1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Bogata zemlja - siromašna deca

Džulijan Rial
24. decembar 2016.

Japan je daleko ispod proseka kada se meri relativna stopa siromaštva, odnosno kada se u obzir uzmu ljudi koji žive sa manje od polovine od prosečnog prihoda. Gledajući tako, svako šesto dete u Japanu je siromašno.

Japan Mutter mit Kind
Foto: YOSHIKAZU TSUNO/AFP/Getty Images

S obzirom na svoj status kao jedne od najbogatijih zemalja na svetu i reputaciju brižnog društva, Japan obično ne povezujemo sa siromaštvom. Ali to je sve veći problem u Zemlji izlazećeg Sunca i izaziva posebnu zabrinutost kada je reč o deci.

Fond Ujedinjenih nacija za decu (UNICEF) u aprilu je objavio izveštaj u kojem je oslikao ono se može opisati samo kao  - mračna slika siromaštva dece u Japanu. U izveštaju se navodi da su deca u najsiromašnijim domaćinstvima u Japanu u znatno nepovoljnijem položaju nego njihovi vršnjaci u većini drugih industrijskih zemalja. Studijom su ispitane relativne razlike između dece koja žive u porodicama sa najnižim prihodima i one u srednjoj klasi. Ispostavilo se da je Japan osmi po veličini tog jaza - na listi od 41 zemlje u kojima sprovedena anketa.

Svako šesto dete

Japan je daleko ispod proseka kada se meri relativna stopa siromaštva, odnosno kada se u obzir uzmu ljudi koji žive sa manje od polovine od prosečnog prihoda. Gledajući tako, svako šesto dete u Japanu je siromašno.

U nekim delovima Japana, kao u prefekturi Okinava, problem je još gori: 29,9 odsto dece živi ispod granice siromaštva (to je 80 odsto veća stopa siromaštva od nacionalnog proseka). Vlada je počela da preduzima mere za rešavanje ovog problema, zakonom za borbu protiv siromaštva dece koji je stupio na snagu 2014. Godina. Ali NVO kažu da su mere suviše slabe i da za mnogu decu stižu prekasno.
"Stopa siromaštva pokazuje koliko je tokom poslednjih 25 godina život postao težak za decu u Japanu", rekao je Jasuši Aoto, predsednik Japanskog Udruženja za siromašnu decu i podršku u obrazovanju.

Obrazovanje i nezaposlenost

"U godinama krize, imamo dva glavna faktora koja su dovela do povećanja stope siromaštva", rekao je Aoto za DW. "Jedan je obrazovanje, a drugi je nezaposlenost."
Organizacija koju vodi Aoto procenjuje da u ovom trenutku 3,5 miliona dece mlađe od 17 godina živi u siromaštvu - u domaćinstvima sa prihodima manjim od 24.423 evra godišnje. Međutim, prema državnoj statistici, socijalnu pomoć prima samo 200.000 dece. Govoreći o razlozima za tu razliku u procenama i statistici NVO kaže da su oni komplikovani: Jedna od najvećih prepreka, kažu, je društvena stigma u japanskom društvu u vezi sa nezaposlenošću i prihvatanjem pomoći. 

Đaci u TokijuFoto: picture-alliance/dpa/Pana

Isto tako, u poslednjih nekoliko godina školarine za univerzitete su skočile, što znači da deca iz manje dobrostojećih porodica imaju male šanse da studiraju. Zbog teške ekonomske situacije u zemlji, hiljade nisu u stanju da završe ni srednju školu. Toj deci će biti izuzetno teško da se izvuku iz siromaštva, rekao je Aoto.

Konzervativce siromaštvo ne zanima

Aoto malo veruje obećanjima vlade: "Jednostavno rečeno, ja ne verujem da je Šinzo Abe zainteresovan za problem siromaštva dece, ili problem siromaštva u celini. Takav stav je zajednički svim konzervativnim strankama jer to pitanje ne donosi glasove", rekao je Aoto.

"Političari žive u svetu neposredne stvarnosti i nemaju sposobnost razmišljanja o životu dece i ljudi koji će oni biti za 40 ili 50 godina", rekao je on.

"Praktično u ovom trenutku ne postoji sistem za zaštitu tih ljudi, tako da naše organizacije pokušavaju da popune tu prazninu na dobrovoljnoj osnovi", dodao je on.

Svaki dan - preživljavanje

Ćieko Kuribajaši je direktorka Tošima Kodomo VakuVaku mreže  - neprofitne organizacije koja je otvorila prvu "kantinu za decu" u kraju Tošima Vard. Od tada je u celom Japanu nastalo 300 takvih centara.

"Ja nisam nastavnica ili profesionalac. Ja sam majka koja je podigla svoju decu u tom kraju", rekla je ona. "Deci koja strahuju da neće uspeti da se upišu u srednju školu sam pomagala pri učenju. Često sam sretala klince koji su bili gladni, nisu imali ništa za jelo ceo dan.

Jedna devojčica mi rekla da nije sigurna u vezi sa učenjem, ali da joj majka svaki dan daje 4 evra za užinu i da tako preživljava - svakog  dana," kaže ova majka i aktivistkinja.

"Međutim, građani širom zemlje su sada upoznati sa problemom i zajedno možemo da razmotrimo koje mere se moraju preduzeti. Ovo je prilika da se razmisli o budućnosti naše dece," kaže Kuribajaši.