U gradskom parku u Lakvili, glavnom gradu regiona Abruco, govor drži Đorđa Meloni. Za nju je to nastup na domaćem terenu. Više od pet godina Lakvilom upravlja gradonačelnik iz redova Braće Italije (Fratelli d’Italia), na čijem je čelu upravo Đorđa Meloni. Njena desničarska stranka je baš u tom gradu imenovala i svog prvog predsednika nekog regiona.

Ispred velike pozornice okupilo se nekoliko stotina ljudi. Među njima je i Imo Moresi. Svratio je tu nakon posla. Taj 52-godišnjak kaže da još ne zna za koga će da glasa. Zadovoljan je aktuelnim gradonačelnikom i želi da čuje šta ima da kaže predsednica njegove stranke.

Gradonačelnik se, kaže Moresi, „vrlo konkretno“ pozabavio problemima i uradio je nešto za obnovu grada nakon zemljotresa 2009. Na zadovoljstvo građana i poslovnih ljudi, oživeo je centar grada i „unapredio“ javnu upravu, dodaje Moresi.

Analisa stoji ispred pozornice sa zastavom stranke Braća Italije. Ona će sigurno da glasa za Đorđu Meloni: „Precizna je, zna šta želi i uvek je dobro pripremljena i pouzdana. Drži se svog kursa, zauzima se za ono što želi.“

-pročitajte još: Italijanska demokratija puca po šavovima

Obećala „dobru vladu“

Kada je šefica stranke Braća Italije nakon više od sat vremena kašnjenja konačno izašla na pozornicu, pohvalila je grad Lakvilu i region Abruco i rekla da su oni uzor za Italiju i „simbol dobre vlade koju je omogućila stranka Braća Italije“. Prisutne je pozvala da „posvedoče da imamo lidere koji nikada nisu izgubili kontakt s građanima“.

Obećala je da će Braća Italije u potrazi za rešenjima „razgovarati sa onima koji su svakodnevno pogođeni problemima“, dodavši da stranka „tako želi da vodi Italiju“.

Bliska običnim ljudima, pragmatična, pouzdana i samouverena: to je imidž kojim Đorđa Meloni želi da obeleži svoju predizbornu kampanju. Do sada su, tvrdi, klijentelizam i članstvo u nekoj političkoj stranci odlučivali o karijeri ljudi u Italiji.

Ona će se, kaže, tome suprotstaviti „načelom zdravog učinka“ i Italiju vidi kao zemlju u kojoj svako „dobija ono što i zaslužuje“. Tu ona uglavnom cilja na obrazovni sistem, na „školu šezdesetosmaša“ za koju su, kaže, na kraju svi jednaki. Ona pak želi „jednake početne šanse za sve“, a onda zavisi od pojedinca, on mora da pokaže šta ume, pa da dobije nešto za to.

Pragmatična i pouzdana

Meloni pritom tu svoju liberalno-konzervativnu temu meša sa ekstremno desnim tezama, na primer kada govori o utaji poreza. Jedan od problema su, kaže, stranci. I to objašnjava ovako: država s poreskim kontrolama počinje tek nakon dve i po godine, a mnogi od onih koji nisu građani EU pre isteka tog roka zatvaraju svoje biznise i „izgube se“, a da ne plate „nijedan evro“. Za to vreme država taj novac koji joj oni uskraćuju, ubire od „Franka Rosija“, odnosno prosečnog italijanskog biznismena o kojem ima sve podatke.

Za te svoje tvrdnje Meloni ne nudi nikakve dokaze, ali zato izvlači zaključke i stavove. U njenom izbornom programu nalazi se tako i zahtev da ubuduće svi ljudi u Italiji koji nisu iz EU uplate najpre predujam poreskim vlastima, pre nego što im bude dozvoljeno da pokrenu svoj biznis.

Migracije

Nakon što se dotakla teme migracija, Meloni optužuje stranke levog centra da je njihova politika kriva za to što dileri droge i prostitutke dolaze u zemlju. Pritom Meloni ni jednom jedinom rečju ne pominje evropsku politiku svoje političke stranke. Ne spominje ni Vladimira Putina, niti njegov rat protiv Ukrajine.

Istovremeno, ona pokušava da šaljivo reaguje na rasprave o njenim neofašističkim korenima. Kaže da se bavi meditacijom i jogom, da ide u saunu. „Radim sve što treba da ne bih reagovala na provokacije“.

Neofašistički koreni stranke Braća Italije i njihove predsednice osetljivo su pitanje koje Đorđu Meloni tokom ove predizborne kampanje očigledno plaši. Njen portparol pokušao je da zaustavi novinare koji su došli na predizborni skup u Lakvili s namerom da predstavnike podmlatka Braće Italije pitaju kakvo je njihovo mišljenje o fašizmu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.