga počinje božićni post koji se završava na Badnje veče, pa je to bio povod da se ponovo jede masno guščije pečenje. U srednjem veku je i na Badnje veče važio strogi post, guska se jela na prvi dan Božića.

Legenda kaže da je na Božić 1588. engleska kraljica Elizabeta I upravo jela gusku kada je stigla vest da je njena vojska porazila Špance. Od radosti zbog te pobede i kao znak dobre sreće, proglasila je guščije pečenje za božićno jelo. Taj običaj se ubrzo proširio Evropom. Danas međutim, tradicionalni božićno pečenje u Velikoj Britaniji nije više guska, veććurka.

Druga legenda kaže da je uticajnim gurmanima dosadio Božić sa tradicionalnim šaranom na trpezi pa su odlučili da se isto tako mogu servirati i guske i patke, te ptice koje žive na vodi – jer se faktički mogu smatrati ribama!

Kako se sprema guščije pečenje?

Guska se očisti od svih nečistoća, opere, istapka kuhinjskim papirom i pripremi za punjenje. Obično je guska puni jabukama, kestenjem i lukom. Tipični začini, pored soli i bibera, jesu mažoran i pelin. Punjenje se isecka na sitne komade, stavi u unutrašnjost guske i zatvori – tako što se ušije ili zakači čačkalicama. Guska se peče dva do tri sata, u zavisnosti od veličine i zaliva mašću koja se polako otapa.

Po tradiciji, uz guščije pečenje se kao prilog servira dinstani crveni kupus i njoke, kroketi, knedle od krompira ili jednostavno kuvani krompir.

Prijatno!