Hrvatska je, prema izveštaju organizacije „Border Violence Monitoring“, u poslednja dva meseca u BiH nezakonito vratila više od 400 migranata. Kada je reč o nadležnosti, onda tu važi: brigo moja pređi na drugoga.
Oglas
Još početkom godine postojali su izveštaji nevladinih organizacija, ali i svedočenja migranata o nasilnom postupanju hrvatske policije prema onima koje uhvate prilikom nelegalnog ulaska u zemlju. To je sada potvrdio i poslednji izveštaj organizacije „Border violence monitorig“, prema kojem je su u junu i julu nelegalno vraćena 439 migranata.
Scenario je manje-više isti. Nakon što ih uhvate kada već uđu u Hrvatsku, policija često vrši nasilje nad tim ljudima, što ih je nekoliko potvrdilo. Uzeir iz Pakistana ima 18 godina. Šest puta je pokušao da pređe granicu na putu za Italiju. Svaki put ga je dočekala hrvatska policija.
Bosi kroz šumu
„Uspevamo da pređemo granicu i uzmemo taksi koji nas čeka na određenoj lokaciji koja je ranije dogovorena. Pred granicom sa Slovenijom nas uhvati hrvatska policija. Ubace nas u kombi i voze nazad na granicu gde smo ušli. Tu nam poskidaju obuću, uzmu novac, polome telefone i poređaju nas u vrstu. Ako neko nešto kaže, udaraju ga. Jednom iz grupe su polomili ruku. Onda nas tako bose pošalju nazad da se vratimo kroz šumu“, kaže Uzeir.
On ipak ne razmišlja da odustane od Italije. „Neću odustati, šta da radim ovde. Niko neće da nas zaposli zbog nepoznavanja jezika. A i boje nas se. Mi samo želimo da idemo dalje, pustite nas“.
Policija Unsko-sanskog kantona to i radi. Sporadične akcije zatvaranja ilegalnih privatnih smeštaja, samo da bi se održavalo stanje prividne bezbednosti – to je sve što se dešava. Migranti slobodno šetaju Bihaćom i Velikom Kladušom, a svaka veća napuštena parcela u gradu privremeni je smeštaj za većinu tih ljudi. Kantonalna policija ih ne zaustavlja na putu prema Plješevici i dalje prema Hrvatskoj, jer u suštini BiH nema politiku usmerenu ka toj populaciji.
Bez nadležosti
Vlast Republike Srpske izričito je protiv otvaranja bilo kakvih smeštajnih kapaciteta za migrante na njenoj teritoriji, državne vlasti nema da bi eventualno koordinisala taj problem između nižih nivoa vlasti, tako da su kantoni praktično prepušteni sami sebi. Uz sve to, treba poštovati i zahteve EU koji se kose sa sadašnjim stanjem na terenu – planira se prihvatni centar u Medenom Polju kod Bosanskog Petrovca koji nije prihvatljiv za EU i prebacivanje migranata iz Vučjaka, čija lokacija takođe ne odgovara međunarodnim predstavnicima, jer je na granici sa EU.
Ukoliko se kamp Vučjak rasformira i migranti prebace u Medeno Polje kod Petrovca, kako je planirano, meštani nadomak kampa u Bihaću, moći će, kažu, da odahnu. Jedan od njih je i Mladen Bujanović iz Zagreba koji svakog vikenda dolazi u porodičnu kuću koja je udaljena svega nekoliko stotina metara od kampa Vučjak. I pored humanosti, za koju je svestan da mora postojati prema tim ljudima, jedva čeka njihovo preseljenje.
„Nije čoveku svejedno. Mi smo sedeli noćas do jedan, čitavu noć su se čuli. Više ih policija čak i ne dovozi skroz do kampa, već ih tu u blizini istovari, a oni se opet vrate. Ali ja verujem da ni tim policajcima nije lako, njih dvojica na njih dvadeset u vozilu. Ja razumem te ljude, ali ni ovde nije bolje. Mislim da nijednom čoveku nije lagodno kada ih vidi. Pre nekoliko večeri smo sedeli i njih tridesetak u grupi ide prema planini, gore. Moraš se ti usuditi krenuti na to, ej. Sve je puno mina. Upuštaš se u avanturu, a ne znaš šta te gore čeka“, priča Mladen.
Brigo moja, pređi na drugoga
Prema policijskim podacima, na području Unsko sanskog kantona svakoga dan se evidentira nekoliko krivičnih dela, od napada na službenu osobu, do sitnih krađa. Ipak, ne može se govoriti o nekom većem pogoršanju bezbednosne situacije.
Migranti na deponiji, na samoj granici sa EU
Na samo kilometar od granice sa Evropskom unijom, na teritoriji Bosne i Hercegovine, nalazi se deponija smeća na kojoj je podignut izbeglički logor. U njemu svakodnevno boravi i do 1.000 migranata.
Foto: DW/D. Planert
Vučjak – bivša deponija smeća
Iz bosanskog grada Bihaća 14. juna počeo je premeštaj izbeglica na obližnju lokaciju Vučjak udaljenu svega nekoliko kilometara od hrvatske granice EU. U gradu su bili nezbrinuti i dolazilo je do incidenata koji su izazvali strah lokalnog stanovništva u Bihaću. Ljudi iz Sirije, Avganistana i Pakistana svakodnevno pokušavaju da se preko hrvatske granice dokopaju zemalja EU.
Foto: DW/D. Planert
Život u šatorima
Crveni krst Bihaća u svom aranžmanu dva puta dnevno migrantima deli hranu: ujutro krišku hleba sa džemom, poslepodne tanjir supe ili variva. To nije dovoljno. Predstavnici velikih humanitarnih organizacija IOM, MSF došli su na lice mesta i – otišli. Nisu se vraćali. Migranti, lokalno stanovništvo i vlasti Bihaća prepušteni su sami sebi.
Foto: DW/D. Planert
Prisilni premeštaj
Žene i deca su smešteni u drugom izbegličkom kampu u Bihaću. U Vučjak se šalju samo muškarci. Najmlađem je 11 godina. Ova porodica prošla je kroz ilegalni kamp Vučjak, nakon što su je hrvatski graničari prisilili da se vrate u BiH.
Foto: DW/D. Planert
Igra mačke i miša sa hrvatskim graničarima
Ako su šatori puni, novopridošli migranti spavaju gde stignu. Susedi ukazuju na isparavanja metana. Ko uđe ili pokuša da uđe u Hrvatsku, bude vraćen uz batine. Hrvatski policajci nemaju pardona. Migranti, koji se slivaju u Bihać, skupljaju se i šalju na Vučjak.
Foto: DW/D. Planert
Privatna inicijativa bazirana na dobrovoljnom angažmanu
Nemački novinar Dirk Planert poznaje Bihać. Tokom njegove opsade dopremao je pomoć za stanovnike i bolnicu. Sada se brine o povređenim migrantima. Njegova ambulanta u međuvremenu je u stanju da pruži pomoć za 200 ljudi.
Foto: DW/D. Planert
Medicinska pomoć migrantima
Jedan Slovenac, koji inače obučava sanitetsko osoblje, vodi trenutno ambulantu kao dobrovoljac. Izvesno vreme su u improvizovanoj ambulanti radili austrijski i nemački doktori i doktorke kao i medicinske sestre. Oni su pomagali Dirku Planertu i njegovom timu. Narednih dana pridružiće im se dve medicinske sestre iz Nemačke.
Foto: DW/D. Planert
Ujeo ga policijski pas
Pacijenti čekaju pred šatorom. Ovog migranta je ujeo pas-graničar kada je pokušao da se dokopa Italije. Onda ga je slovenačka policija predala hrvatskoj, a hrvatski graničari su ga uz batine prisilili da ode u Bosnu. Prema važećem zakonu EU, odnosno Dablinskoj regulativi, ti ljudi, čim pređu EU-granicu, u toj zemlji moraju da se registruju i imaju pravo da podnesu molbu za azil.
Foto: DW/D. Planert
Izveštaji o šikaniranju od strane policije
Ovaj čovek tvrdi da su ga hrvatski policajci tukli palicom. Migranti govore da ih policija pretresa tražeći novac. Ako ga nađu, stavljaju ga sebi u džep. Oduzimaju im telefone, koje kradu ili uništavaju. U mnogim slučajevima, kako migranti tvrde, zaplenjuju im i cipele pre nego ih prisile da pređu granicu sa BiH.
Foto: DW/D. Planert
Prodao bubreg u Pakistanu
Ovaj Pakistanac kaže da je prodao svoj bubreg za 2.000 evra kako bi prehranio svoju ženu i troje dece. Neki Palestinci pričaju o ratu na graničnom pojasu uz Avganistan. Nije dovoljno što ubijaju talibani i Al-Kaida, već i američka vojska izvodi napade dronovima. Ljudi beže. U EU ni Avganistan ni Pakistan ne važe kao zemlje u kojima je rat. Ovi migranti nemaju šanse da dobiju azil.
Foto: DW/D. Planert
U kampu Vučjak vlada šuga
Osamdeset odsto pacijenata u ambulanti u okviru kampa Vučjak ima šugu. Ta bolest se može suzbiti lekovima, ali to u ovom kampu ne pomaže. Odeća, vreće za spavanje i ćebad moraju da se operu. Ali, pošto nema struje, nema svrhe da se nabave mašine za pranje veša.
Foto: DW/D. Planert
Za 1.000 evra peške u EU
Telefon je jedini kontakt sa porodicom u domovini, a služi i kao kompas i navigator u pravcu EU. Mnogi ga više nemaju. Za 1.000 evra nudi im se put ka EU pešice, automobilom za 3.000 evra. Neki od krijumčara ljudi imaju dobre kontakte s hrvatskim policajcima.
Foto: DW/D. Planert
Pažnja, mine!
U izbegličkom kampu Vučjak okačena je tabla s upozorenjem na mine. Karta na kojoj su one ucrtane služi kao upozorenje. Najbliže minsko polje udaljeno je 1.000 metara i nalazi se na putu ka EU. Čistači mina kažu da su videli grupe izbeglica koje idu kroz minsko polje. Do sada su imali sreće.
Foto: DW/D. Planert
12 slika1 | 12
Pre desetak dana pripadnici Granične policije BiH pronašli su grupu od 18 migranata na teritoriji opštine Velika Kladuša, u neposrednoj blizini granice sa Hrvatskom. Svi su se žalili na povrede. U sve se uključilo i Tužilaštvo BiH, ali za sada nema više informacija o čitavom slučaju, jer je istraga u toku. Migranti su pokušali da pređu granicu, ali su ih, kako su tvrdili, hrvatski policajci vratili nazad uz potrebu sile, što je samo jedan u nizu primera. Takođe, zbog ulaska hrvatske policije na teritoriju Bosne i Hercegovine reagovao je gradonačelnik Bihaća, Šuhret Fazlić. On je potvrdio da se lično uverio da hrvatska policija vraća migrante na teritoriju BiH, čak i one koji nikada tu nisu bili.