Haško tužilaštvo, prema Bramercovoj pisanoj izjavi, „odaje priznanje srpskim vlastima na obavljenom poslu i hapšenju Ratka Mladića, a naročito Savetu za nacionalnu bezbednost i Akcionom timu“.

„Mi im se zahvaljujemo na tome što su ispunili svoje obaveze prema Tribunalu i prema pravdi. Mi, isto tako, cenimo napore međunarodne zajednice u pružanju podrške merama da se obezbedi hapšenje Ratka Mladića“, naglasio je Bramerc.

Zakasnelo zadovoljenje za žrtve

Glavni tužilac je izjavio i da „sa vestima o hapšenju Mladića, najviše misli na žrtve zločina počinjenih tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji“. „Te žrtve su preživele nezamislive užase - uključujući genocid u Srebrenici - a zadovoljenje za to je mnogo zakasnilo. Hapšenje Ratka Mladića je, takođe, značajno za sve narode u bivšoj Jugoslaviji. Verujemo da ono može imati pozitivan uticaj na pomirenje u regionu“, podvukao je Bramerc.

Današnji je dan, po njegovim rečima, važan i za međunarodnu zajednicu, zato što Mladićevo hapšenje „jasno signalizira da posvećenost pravdi međunarodne zajednice ukorenjena“. „Današnji događaji pokazuju da ljudi odgovorni za teška kršenja međunarodnog prava više ne mogu računati na nekažnjivost“, zaključio je tužilac Bramerc u izjavi povodom hapšenja Mladića.

U nastavku: Mladića u Hagu čeka izmenjena optužnica

Tužilaštvo Haškog tribunala podnelo je u maju prošle godine sudijama predlog izmenjene optužnice protiv bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića zbog genocida i zločine protiv čovečnosti nad nesrbima tokom rata u BiH. Očekuje se da će posle hapšenja Mladića u Srbiji, dežurni sudija Tribunala tu presudu potvrditi. Ubrzo pošto se nađe u Hagu, Mladić će biti izveden pred sudiju da bi se izjasnio o krivici.

Izmenjenom optužnicom, Mladiću se na teret u 11 tačaka stavljaju genocid, zločini protiv čovečnosti nad nesrbima i kršenja zakona i običaja rata tokom sukoba u BiH 1992-95. Kao i u slučaju tadašnjeg predsednika RS Radovana Karadžića, kome Tribunal već sudi, izmenjena optužnica protiv Mladića usredsređena je na etničko čišćenje Muslimana i Hrvata širom BiH; kampanju terora artiljerijskim napadima na civile tokom opsade Sarajeva u istom periodu; genocid nad oko 7.000 Muslimana u Srebrenici u julu 1995. i nad nesrbima u još sedam opština u BiH i uzimanje međunarodnih talaca u maju te godine.

Prema predlogu izmenjene optužnice, Mladić i Karadžić su bili na čelu udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo trajno uklanjanja bosanskih Muslimana i Hrvata sa teritorija za koje su bosanski Srbi tvrdili da su njihove.

Genocid i saučesništvo u genocidu

Kako se navodi u izmenjenoj optužnici, „Ratko Mladić je, radi postizanja tog cilja, delovao u sprezi sa drugima na počinjenju zločina na različitim lokacijama...Kao najviši oficir VRS, Mladić je imao efektivnu kontrolu nad snagama koje su učestvovale u počinjenju zločina. Mladić je optužen da je planirao, potpirivao i naredjivao zločine“.

Prvu optužnicu protiv Mladića zbog genocida nad 7.000 Muslimana u Srebrenici, Tribunal je podigao 25. jula 1995., ali on je ostao begunac do 26.5.2011. Tom optužnicom, koja je formalno još na snazi, Mladić je u 15 tačaka optužen za genocid i saučesništvo u genocidu; progon, istrebljenje i ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civila, okrutno postupanje, napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca.

idj/sbl/beta