Nadomak izbornoj pobedi? Nakon atentata, bivši predsednik Donald Tramp je na stranačkom kongresu republikanaca uz ovacije imenovan za predsedničkog kandidata. Da li je njegov trijumf na američkim izborima u novembru sada postao verovatniji?

„Sigurno je da mu napad donosi dodatne simpatije“, kaže za DW nemački politikolog i stručnjak za Latinsku Ameriku Ginter Majhold. „Ta osoba na taj način prelazi u drugu sferu. Javnost je vidi kao nekoga kome je potrebna posebna zaštita, a istovremeno i kao spasitelja. To važi i u slučaju Tramp.“

Majhold podseća na atentat na bivšeg brazilskog predsednika Žaira Bolsonara. On je 6. septembra 2018. teško ranjen na predizbornom skupu u Rio de Žaneiru. Bolsonaro je nakon toga u oktobru pobedio na predsedničkim izborima s 55 odsto osvojenih glasova.

„Mešavina žrtve i katarze“

„Verujem da postoji svojevrsni Bolsonaro-efekat“, objašnjava Majhold. „Kandidat postaje simbol rasula u sopstvenom društvu i istovremeno nosilac simpatija. To je mešavina žrtve i katarze. U toj konstelaciji stvara se dodatni element harizme.“

Brazilski kolumnista Žoel Pinheiro da Fonseka ide i korak dalje: „Bolsonaro nije jedini koji je nakon atentata pobedio na izborima“, podseća on u svom tekstu u listu „Folha de S. Paulo“. „I američki predsednik Ronald Regan ponovo je izabran s velikom većinom glasova tri godine nakon atentata u martu 1981.“

Pinheiro zaključuje: „Obojica su već bili favoriti, a pokušaji atentata samo su potvrdili njihov uspeh. S Trampom bi moglo da se dogodi to isto.“

I Modi je preživeo atentat

To važi i za indijskog premijera Narendru Modija. On je 27. oktobra 2013. u Patni, glavnom gradu indijske države Bihar, preživeo bombaški napad islamističkih organizacija „Indijski mudžahedini“ i „Studentski islamski pokret Indije“.

Atentat se dogodio usred predizborne kampanje. Na izborima održanima od 7. aprila do 12. maja 2014. Modi je prvi put osvojio većinu u indijskom parlamentu za svoju Indijsku narodnu partiju (BJP). Sada je već deset godina na vlasti.

Kao i svi vodeći zvaničnici širom sveta, i Modi je osudio atentat na Trampa i pozvao na mir. Ali, pored zvaničnih osuda političkog nasilja, na društvenim mrežama dominiraju i optužbe.

„Globalne leve mreže“

Portparol indijske vlade Amit Malvija na platformi Iks je odmah za napad okrivio „globalnu levicu“. Ubrzo nakon atentata na Trampa objavio je: „Šinzo Abe, slovački premijer Robert Fico, a sada i Donald Tramp. Pretnja je stvarna. Na delu su globalne leve mreže.“

Bolsonarov sin Flavio širi isti narativ. „Ekstremna levica demonizuje i dehumanizuje svoje protivnike lažima – i to uz podršku etabliranih medija“, objavio je on na Iksu. „Onda se pojavi ’vuk samotnjak’ koji mora da spasi svet od ’neprijatelja demokratije’, ’genocida’ ili ’milicija’. To je formula mržnje koja ima stvarne i gotovo smrtonosne posledice.“

Obojica su uvereni da su „atentati uvek usmereni protiv desnih i konzervativnih političkih lidera“. Pogled u prošlost, međutim, pokazuje da to nije slučaj.

Političko ubistvo u Ekvadoru

Tako je na primer progresivni američki predsednik Teodor Ruzvelt, koji se kandidovao za novi mandat, ranjen u atentatu 14. oktobra 1912. – ali nije izabran.

Demokratski predsednički kandidat Robert Kenedi, brat 1963. godine ubijenog predsednika Džona F. Kenedija, ubijen je tokom predizborne kampanje 1968. godine.

Posebno uznemirujući primer je ubistvo ekvadorskog predsedničkog kandidata Fernanda Viljavisensija pre godinu dana. Taj istraživački novinar, koji je izveštavao o korupciji i nasilju u svojoj zemlji, ubijen je 9. avgusta 2023. u gradu Kito za vreme jednog predizbornog skupa.

Političko nasilje i zdesna i sleva

Spisak atentata na predsedničke kandidate je dugačak. Među žrtvama su i bivši ukrajinski predsednik Viktor Juščenko, koji je 2004. otrovan dioksinom, kao i katolički sveštenik i bivši predsednik Haitija Žan-Bertran Aristid, koji je u napadu od 20. marta 2017. ostao nepovređen.

„Nije bitno da li je atentat došao sleva ili zdesna“, kaže Majhold i ističe da se ni napad na Trampa ne uklapa u takav obrazac. Jer, napadač je bio član Republikanske stranke. „Radi se o tome da smo došli do tačke u kojoj polarizacija ulazi u novu fazu“, kaže on.

Upotreba nasilja postaje sve prihvatljivija. „Ovaj novi nivo eskalacije posebno je dramatičan u zemlji s tolikom količinom oružja kao što su Sjedinjene Američke Države“, zaključuje nemački politikolog.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku