1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Film

„Bolje mokar pas, nego suvi Jevrej“

14. novembar 2019.

Odrastao je među muslimanskim migrantima u Berlinu. Bili su prijatelji sve dok nisu saznali da je Jevrej. Prema autobiografiji Arjea Šaruza Šalikara „Bolje mokar pas, nego suvi Jevrej“ sada se snima film.

Foto: Sten Mende

Petnaestogodišnji Soheil godinama je uspešno krio svoj jevrejski identitet. To nije bilo teško, jer je njegova porodica stigla iz Irana i on se po izgledu nije razlikovao od većine muslimanske dece u berlinskoj četvrti Vedingu u kojoj živi mnogo migranata. Ali jednog dana u krojačkoj radnji njegovih roditelja pojavila se Soheilova prijateljica Selma i tako slučajno saznala da je on jevrejskog porekla. Soheil ju je zamolio da to zadrži za sebe.

To je jedna od scena iz filma „Mokri pas“, čiji je scenario napisan prema autobiografiji Arjea Šaruza Šalikara „Bolje mokar pas, nego suvi Jevrej“. Autor u knjizi opisuje svoje odrastanje u Vedingu tokom kojeg je krio svoje jevrejsko poreklo i pokušavao da se etablira u grupi mladih lokalnih kriminalaca. Kasnije je otišao u Izrael kako bi slobodno mogao da praktikuje judaizam.

„Za Nemce sam bio stranac, za muslimane Jevrej, za Jevreje mladi kriminalac iz Vedinga“, piše na koricama knjige objavljene 2010. godine.

Mokri pas: metafora antisemitizma

Provokativan naslov asocijacija je na jednu iransku antisemitsku uzrečicu prema kojoj je bolje imati posla s pokislim psom, nego sa Jevrejem. Zbog progona u njihovoj domovini Iranu, mnogi Jevreji pobegli su u Nemačku. Ali napad na sinagogu u Haleu brutalno ih je podsetio na to da je antisemitizam u Nemačkoj i te kako prisutan. I da može da bude opasan po život.

Glumac Kida Kodr Ramadan, koji u filmu igra Soheilovog oca, uznemiren je načinom na koji mladi danas otvoreno iskazuju antisemitizam. On je rođen 1976. u Libanu i odrastao u četvrti Krojcberg, još jednom delu Berlina u kojem živi mnogo migranata. Muslimani i Jevreji imaju mnogo toga zajedničkog, kaže Ramadan. On pritom podseća na tradicionalno obrezivanje i druge verske običaje. Ramadan smatra da mržnju podstiču pre svega društvene mreže i nada se da će ovaj film tu nešto ipak da promeni: „Čak i ako od 10.000 ljudi samo jedan promeni mišljenje, bio bih ponosan zbog toga što sam tome doprineo.“

Glumac Kida Kodr Ramadan uznemiren je načinom na koji mladi danas otvoreno iskazuju antisemitizamFoto: picture-alliance/dpa/H. Kaiser

Iznenada neprijatelji

Priče o borbi identiteta dobro su poznate i reditelju filma. Damir Lukačević potiče iz Hrvatske i iako se njegova porodica zbog rata preselila u Nemačku, etnički sukobi u bivšoj Jugoslaviji i njega su obeležili. „Sused je preko noći proglašen neprijateljem“, kaže Lukačević. On objašnjava da je i u filmu „Mokri pas“ centralno pitanje šta je važnije: prijateljstvo ili poreklo.

Kada u filmu izađe na videlo da je Soheil jevrejskog porekla, njegov prijatelj Husein odmah se okreće protiv njega. Huseina glumi Mohamad Elirakvi. I njemu je priča filma veoma bliska. Kao palestinski izbeglica sa porodicom je najpre živeo u Nojbrandenburgu, 150 kilometara severno od Berlina. Tamo je više puta doživeo diskriminaciju i fizičke napade. Kasnije se s porodicom preselio u Berlin, u četvrt Nojkeln, koja je za Mohamada sada njegov dom – i to iako se i tu suočava sa bandama i uličnim kriminalom.

Istorija se ponavlja

Pisanje scenarija, izbor glumaca i priprema filma trajali su više godina. Lukačević je najpre postavio pozorišni komad s učenicima jedne škole u Vedingu u koju je išao i Arje Šaruz Šalikar. Glumci amateri – mladi Palestinci, Sirijci, Iranci i Turci – više meseci su razrađivali uloge. Svaki od njih morao je bar jednom da igra ulogu jevrejskog dečaka koji pokušava da sakrije svoj identitet. Sva ta iskustva odrazila su se i na scenario. Reditelj se takođe odlučio da radnju filma smestiti u današnji Berlin, s obzirom na to da je, kako kaže, ta priča danas „još relevantnija nego pre 20 godina“.

Reditelj Damir Lukačević na snimanju filma „Mokri pas“Foto: Volker Roloff

Svi mladi glumci koji su učestvovali u radionicama bili su muslimani, osim jednog jevrejskog dečaka koji je već doživljavao napade i maltretiranja svojih školskih drugova. „On je sin Vencela Mihalskog, direktora organizacije Hjuman Rajts Voč“, kaže Lukačević. „Imao je u školi mnogo prijatelja među Arapima i Turcima, sve dok nisu saznali da je Jevrej.“ Razgovori s njim mnogo su pomogli glavnom glumcu Doguhanu Kabadajiu u pripremama za njegovu ulogu u filmu, kaže reditelj.

To da je ta tema danas posebno relevantna pokazuje i činjenica da se u produkciju uključila i nemački ogranak filmske kompanije Vorner Braders, iako u njemu ne glume poznata imena. Film bi u bioskope trebalo da stigne iduće godine.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi