Oko 60 izbeglica iz Sirije, Avganistana i Pakistana nalazi se u Bosilegradu, opštini koja se na krajnjem jugoistoku Srbije, nadomak granice sa Bugarskom i Makedonijom. Baš toliki je i smeštajni kapacitet u ovom izbegličkom centru koji je od otvaranja u decembru do kraja popunjen. To, međutim, ne smeta predsedniku opštine Bosilegrad Vladimiru Zaharijevu da apeluje na Vladu Srbije da pošalje još izbeglica.

„Mi smo napisali Vladi Srbije i Komesarijatu za izbeglice da, ako imaju problem sa smeštajem izbeglica, da ih slobodno šalju kod nas. A da bi mogli da ih smestimo potrebno je da im obezbedimo dobre uslove. To je nama izvanredna prilika da se infrastrukturno razvijemo, da njima pomognemo koliko god da treba, a jednog dana će to sve, svaka cigla, ostati nama“, kaže Zaharijev.

Ivan Mišković, zadužen za odnose s javnošću u Komesarijatu za izbeglice, smatra da je ovo mudar potez. „To je lep gest tolerancije u svakom slučaju, ali treba imati na umu da gde god Komesarijat uz odobrenje Vlade Republike Srbije otvori prihvatni centar, to donosi i desetine radnih mesta. Vi tu morate da imate i osobu koja čisti, čuvare, morate da uposlite i lekare, nekog ko će da sprema hranu, to su sve ljudi na lokalu koji rade“, kaže Mišković.

On dodaje da donatorska sredstva dolaze do opština preko projekata koji pomažu da se lakše podnese teret koji nosi izbeglička kriza – tako se finansiraju putevi ili poboljšava odvoz smeća.

Na „kraju sveta“

Ovoj maloj i siromašnoj opštini infrastrukturni projekti su preko potrebni. Bosilegrad je maltene odsečen od ostatka sveta i daleko je od svih većih mesta u Srbiji, ali u Bugarskoj. Posledica je iseljavanje ljudi iz samog gradića i 37 okolnih sela.

Izbeglicama, međutim, Bosilegrad odgovara. Tu se uglavnom nalaze porodice sa malom decom, ali ima i mladih momaka. Među njima i jedan fudbaler iz Avganistana koga bi u Bosilegradu voleli da zadrže kao trenera. „Volim da igram fudbal sa meštanima ovde, svi me poznaju i svi su veoma ljubazni i dragi. Ipak, ja ne planiram da ostanem ovde, cilj mi je da idem dalje prema Nemačkoj ili Austriji“, kaže Ali.

Za Hedžala Alija iz Sirije, koji je u ovaj centar došao sa suprugom i dvoje male dece, Bosilegrad je dobro mesto za čekanje broja za prelazak preko mađarske granice. U Srbiji je već šest meseci, a za to vreme on i njegova porodica naučili su nekoliko srpskih reči i rečenica. Sa njima se priča pola na engleskom, pola na srpskom, i svakim danom je komunikacija sve bolja.

S obzirom da je ovo veoma mali prihvatni centar na kraju sveta, nevladine organizacije ovde kao da nisu stigle. Nema besplatnih časova nemačkog, engleskog i srpskog, nema organizovanih sportskih dešavanja, turnira, nema ničega što izbeglicama može olakšati boravak. Muškarci preko dana igraju fudbal ili gledaju druge dok igraju, a žene provode vreme sa decom i kuvaju. Tokom ramazana se preko dana kuva samo maloj deci. Žene kažu da ipak mogu da ispoštuju post onako kako bi to radile i u svojoj kući.

Majke sa decom su svakodnevno u šetnji po naseljenom delu opštine. Svaki dan je isti, ali njima to ne smeta. Za neke od njih, kako izgleda, to je i poželjno.

Bugari u Srbiji bolji od onih u Bugarskoj

Moniju iz Pakistana odgovara to što se ništa oko njega ne dešava. Kaže da je po dolasku u Srbiju prvo bio četiri meseca u Beogradu, u Miksalištu. „Tamo se nisam osećao bezbedno, pa sam molio nadležne da me premeste. Premestili su me u jedan drugi centar, nije važno koji, ali i tu sam imao problem da ostanem, pa sam molio ponovo za premeštaj. Ovde je najbolje. Najbezbednije u odnosu na druge centre u kojima sam bio. Tek sam sada zadovoljan“, objašnjava Moni.

Većina njih je došla iz pravca Grčke i Makedonije, a oni koji su došli iz Bugarske nose loše uspomene iz te zemlje. Na pitanje da li znaju da u Bosilegradu ogromnu većinu čine Bugari, ostali su zatečeni. Teško im je da poveruju da je toliko velika razlika u ponašanju između Bugara u Bugarskoj i Bugara u Srbiji.

Sve ove porodice koje se nalaze u izbegličkom centru već su se upoznale sa meštanima. Neki su se, kako saznajemo, raspitivali i za kupovinu kuće u Bosilegradu.

Stanovnici kažu da im izbeglice ne smetaju i da je dobro što su u prilici da im pomognu. „Saosećam sa njima, oni su ljudi u problemu, naravno da im treba pomoći“, kaže jedan mladić. Jedan stariji meštanin kaže da nikakvih problema nema. „Ne smetaju nam, zašto bi nam smetali. Mirni su, čuvamo ih malo“, šali se on.

Zahvaljujući izbeglicama i vlasnici prodavnica pomalo trljaju ruke jer u ovoj nerazvijenoj opštini čak je i dnevna kupovina namirnica minimalna. Ipak, svi oni su svesni da i pored niskih cena kuća niko od njih zapravo ne želi da ostane tu. 

Čekanje na Mađare

Svih 60 izbeglica u prihvatnom centru u Bosilegradu nalazi se na spisku za prelazak granice sa Mađarskom. Međutim, u Srbiji se u 18 prihvatnih centara trenutno nalazi više od 6.000 izbeglica, a preko granice puštaju tek deset ljudi dnevno – samo radnim danima. Tako hiljade nasukanih čekaju svoj dan kada će otići u EU gde ih uglavnom čeka deo porodice.

Bosilegrad je širom otvorio vrata izbeglicama koje se nalaze u Srbiji i u planu je renoviranje još jednog prostora u okviru centra koji će moći da primi još 150 ljudi, a predsednik Opštine Vladimir Zaharijev veruje da će uz podršku države uspeti da poboljša kvalitet života i izbeglicama i svojim sugrađanima.