Stariji ljudi u Nemačkoj možda se sećaju: propadanje šuma nekada je bila udarna vest u tadašnjoj (zapadnoj) Saveznoj Republici Nemačkoj. Čak je 1984. godine jezička kovanica „Waldsterben“ (umiranje šuma) izabrana za reč godine.

Drveće su naročito ugrožavali izduvni gasovi iz saobraćaja i industrije. To je veoma pogodilo Nemce. Oni su oduvek imali posebnu, takoreći romantičnu vezu sa svojim šumama.

Šumama je sada gore nego 1984.

Danas je oko 30 odsto površine ujedinjene Nemačke pokriveno šumama. Ali, drveće nije zdravije nego pre 40 godina. Naprotiv, izveštaj o stanju šuma saveznog ministra poljoprivrede Džema Ozdemira (Zeleni) pokazuje da je 1984, kada su svi govorili o bolesnim šumama, 54 odsto hrastova u Zapadnoj Nemačkoj bilo zdravo. Danas je zdravo samo 19 procenata.

Sven Zelbert, stručnjak za šume iz Nemačkog saveza za zaštitu prirode (NABU), za DW kaže: „Šumama je mnogo gore nego u vreme kada su svi govorili o njihovom propadanju ili umiranju. Tada je društvo reagovalo prilično angažovano. Naveliko su ugrađivani filteri u fabričke dimnjake i uklanjan je sumpor iz vazduha. Šumama je to veoma pomoglo.“

Danas postoje drugi, raznovrsniji faktori koji oštećuju drveće koji dovode do toga da šume tiho umiru. Kada klimatske promene leti uzrokuju poplave, ili je s druge strane vodostaj stalno nizak, onda su i posledice mnogo vidljivije. To se npr. desilo tokom katastrofalnih poplava u dolini reke Ar u leto 2021. godine, podseća Zelbert.

„Klimatske promene sada jasno pogađaju šume. A pored suša, oluja, previše ili premalo padavina, dolaze još i nove bolesti. Njih uglavnom uzrokuju već poznati patogeni, ali oni sada nanose mnogo veću štetu šumama nego što smo to ranije videli.“

Novi Zakon o šumama

Vladajuća nemačka koalicija, SPD, Zeleni i FDP, odlučna je da se suprotstavi tom trendu. Pre svega, dogovoreno je donošenje zakona o zaštiti šuma koji će zameniti stari zakon iz 1975. Tada se još nije govorilo o klimatskim promenama, Nemačka je bila podeljena, a obrada zemljišta nije bila tako intenzivna kao danas.

Ministar Džem Ozdemir kaže: „Klimatska kriza presudno utiče na naše šume. Dugotrajna suša i visoke temperature poslednjih godina ostavile su trajne štete. Samo je svako peto drvo potpuno zdravo. Šuma se pretvara u trajnog pacijenta.“

Potrebno je, dodaje ministar iz redova Zelenih, tom važnom ekosistemu propisati „dugotrajno lečenje“, koji podrazumeva i prelazak na mešovite šume. „To je projekat za generacije“, poručuje Ozdemir.

Prilagođavanje klimatskim promenama je i za nemačko drveće ključna reč. Mnogi efekti globalnog zagrevanja više ne mogu da se ponište. Šume, dakle, moraju da se menjaju kako bi preživele.

„Moramo da šume, ekosisteme i gradove, učinimo otpornim na oluje“, kaže Sven Zelbert. „To znači da šumu moramo da shvatimo kao ekosistem, a ne samo kao plantažu drveta. Moramo čvršće da povežemo mrežu života u šumama, da u nju unesemo, na primer, više vrsta.“

Ekonomski interesi protiv zaštite prirode?

Ali, nacrt novog Zakona o šumama, koji je trenutno u fazi usklađivanja u vladi, već se našao na meti kritika. Vlasnici šuma vide u trenutnom nacrtu „dokaz nepoverenja“ i kritikuju npr. to što bi neregistrovana seča šuma trebalo da bude kažnjiva.

I Udruženje porodičnih firmi u poljoprivredi i šumarstvu navodi: „To nije zakon o šumama, već zakon o zaštiti prirode koji je proširen na šume.“ To udruženje traži manje stroge propise i više slobode u upravljanju šumama.

Sven Zelbert s tim u vezi kaže: „Mnogi šumu vide kao izvor drveta. Ona to i jeste, i treba i da ostane, ali to može samo ako zdravlje šuma ide uzlaznim, a ne silaznim putem.“

Gotovo polovina nemačkih šuma je u privatnom vlasništvu. Postoji čak 760.000 vlasnika šuma. Drvo je tražena roba, cene rezane građe poslednjih godina su na svetskom tržištu značajno porasle. Između 2015. i 2020. izvoz sirovog drveta, posebno u Kinu i SAD, više je nego utrostručen.

„Pritisak na šume u pogledu njihove eksploatacije ostaje, kao i svuda u svetu“, kaže Zelbert. „Imamo isti problem kao i drugi regioni u svetu. Amazonija, veliko šumsko prostranstvo na severu Južne Amerike, veoma je ugroženo zbog klimatske krize. Strahuje se da će ta prašuma s velikim brojem reka i pritoka, da presuši. Ali i šume u Skandinaviji su ugrožene. One moraju da se preurede sa mnogo crnogoričnih stabala.“

Kada i u kojem obliku će novi nemački Zakon o šumama biti donesen – još je neizvesno.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku