Slučaj koji se dogodio u Hamburgu kao da je iz nekog filma o mafiji. Ucenjivač već od ranije poznat policiji, muškarac prijavljen kao nestala osoba, pronađen je ispred sveže renoviranog ulaza u jedan restoran. Nanjušili su ga policijski psi – 30 centimetara ispod zemlje. Bio je zabetoniran! Kako se sumnja, 52-godišnji vlasnik restorana ga je ustrelio nakon što su zahtevi reketaša postajali sve drskiji i drskiji.

Slučaj iz Hamburga samo potvrđuje ono što je stvarnost i u Nemačkoj: reketirenje je još uvek deo organizovanog kriminala protiv kojeg se bore specijalne policijske snage. Nedela se događaju uglavnom unutar zatvorenih krugova. Naročito su često, prema navodima policije, pogođeni ruski, turski i italijanski građani Nemačke, oni koji imaju radionice, prodavnice, restorane i kafiće.

„Često na njih pritisak vrše njihovi zemljaci“, priča Jirgen Rot koji je istraživao taj fenomen. Policijska saznanja potvrđuju njegove teze: „Počinioci govore isti jezik, odlično poznaju situaciju u svojoj otadžbini i mentalitet svojih žrtava.“

Klasični oblik ucenjivanja kod kojeg se pred vratima pojavljuju mišićavi razbijači i prete likvidacijom, očigledno je zastareo model. Proteklih godina u Nemačkoj nije bilo krvoprolića kao u Duizburgu u avgustu 2007, kada je ubijeno šest članova mafije. Odavno je reč o reketu novčanih iznosa mnogo većih od prosečno iznuđene svote (50.000 evra), tvrde istražioci.

Digitalni reket

Kristijan Fajfer, kriminolog i dugogodišnji direktor Kriminološkog istraživačkog instituta Donje Saksonije, ovako opisuje današnje reketaše: „Ucene su danas pretežno u oblasti kibernetičkog kriminala, zato što policija na tom polju ima mnogo manje istražnih mogućnosti.“

Varijanta 1: prvo stigne elektronsko pismo bez sumnjivih dodataka. U njemu stoji da konkurent navodno planira da uništi posao žrtve ucenjivača. U pismu se nudi „usluga“ – eliminisanje konkurencije. Veoma konkretno se demonstrira da „ponuđač“ usluge ima i moć da to zaista uradi. Sa računara zatim odjednom nestaju podaci žrtve, a kasnije ih „ponuđač“ besplatno vraća. Žrtva bi pritom trebalo da plati za odbranu od konkurenta, koji bi, da se zna, postupio na sličan, efikasan način. Poruka je jasna.

Varijanta 2: često se primenjuje kod vlasnika restorana. Na internetu se u više navrata sabotira sistem za rezervaciju stola u restoranu, pokušava se da se mušterijama „zgadi“ poseta lokalu. Da bi se to zaustavilo, mora da se – pogađate – plati.

U jednom, do sada najvećem istraživanju evropskog kibernetičkog kriminala, uskoro bi trebalo da budu prikazanu i analizirani takvi slučajevi, najavljuje Fajfer.

Kriminal u sivoj zoni

Ucene se retko prijavljuju. Zato i nije poznat tačan broj tih slučajeva, ali sigurno je da ih ima mnogo. U nemačkom Krivičnom zakonu se, osim toga, reket ne tretira na poseban način. U policijskim statistikama reket se uglavnom „krije“ iza drugih krivičnih dela poput iznuđivanja, telesnih ozleda i slično. Najaktuelniji podaci su iz 2014. Nemačke vlasti evidentirale su 94 slučaja reketa. Tokom prethodnih pet godina bilo ih je oko 140.

Kako se zaštititi?

Nemačke savezne pokrajine na različite načine se bore protiv takvih kriminalaca. U Bavarskoj, sudeći prema navodima policijskog sindikata, gotovo i da nema finansijskih i kadrovskih problema. U Severnoj Rajni Vestfaliji, ali i na istoku Nemačke, stvari izgledaju drugačije.

Rajner Vent, predsednik saveznog Sindikata nemačke policije, žali se na štednju u tehničkom opremanju službenika i vođenju kadrovske politike. Sve teže je, kaže, voditi istražne postupke o komplikovanim slučajevima organizovanog kriminala.

Ima i mnogo inicijativa koje podstiču policija i druge organizacije koje mogu da se pohvale i uspesima. Industrijska i trgovačka komora u Kilu, recimo, nudi pomoć kako se otarasiti ucenjivača. Njihova pravnica Tina Meler kaže: „Branite se od početka! Ni u kom slučaju nemojte da pristanete na zahteve ucenjivača!“ Jer – ko jednom plati, plaća uvek.

I zaista, najbolja iskustva su ona kod kojih se odmah počelo da odbranom od zahteva ucenjivača: „Oni jednostavno ne računaju sa toliko hrabrosti!“ Slična iskustva ima i udruženje „Mafija – ne, hvala“, osnovano u Berlinu, a koje u međuvremenu finansijski podržava i Evropska unija. Šef udruženja Luiđino Đustoci za DW kaže: „Čak i u Palermu vlasnici restorana imaju uspeha sa svojom inicijativom „Adio Pizzo“ (Zbogom reketu).“

Pomoglo je i uključivanje javnosti. „Pažnja javnosti obeshrabruje ucenjivače“, kaže Đustoci. Državna tužilaštva potvrđuju da to važi i u Nemačkoj. Policija u Donjoj Saksoniji ukazuje na relativno visoku stopu rešenih slučajeva ucene. Od 20 slučajeva, policija je uspela da razreši njih 13.