Seda brada, zelena maskirna majica i crna bejzbol-kapa. Tako ovih dana izgleda Nikol Pašinjan, vođa protestnog pokreta u Jermeniji, do sada malo poznat van granica te zemlje. Ostavka premijera Serža Sargsjana u ponedeljak (23.4.) za Pašinjana je samo etapna pobeda – on želi da početkom maja u parlamentu bude izabran za novog šefa vlade.

Tako hoće narod, poručuje Pašinjan na mitinzima. A do tada – demonstracije se nastavljaju. Za samo par dana taj opozicioni lider postao je nosilac nade u bivšoj sovjetskoj republici na južnom Kavkazu. Ko je taj čovek i za šta se zalaže?

Borbeni izgled, mirni protesti

Kratak pregled događaja: 31. marta 2018. Nikol Pašinjan započinje svoje sudbonosno putovanje u Gjumriju, drugom po veličini gradu u Jermeniji, na granici sa Turskom. Još uvek ne nosi bradu i sa rancem na leđima deluje više kao nekakav hodočasnik nego kao revolucionar. U pratnji par desetina prijatelja taj 42-godišnjak skoro dve sedmice maršira zemljom od tri miliona stanovnika.

U tom trenutku on je predsednik liberalnog opozicionog saveza „Izlaz“ (Jelk), koji je na parlamentarnim izborima prošle godine osvojio samo 7,7 odsto glasova.

Protest je usmeren protiv Serža Sargsjana, koji, nakon deset godina provedenih na mestu predsednika države želi da ostane na vuče konce kao premijer. Osnovu za to pruža mu reforma Ustava iz 2015. godine koja je Jermeniju transformisala u parlamentarnu republiku.

Pašinjan prolazi kroz mnogo gradova pre nego što sredinom aprila stiže u glavni grad Jerevan. Ne brije se, brada mu raste, isto kao i broj njegovih sledbenika. Do kulminacije dolazi 17. aprila kada parlament bira Sargsjana za premijera čime ovaj krši ranije data obećanja.

Desetine hiljada ljudi izlazi na ulice i parališe glavni grad. Sargsjan podnosi ostavku. Protesti ostaju mirni, uprkos borbenom izgledu pristalica Pašinjana. Jermenija vrlo postaje poprište „plišane revolucije“.

Maratonska trka opozicije

Ali Pašinjanova borba protiv Sargsjan nije sprint, već maraton koji je počeo pre nekoliko godina i u kojem se on pokazao kao izdržljiv. Taj opozicioni političar studirao je novinarstvo i devedesetih godina radio u raznim štampanim medijima, u nekima od njih i kao glavni urednik. Zatim ulazi u politiku i 2007. kandiduje se na opštim izborima – ali njegova stranka ostaje van parlamenta.

Pašinjan se veoma rano pozicionirao kao protivnik Sargasjana, čoveka koji godinama određuje jermensku politiku, najpre kao ministar, zatim kao premijer i na kraju kao predsednik. U protestima koji su izbili nakon njegovog prvog izbora za predsednika 2008. stradalo je deset ljudi.

Pašinjan je osuđen kao jedan od podstrekača demonstracija. Proveo je u zatvoru više od godinu dana, da bi 2011. bio amnestiran. Promenio je stranku i 2012. i 2017. biva izabran za poslanika u parlamentu. Pored toga, 2017. kandidovao se za gradonačelnika Jerevana i završio kao drugi sa 21 odsto glasova.

Jermenski politički analitičar Ruben Megrabjan ocenjuje da je Pašinjan neprikosnoveni lider protesta. „Bio je na pravom mestu u pravo vreme, on je taj koji je dao signal za početak“, kaže Megrabjan. Mase ga prate, ali ne zato što je omiljen, već „zato što je situacija u zemlji nepodnošljiva“.

Pašinjan i njegovi sledbenici nameravaju da Jermeniju reformišu iz temelja, da razbiju stare strukture moći do sada vladajuće Republikanske partije. Smatra se da je to glavni uzrok rasprostranjene korupcije i velikog siromaštva u zemlji.

Bez geopolitičkog konteksta?

Posmatrači su saglasni da, za razliku od Ukrajine, geopolitička pozicija Jermenije između Rusije i Evropske unije u protestima ne igra nikakvu ulogu. Jermenija je blizak saveznik Rusije koja u Moskvi vidi silu-zaštitnicu, pre svega u zamrznutom konfliktu sa Azerbejdžanom oko regiona Nagorno-Karabah.

Još 2013. Jermenija je napustila pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji i umesto toga pridružila se Evroazijskoj uniji, savezu bivših sovjetskih republika s Rusijom na čelu. 

Aktuelni opozicioni pokret „nema nikakav geopolitički kontekst“, izjavio je Pašinjan u intervjuu za ruske novine RBK. Njegov izborni program govori međutim nešto drugo: u njemu se zalaže za evropske integracije i predviđa eventualno istupanje iz Evroazijske unije.

Pašinjan se međutim za sada koncentriše na unutrašnju politiku, u nameri da proširi svoj dosadašnji uspeh. Ali njegova snaga kao lidera uličnih protesta ujedno je i njegova slabost jer u aktuelnom sazivu parlamenta njegov savez nema većinu. On se oslanja na glasove vladajuće koalicije koja se raspala nakon ostavke Sargasjana.

Ako ne bude izabran za premijera i ako budu raspisani novi izbori, njegova stranka pozvaće na bojkot i nastaviti sa protestima, najavio je opozicioni lider u petak (27.4). Čini se da Pašinjan priprema za produženu bitku za vlast.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android