Nije prvi put da Saudijska Arabija prekida diplomatske odnose sa Iranom. To se desilo i 1988. – i tada je prethodno napadnuta ambasada te zemlje u Teheranu. Dve regionalne sile su se bile pomirile tek 1990. kada je zajednički neprijatelj Sadam Husein napao Kuvajt.

Za razliku od tada, borba za prevlast u regionu koja eskalira između Saudijske Arabije i Irana ovaj put ima posledice koje prevazilaze obe države. Jer, obe zemlje su duboko upletene u rat u Siriji i Jemenu, a neprijatelji su i u Iraku. Nade za poboljšanje situacije u Siriji vezane su za približavanje između Saudijaca i Iranaca, naglasio je Žilijen Barns-Dasi iz trusta mozgova Evropski savet za spoljne odnose. Bilo je potrebno mnogo diplomatskih veština da se Teheran i Rijad u Beču dovedu za zajednički sto, za kojim se pregovaralo o budućnosti Sirije. Nedavni događaji su značajno zakomplikovali izglede za napredak.

Prokockano poverenje

Iako je Saudijska Arabija u međuvremenu istakla da ne želi se pregovori prekinu, skeptičan je i Sebastijan Zons iz Nemačkog društva za spoljne odnose, DGAP. On kaže da je sada prokockan minimum poverenja koji je postojao između dve strane. „Shodno tome, teško mi je da zamislim da se u sadašnjoj situaciji mogu postići konkretni rezultati – bilo da se radi o pregovorima o Jemenu sledeće nedelje ili o Siriji u Beču“, kaže stručnjak DGAP.

Barns-Dasi vidi Saudijsku Arabiju i Iran u „gotovo egzistencijalnoj borbi za regionalnu hegemoniju“. U obe zemlje su jaki tvrdolinijaši koji odbijaju dijalog i neophodni kompromis za mirovno rešenje i umesto toga podstiču polarizaciju. Što se tiče napada na Saudijsku ambasadu u Teheranu, Barns-Dasi govori o protivnicima iranskog predsednika Rohanija koji sabotiraju njegovo zbližavanje sa Zapadom i regionalne aktere i koji rado „vole da igraju u saudijskoj igri dalje polarizacije“.

Poremećena ravnoteža moći

Ravnoteža moći između dva rivala u Zalivu u poslednjih nekoliko godina se pomerila u korist Teherana. Saudijce posebno boli sporazum o atomskom programu Irana koji je toj zemlji otvorio put za povratak na međunarodnu scenu. Istovremeno, saudijska monarhija je suočena s padom cene nafte, širenjem frustracije u svojoj populaciji, postepenim udaljavanjem Sjedinjenih Država i drugih zapadnih saveznika. Zons, poznavalac Saudijske Arabije analizira: „Da li je to stvarno tako ili ne, to je pitanje, ali Saudijska Arabija se oseća okružena neprijateljima kojima dominira Iran – u Bahreinu, u Siriji, Jemenu i Iraku.“

Pritom Rijad značajno precenjuje uticaj Irana na šiite u Saudijskoj Arabiji, u Bahreinu, kao i na Huti pobunjenike u Jemenu. Zons dijagnostikuje Rijadu paranoidni stav prema Iranu, koji onemogućava pronalaženje i najmanjeg zajedničkog imenitelja sa Teheranom. Kao verskoj i političkoj matici sunita, Rijadu je pošlo za rukom da neke od svojih saveznika navede da prekinu ili barem zahladne diplomatske odnose sa Teheranom. To su Bahrein, Kuvajt, Ujedinjeni Arapski Emirati i Sudan.

Zbog toga će posredovanje između protivnika biti teško. Rusija se ove nedelje ponudila kao potencijalni posrednik. Međutim, jedan jedini partner neće biti dovoljan, smatraju Barns-Dasi i Zons. Sjedinjene Države su neizostavne, uprkos previranju između Rijada i Vašingtona. A Evropljani? Možda za sada ne mogu učiniti ništa više nego da obema stranama utru put za diplomatsku akciju. To doduše nije medijski spektakl kao napad na ambasadu ili masovno pogubljenje. To je pre ono što je jednom opisao iranski nuklearni pregovarač Said Džalili: kao tkanje tepiha, napreduje se u milimetrima.