1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Borba protiv trgovine ljudskim organima

24. novembar 2013.

Trgovina organima na crnom tržištu se veoma brzo širi. Savet Evrope je doneo konvenciju protiv ove vrste organizovanog kriminala. Ipak, borba će biti teška, jer je potražnja za organima daleko veća od ponude.

ARCHIV - ILLUSTRATION - Eine Frau hält am 18.02.2005 eine spezielle Kühlbox für menschliche Organe vor das Bild eines Chirurgen. Bei der Europaratsversammlung am Freitag (22.11.2013) in Wien soll über den Entwurf der ersten internationalen Konvention gegen Organhandel abgestimmt werden. Das Ministerkomitee der 47 Europaratsländer soll die Konvention noch 2013 verabschieden. Foto: Frank May/dpa (zu dpa-Vorbericht vom 21.11.2013) +++(c) dpa - Bildfunk+++
Foto: picture-alliance/dpa

Siromašni seljaci iz Bangladeša prodaju bubrege za 1400 do 1900 evra po komadu. Mediji prenose da se u pojedinim delovima Egipta izbeglicama iz crne Afrike organi vade bez anestezije. U Kini, organi osuđenika na smrt dospevaju u operacione sale, a trgovine ljudskim organima ima i na Balkanu.

Postoje samo procene oko toga koliko se tih organa oduzme protiv volje donatora, ali jasno je da je ilegalna trgovina tim organima osetno porasla poslednjih godina. “Potražnja za organima je daleko veća od ponude”, kaže Manfred Novak, bivši specijalini izvestilac UN za problem mučenja. Taj stručnjak iz Beča za Dojče vele tvrdi da je “trgovina organima oblast organizovanog kriminala koja veoma brzo raste”.

Manfred NovakFoto: picture-alliance/dpa

Na udaru pre svega preprodavci

Savet Evrope je u petak (22.11.2013.) jednoglasno usvoijo konvenciju o borbi protiv prodaje organa “na crno”. Poseban komitet ovog tela u Beču je usvojio nacrt tog dokumenta, a konvencija bi mogla da stupi na snagu već tokom sledeće godine. U Savetu Evrope je 47 zemalja, uključujući tu svih 28 država Evropske unije, a njegovo sedište je u Strazburu.

Nacrt konvencije predviđa kazne za sve koji oduzimaju ljudske organe pod prisiliom, lli te organe otkupljuju. Pored toga, ovaj dokument bi trebalo i da suzbije takozvani „transplantacioni turizam“ – na primer, mnogi imućniji pacijenti kojima su potrebni organi, odlaze u kineske, pakistanske ili indijske klinike i tamo se podvrgavaju transplantaciji. Poreklo tih organa često ostaje nerazjašnjeno.

Na udaru bi trebalo da se nađu pre svega trgovci i hirurzi. Što se tiče ljudi koji prodaju svoje organe zbog siromaštva i nemaštine, o njihovoj sudbini odlučivaće vlade zemalja u kojima žive.

Članovi udruženja prodavaca bubrega u Pakistanu pokazuju svoje rane posle operacije, avgusta 2004.Foto: picture-alliance/dpa

Konvencija kao primer za ceo svet

Ova konvencija neće automatski stupiti na snagu u svim državama koje je potpišu. Naime, vlasti u svakoj od tih zemalja moraće da prilagode svoje zakone, što bi moglo da potraje. Ipak, stručnjak za ljudska prava Vencel Mihalski iz organizacije Hjuman Rajts Voč smatra da je to važan signal za borbu protiv međunarodne trgovine organima. „Ova evropska konvencija može da postane uzor za konvenciju na globalnom nivou“, kaže on, i podseća da se nešto slično već desilo sa zabranom kasetnih bombi, hemijskog oružja i mina. Te sporazume je sada potpisala većina zemalja u svetu.

Vencel MihalskiFoto: imago

Što se Evrope tiče, trgovci ljudskim organima već se kažnjavaju - krajem aprila, petorica ljudi sa Kosova osuđeno je zbog kupovine organa i preprodaje bogatim ljudima u Izraelu, Nemačkoj, Kanadi i Poljskoj. Tokom procesa su se pojavile informacije da su donatori za jedan bureg dobijali oko 12.000 evra, a taj isti organ je zatim prodavan za oko deset puta veću sumu.

Borba za prava najsiromašnijih ljudi

Bande koje prodaju organe, posmatraju donatore kao stvari, kaže stručnjak Manfred Novak: „Radi se o ljudskom dostojanstvu,“ kaže on. Pored toga, moraju se nekako stati na put i bandama koje kindapuju ljude, i prisilno vade njihove organe.

Postoje i države koje tolerišu prodaju. Na primer, u Iranu, trgovina organima je legalna, ističe Novak. U Kini, se za transplantacije koriste organi pogubljenih zatvorenika, međutim, stalno se pojavljuju pojavljuju naznake da donatori nisu samo osuđenici na smrt. Kruže glasine da pojedini organi potiču od ubijenih članova zabranjene sekte Falun-gong. Doduše, dokaza nema, kaže Novak, koji je istraživao trgovinu organima u Kini tokom svog mandata u UN.

Osuđenik na smrt u KiniFoto: picture-alliance/dpa

Jedan kineski zvaničnik najavio je početkom novembra da će se tokom 2014. okončati transplantacija organa osuđenika. Stručnjak za ljudska prava, Vencel Mihalski, ostaje sumnjičav i podseća da je to u Kini veoma unosan posao: „Trgovina organima postala je prava industrija“, tvrdi Mihalski. Preprodavci organa deluju u sivoj zoni, a od toga zarađuju i pojedini stražari i policajci, prevoznici organa, pa čak i bolnice. Mihalski to naziva „mafijaškim strukturama.“

Konvencija Saveta Evrope je nije namenjena samo zemljama-članicama, već svim državama sveta, tako da i supersila Kina može da potpiše taj dokument.

Autori: Hejmo Fišer / Darko Janjević

Odg. urednica: Dijana Roščić