„Gerd Miler je verovatno bio najbolji napadač koga smo imali u Nemačkoj“, rekao je selektor nemačke fudbalske reprezentacije Joahim Lev povodom 70. rođendana velikog majstora: „takvog više nećemo videti“.

Još kao tinejdžer, Gerd Miler je iz svog rodnog Nerdlingena 1064. godine prešao u minhenski Bajern. Trener Zlatko „Čik“ Čajkovski u početku nije bio oduševljen napadačem visokim 1,76m. Ali, „mali debeli Miler“, kako ga je jednom nazvao, s vremenom će postati veoma dragocen za trenera…

Posle pobede u Kupu Nemačke 1966, Bavarci su igrali u Kupu pobednika kupova. Osvojili su titulu 1967, za šta je velike zasluge imao i mladi centarfor Miler koji je postigao nekoliko golova.

Ubrzo zatim je održano još jednom slavlje – Gerd Miler se u avgustu 1967. oženio svojom prijateljicom Uši Ebenbok, sa kojom je i danas u braku.

Način igre Gerda Milera je važio kao nekonvencionalan. Zbog kratkih nogu i niskog težišta, bio je veoma okretan i postizao golove iz svih pozicija, pa i iz ležeće. Uspevao je da zabije loptu u gol stražnjicom, ili u padu. Tako je u 427 utakmica Bundeslige postigao 365 golova – to je rekord koji će verovatno važiti doveka.

Gerd Miler je ubrzo postao nezamenljiv u nemačkoj fudbalskoj reprezentaciji. Na svom prvom Svetskom šampionatu 1970. u Meksiku, bio je najbolji strelac sa deset golova. Dao je svoj doprinos i spektakularnoj pobedi Nemačke nad Engleskom u četvrtfinalu.

Najvažniji gol u karijeri – po njegovim sopstvenim rečima – „bombarder“ je postigao 7.7.1974. u svojoj „dnevnoj sobi“ – na Olimpijskom stadionu u Minhenu. Bio je to pobednički pogodak u utakmici protiv Holandije koja je zarvšena rezultatom 2:1 za Nemačku.

Miler je sa bajernom osvojio ukupno četiri državna šampionata, četiri puta Kup Nemačke, i tri puta uzastopce Kup evropskih šampiona. Zajedno sa golmanom Sepom Majerom i „Kajzerom“ Francom Bekenbauerom, činio je „trijumvirat“ koji garantuje uspeh.

Posle mnogih titula osvojenih do sredine sedeamdesetih godibna, Bajern je pomalo klonuo i Gerd Miler je potražio nove izazove. 1979. je otišao na sunčanu Floridu u tim Fort loderdejl strajkersa, gde je igrao još dve godine.

1981, u Fort Loderdejlu je otvorio restoran „Gerd Mueller‘s Ambry“. Karijeru je završio u malo poznatom klubu „Smith‘s Brothers Lounge“, a posle toga se vratio u Minhen.

1983. je odigrao oproštajnu utakmicu u dresu Bajerna. Posle Toga je postao alkoholičar. Njegov prijatelj Uli Henes...

…mu je pomogao u toj teškoj životnoj fazi. Henes je nagovorio Milera da ostavi alkohol i izdejstvovao da veliki as postane trener Bajernovih amatera 1992.

Bajern i danas ima zvezdu sa prezimenom Miler. Tomas Miler ne samo što ostvaruje uspehe koji podsećaju na karijeru velikog prethodnika, već je 2010. zajedno sa njim snimio i reklamu za jogurt marke Miler.

Nedavno je oboleo od Alchajmerove bolesti. Još do pre nekoliko godina se bavio sportom. Danas živi u jednom domu za penzionere.