2. maj 2011. - Specijalna jedinica američkih komandosa pronašla i ubila Osamu Bin Ladena.

30. septembar 2011. - U napadu američkih bespilotnih letelica u Jemenu ubijen radikalni imam, član Al Kaide, Anvar al-Avlaki zajedno sa još jednim članom te terorističke mreže

11. oktobar 2011. - Ministar pravde SAD Erik Holder podigao optužnicu protiv Mansora Arbabsijara, Iranca sa američkim pasošem, jer je, kako se pretpostavlja, po nalogu Irana planirao da izvrši atentat na saudijskog ambasadora u Vašingtonu

Ovi uspesi američkih vlasti, domaćih i stranih tajnih službi, nisu slučajnost ili pusta sreća, tvrdi Ken Gude, ekspert za terorizam Centra za američki progres iz Vašingtona. Naravno postoje razlike - za uspehe u borbi protiv Al Kaide važi sledeće: predsednik Obama je prilikom preuzimanja dužnosti najavio da će borbu protiv terorizma voditi direktno pred vratima Al Kaide svejedno da li je to u Avganistanu, na graničnom području sa Pakistanom ili u Jemenu, kaže Gude. I to sada pokazuje rezultate.

Temelje postavila Bušova vlada

Ken Gude upućuje i na zasluge bivše američke administracije: „Ne postoji razlog da ne prepoznamo da je Bušova vlada tokom njegovog drugog mandata postavila osnove za uspehe koje smo postigli poslednjih godina.“

I ekspert za terorizam fondacije „Heritedž“ (Heritage), Džim Karafano, smatra da je pretpostavke za lociranje Bin Ladena ostvarila bivša administracija. Hvatanje Bin Ladena, kaže on, bilo je kraj desetogodišnjih aktivnosti zahvaljujući kojima je on sateran u ćošak. Karafano, međutim, upozorava da nije ispravno previše se koncentrirati na ciljane napade na vodeće ljude Al Kaide. On smatra da je pogrešna poslednja strategija o borbi protiv terorizma, koju je predstavila američka administracija, a u kojoj se koncentriše upravo na vodeće ljude Al Kaide.

Aktuelni američki predsednik, za razliku od svog prethodnika, do sada nije previše profitirao zahvaljujući uspesima u borbi protiv Al Kaide. Dok je Bušu njegov imidž odlučnog borca protiv terorizma pomogao pri reizboru, Obamin porast popularnosti nakon ubistva Osame Bin Ladena nije trajao dugo. Osim toga, Obama se i držao uzdržano i tako sprečio bilo kakav trijumf.

„Na narednim predsedničkim izborima on će, za razliku od mogućih protivkandidata iz republikanskih redova, ipak moći da dokaže uspehe na polju nacionalne bezbednosti“, kaže Ken Gude. On sa sigurnošću tvrdi: „Svako će moći da se seti ko je bio predsednik kada je ubijen Osama Bin Laden“.

Da li je moguć novi 11. septembar?

Nakon svega postavlja se pitanje da li je moguće da se ponove napadi kao što su bili oni 11. septembra? Oba eksperta za terorizam oprezna su kada je reč o tome, ali se slažu da bi tako nešto u svakom slučaju bilo teško izvodljivo.

„Terorističkim grupama kao što je Al Kaida nedostaje prostora za delovanje da bi organizovale i izvele takav jedan plan“, smatra Ken Gude. Naime, za napad poput onog od 11. septembra potrebno je vreme, trening i organizacija. „Pritisak koji su izvršile SAD i naši saveznici ograničio je te mogućnosti“, ocenjuje Gude.

Ipak, i Gude i Karafano se slažu da i dalje postoji velika opasnost od pojedinačnih izvršilaca napada. To da je Mansor Arbabsijar, koji je uhapšen pod sumnjom da je nameravao da izvede napad na saudijskog ambasadora u Vađingtonu, bio u kontaktu sa meksičkim narko-kartelima oba eksperta smatraju čudnim, ali ne i nemogućim, iako ističu da Meksikancima ne bi trebalo da bude u interesu da preko terorističkih aktivnosti skrenu na sebe pažnju američkih vlasti.

Autori: Kristina Bergman, Vašington / Zorica Ilić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković