Poljoprivrednica Nasu Lund baca pogled na svoj posed. Tišinu prekida samo vetar i udaljeno blejanje ovaca. Njeno gazdinstvo u blizini grada Narsaka, udaljeno je samo sedam kilometara od jednog planiranog rudnika u kojem bi trebalo da se eksploatišu uran i retki zemni metali.

Lund je bila zabrinuta da bi taj rudnik mogao da ugrozi njenu farmu, koja je već generacijama u porodičnom vlasništvu, ali i netaknutu prirodu koja privlači turiste. Sada može da odahne. Barem na neko vreme. Planovi za izgradnju rudnika su zaustavljeni.

„Mi smo čuvari ove zemlje i smatramo da smo deo prirode. Sada imamo mogućnost da razvoj planiramo onako kako mislimo da je najbolje", kaže Lund.

Otpor rudniku doveo do izbornog uspeha

Oko planiranog rudnika Kvanefjeld mesecima se vodila žestoka predizborna kampanja. Zbog svađe oko rudnika, stranka Siumut, koja je na vlasti otkako je ta ostrvska država stekla delimičnu autonomiju od Danske 1978. godine, doživela je poraz na izborima.

Stranka Siumut, koja se zalagala za taj projekat, izgubila je od stranke Inuitska zajednica (Inuit Ataqatigiit, IA) koja se zalaže za zaštitu životne sredine. Ta stranka je obećala gašenje projekta rudnika, ali to trenutno nije moguće, jer IA ne može da vlada sama i još uvek je u potrazi za koalicionim partnerom.

Ali kontroverzna rasprava oko rudnika pokazala je podeljenost naroda na severnom Atlantiku, kada je reč o finansijskom dobitku i zaštiti netaknute arktičke prirode. Rasprava se poslednjih godina intenzivirala otkako su zbog globalng zagrevanja počeli da se tope veliki delovi ledene površine. To je oslobodilo za eksploataciju ogromne rezerve rudnih bogatstava kojima raspolaže ostrvo i ponovo probudilo zanimanje velikih sila poput SAD i Kine.

Rudnik obećava ogromnu dobit

„Retki zemni metali su zanimljivi za mnoge zemlje, posebno za Kinu koja u tom području drži monopol kada je u pitanju stručnost u vezi sa eksploatacijom", kaže Jesper Vilaing Cojten, vanredni profesor danskog Univerziteta Olborg i stručnjak za odnose Kine i Arktika.

Kvanefjeld skriva najveće zalihe retkih zemnih metala van Kine. Sedamnaest elemenata, među kojima su i skandijum i itrijum, potrebni su pre svega u proizvodnji pametnih telefona i automobila na električni pogon. Zagovornici rudnika tvrde da bi ta činjenica Grenlandu mogla da donese ogromnu finansijsku korist.

Australijska kompanija Greenland Minerals Limited (GML), koja vrši istraživanja na Kvanefjeldu i iza koje stoji jedan kineski koncern sa dobrim vezama u kineskoj vladi, tvrdi da bi Grenland i nakon 37 godina, koliko je procenjen životni vek ovog rudnika, godišnje mogao da ubire oko 200 miliona evra poreza i prihoda od licenci.

Grenland trenutno živi od ribolova, turizma i 600 miliona dolara koliko Danska svake godine prebaci na to ostrvo, koje se još uvek delimično nalazi pod protektoratom Kopenhagena. Mnogi zagovornici potpune nezavisnosti od Danske veruju da bi rudnik i njegovi prihodi mogli da smanje zavisnost od Kopenhagena. 67 odsto stanovnika Grenlanda je za potpuno osamostaljenje. Stručnjaci veruju da bi taj argument stranku Siumut mogao da vrati na vlast.

Protivnici tvrde da su procene finansijskog profita od rudnika preterane, poput tvrdnje da bi rudnik otvorio nova radna mesta. Oni kažu da Grenlandu sa njegovih 56.000 stanovnika jednostavno nedostaje stručna radna snaga koja bi mogla da se zaposli u rudniku. Isto tako zagovornici projekta umanjuju potencijalnu opasnost za životnu sredinu.

Nakon eksploatacije ostaje zagađena zemlja

Poslanica ekološke stranke IA, Mariane Paviasen tvrdi, pozivajući se na primere iz celog sveta, da stanovnici ne bi profitirali od rudnika, već da bi im nakon eksploatacije samo ostala zagađena zemlja. Građani Narsaka, pretežno Inuiti, osim toga strahuju i od radioaktivne prašine koja bi nastala nakon eksploatacije urana.

Velika su strahovanja da bi otpadne vode mogle da stignu i do mora. „Naš život zavisi od mora", kaže ribar Ole Jorgen Davidsen. „Naša kulturna baština, naša privreda i čak i naše slobodno vreme, sve je to usko povezano sa prirodom u kojoj živimo. Ribarstvo hrani i mnoge porodice ovde", dodaje.

Kompanija GML tvrdi da je sprovela sva potrebna istraživanja koja se tiču spornih aspekata čitavog projekta i da je za ta istraživanja na Grenland dovela međunarodne stručnjake.

Izgubljeni identitet Grenlanda

Sociološkinja Lill Rastad Bjorst sa Univeriteta Olborg smatra da je pobeda ekološke stranke IA dokaz važnosti zaštite životne sredine za identitet domaćeg stanovništva. To ujedno, kako kaže, ukazuje i na tragove koje je ostavila danska kolonizacija zemlje. Ona svedoči o tome da se domaće stanovništvo tokom pripreme projekta rudnika ponovo osećalo kao da im je dodeljena uloga posmatrača, kao u vreme kada su bili pod danskom krunom.

Stranka IA Grenlandu želi da pomogne da održivom politikom i privredom lakše ostvari potpunu nezavisnost od Danske. Trenutno je ostrvo u potpunosti zavisno od uvoza hrane.

Ali stanovništvo je i dalje podeljeno. Najnovija ispitivanja javnog mnjenja pokazala su da je doduše 63 odsto ispitanih protiv projekta Kvanefjeld, ali da je samo 29 odsto generalno protiv rudarstva. S obzirom na to da su prirodna blaga Grenlanda sve pristupačnija, a globalno zanimanje za ta blaga sve veća, potraga žitelja Grenlanda za ravnotežom između privrednog razvoja i zaštite životne sredine, uvek iznova bi mogla da bude pred iskušenjem.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.