Situacija je bila eksplozivna, kada je prošle nedelje na ulice priobalne metropole Čenaja na jugoistoku Indije izašla besna gomila. Neke pristalice jedne opozicione, nacionalističke stranke, palile su vozila, druge su bacale kamenje na sedište naftnog koncerna „Indian Oil“. Kada su demonstranti stigli do stadiona Radžaratinama, 21-godišnji automehaničar P. Vigneš, brzinom munje se odvojio od grupe, polio se benzinom i na sred ulice – zapalio. Policajci su pokušali da ga spasu, ali bilo je prekasno. Vigneš je u jutarnjim satima preminuo u bolnici od posledica opekotina. Taj politički aktivista već je treća žrtva u konfliktu koji proteklih dana potresa jug Indije. Reč je o pravednoj raspodeli vode – retkog resursa u celoj zemlji.

Petog septembra, Vrhovni sud savezne države Karnataka naložio je da se veće količine vode iz reke Kaveri proslede susednom regionu Tamil Nadu. U Bangaloreu, glavnom gradu Karnatake i indijskom centru IT-tehnologije, nakon toga su izbili veliki neredi. Nekoliko desetina autobusa i kamiona tamilskih registracija je zapaljeno, a nasilnici su opustošili tamilske restorane i prodavnice. Policija je nakon toga proglasila zabranu izlaska na ulice, zatvorila škole i fakultete i obustavila veći deo javnog saobraćaja. Prošlog petka protesti su se proširili i u susednoj državi Tamil Nadu.

Talas samoubistava indijskih seljaka

Te dve savezne indijske države već 120 godina se svađaju oko 800 kilometara duge reke Kaveri, a sve je počelo još tokom britanske kolonijalne vlasti. Dogovora između dveju država nije bilo ni nakon višedecenijskih pregovora nakon proglašenja indijske nezavisnosti. Na kraju je centralna vlada u Nju Delhiju 1990. formirala tzv. Vodeni sud, kako bi se konačno rešio konflikt. Ali bez uspeha. Obe savezne države, a pogotovo Karnataka koja redovno strada zbog velikih suša, osećaju se zakinutom zbog postojeće regulative.

Nakon šest sušnih godina zaredom, tamošnja akumulaciona jezera popunjena samo do oko polovine svojih kapaciteta. Zbog toga je na udaru pre svega seosko stanovništvo. Između 2014. i 2015. osetno je porasla stopa samoubistava među seljacima u Karnataki, više nego u bilo kojoj drugoj indijskoj državi. Prema podacima centralne vlade, samoubistvo je izvršilo više od 1.300 očajnih seljaka, četiri puta više nego godinu dana ranije.

Svađa oko vode između Tamil Nadua i Karnatake samo je jedan od aspekata verovatno najvećeg nacionalnog izazova za Indiju. U toj zemlji „ključa“ čak deset potencijalnih sukoba oko vode između pojedinih saveznih država. Osim toga, Indija se zbog (preko)graničnih voda, svađa i na pet svojih spoljnih granica. Verovatno najopasniji konflikt koji se nazire jeste onaj sa Kinom. Te dve zemlje zajedno imaju trećinu ukupnog stanovništva Zemlje.

Taj problem izazvao je veliku pažnju još 2014, na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti. Tamo se moglo čuti da Indija troši 37 odsto podzemnih voda više nego što se vode prirodnim putem (kišom) vrati u opticaj. Indija, tvrdilo se, pati od „ekstremnog nedostatka vode“, koji može da ugrozi i snabdevanje energijom i hranom.

Opasnost za socijalni mir

Iako poljoprivreda čini samo 11 odsto indijskog bruto društvenog proizvoda, u toj privrednoj grani zaposleno je oko 60 odsto od oko 1,2 milijarde Indijaca. Prinos gotovo isključivo zavisi od tromesečnog monsunskog perioda, tokom kojeg padne i do 90 odsto ukupne količine kiše. A taj monsunski period kiša proteklih godina je sve nepravilniji. Prema proračunima Instituta za istraživanje posledica klimatskih promena u nemačkom Potsdamu, oscilacije tokom sezone kiša tokom idućih godina dodatno će se povećati. Klimatske promene bi, jednostavno rečeno, mogle da poremete indijski monsun. Retko koju zemlju globalno otopljavanje pogađa toliko snažno kao Indiju.

Pritom, ta neravnoteža sve više ugrožava i socijalni mir u zemlji. Godine 2013. jedan istraživački tim sa američkih univerziteta Prinston i Berkli analizirao je ukupno 60 različitih studija o klimatskim promenama i svoje rezultate objavio u renomiranom stručnom časopisu „Nauka“ (Science). Njihov zaključak je bio: što je veća prosečna godišnja temperatura i što je ekstremnija količina padavina na nekom određenom području, to češće dolazi do nasilnih konflikata – i to i među pojedincima, ali i među grupama ljudi.

Novinar i ekološki aktivista Nitjanand Džajaraman beleži probleme sa vodom u svom rodnom gradu Čenaju u kome živi oko 6,5 miliona stanovnika i koji je šesti najveći grad u Indiji. Hiljadama godina su na današnjem području grada bila brojna jezerca i močvare. Ali samo od 1980, gotovo dve trećine tih vlažnih područja, tako esencijalno važnih za eko-sistem, pretvoreno je građevinsko zemljište. Veći deo preostalih izvora vode je zagađen plastičnim otpadom i industrijskim otpadnim vodama. Već nekoliko godina Čenaj oscilira između sušnih perioda i poplava. Tokom monsunskog perioda, tlo jednostavno ne može da „proguta“ ogromne količine vode. „Tokom poslednje zime u Čenaju imali smo poplavu veka. Veliki deo grada bio je pod vodom“, kaže Džajaraman. „To je trebao biti trenutak kada je trebalo početi drugačije da se razmišlja o tome kako gospodarimo našom vodom. Ali kod nas je pobedio fatalizam“.