U zatvoru je proveo 580 dana zbog korupcije. Sada je predsednik Brazila – po treći put. Luiz Inasio Lula da Silva, koga sunarodnici jednostavno zovu Lula, nakon presude je smatran političkim mrtvim. Zatim je Vrhovni sud Brazila proglasio presude nevažećim zbog formalne greške, a Lula je započeo povratak na poltičku scenu.

Od siromaha do osnivača stranke

Nije to bio prvi put da se čovek iz malog grada u državi Pernambuko na siromašnom severoistoku Brazila oslobodio nevolje i uspeo. Rođen 27. oktobra 1945. kao sedmo od osmoro dece siromašnih radnika na farmi. Imao je sedam godina kada je sa majkom i braćom i sestrama sedeći pozadi u kaminu, stigao u metropolu Sao Paulo. Otac je već bio tamo kao predvodnica.

Ali to nije bilo dovoljno. Lula je od malih nogu morao da radi i zbog toga je pohađao školu samo nekoliko godina. Obuka za kvalifikovanog metalskog radnika dovela ga je u vezu sa sindikalnim pokretom, u kome se Lula etablirao kao lider. Godine 1980 - usred desničarske vojne diktature - on i njegovi saborci iskoristili su nezadovoljstvo sindikata i raznih društvenih grupa da osnuju „Partido dos Trabalhadores", radničku partiju PT.

Zlatna vremena kao predsednik

Nakon ponovne demokratizacije Brazila 1985, Lula da Silva se tri puta bezuspešno kandidovao za predsednika. Tek na izborima 2002. uspeo je da uđe u vladinu palatu. Tokom osam godina kao brazilski šef države, stvorio je izuzetno političko nasleđe koje poštuju i politički protivnici.

Sofisticiranom spoljnom politikom približio je Brazil drugim zemljama Latinske Amerike i dao zemlji globalnu težinu u okviru zemalja BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika).

Brazil je 2004. formirao takozvanu G4 sa Nemačkom, Japanom i Indijom, grupu zemlja koje teže stalnom članstvu u Savetu bezbednosti UN.

No, pre svega je Brazilcima dao novo samopouzdanje i izlečio ih od decenijskog kompeksa „pasa lutalica”.

Ekonomski napredak za milione

Ali Lula je verovatno najpoznatiji po svojim društvenim programima. Tokom njegova dva mandata oko 20 miliona ljudi se iz niže klase podiglo u srednju klasu: sa „Porodičnim fondom" („Bolsa Familia”) koji je povezivao socijalnu pomoć za siromašne porodice, obrazovanje dece i druge programe.

To je bilo praćeno neuporedivim uzletom brazilske poludržavne naftne kompanije Petrobras, koja je otkrila nova naftna polja i razvila inovativne tehnike proizvodnje. Globalna ekonomska kriza 2008. pogodila je Brazil, koji je i dalje bio ekonomski izolovan, mnogo manje nego druge zemlje u regionu.

Moć Radničke partije se nastavlja

Godine euforije kulminirale su izborom Brazila za domaćina Svetskog prvenstva u fudbalu 2014. i Letnjih olimpijskih igara 2016.

Njegova socijalna politika, procvat ekonomije i, ne i najmanje važno, njegova harizma, doneli su Luli povremeno rekordne rejtinge odobravanja od 87 odsto. Lulina popularnost je bila tolika da je na predsedničkim izborima 2010. na koje nije mogao da se kandiduje posle dva mandata, bila ključna da izbore dobije prilično bezbojna Dilma Rusef koju je podržavao.

Duge senke uspeha

Loše strane njegovog predsednikovanja dugo mu nisu naštetile. Već u junu 2005. otkriveno je da članovi vlade - poslanicima mesečno uplaćuju novac da bi time kupili većinu u parlamentu. Obrada ovog takozvanog skandala Mensalao dovela je mnoge istaknute političare iza rešetaka. Samom Luli se nikada nije moglo dokazati čak ni da je znao tu praksu ili saučesništvo.

Proces je ionako trajao godinama. Lulin šef kabineta Hoze Dirseu osuđen je tek 2012. kao šef te višepartijske mreže za podmićivanje. U to vreme, Lula je već bio u pozadini, delom zato što mu je 2011. dijagnostikovan rak grla koji je kasnije izlečio.

Kamen spoticanja, skandali i gubitak vlasti

Veliki pad njegove stranke počeo je 2013. Rastuća ogorčenost zbog ekonomske krize i sumnje u korist velikih događaja (Svetsko prvenstvo 2014. i Olimpijske igre 2016.) koji su predstojli, kod velikog dela stanovništva izbijali su u nacionalnim, ponekad nasilnim protestima.

Jedva godinu dana kasnije, u martu 2014. počelo je najveće suđenje za korupciju u istoriji zemlje „Operacija Autopraonica" („Operacao Lava Jato"). Otkrivena je zamršena mreža institucionalizovanih pronevera i pranja novca oko naftne kompanije Petrobras, u čijem središtau je bila PT i nekoliko drugih stranaka.

Na izborima u oktobru 2014. brazilsko stanovništvo je bilo podeljenije nego što je to bilo decenijama. Rusefova je ponovo, ali tesno pobedila. A u avgustu 2016, je smenjena sa funkcije.

Politička smrt sudskom odlukom

Lula da Silva je još 2017. krenuo na turneju u kampanji za predsedničke izbore krajem 2018. Međutim, on je bio jedan od optuženih u istrazi Lava Jato: Luli je navodno opsežno renoviran luksuzni stan - u zamenu za unosne narudžbine Petrobrasa građevinskoj kompaniji OAS. Lula je uvek isticao svoju nevinost i opisao je slučaj protiv njega kao političku klevetničku kampanju osmišljenu da spreči njegovu kandidaturu.

Ali nije pomoglo. Bivši predsednik je proglašen krivim i osuđen na 12 godina i jedan mesec zatvora. Kada je 7. aprila 2018. počeo da izdržava zatvorsku kaznu, bio je daleko ispred svih sudeći po anketama za izbore. Ali ovoga puta njegov sjaj nije bio dovoljan da pomogne rezervnom kandidatu PT, bivšem guverneru Sao Paula Fernandu Hadadu, da pobedi.

Povratak na vlast

Kada je desničarski populistaŽair Bolsonaropreuzeo predsedničku funkciju, slučaj Lule da Silve se nastavio na sudovima. U aprilu 2021. Vrhovni sud je na kraju poništio sve četiri presude za korupciju protiv Lule jer sud u Kuritibi koji je vodio suđenja nije bio nadležan.

Time su Luli da Silvi vraćena politička prava - i on ih je odmah iskoristio i registrovao se kao kandidat za predsedničke izbore 2022. Međutim, zbog svoje umešanosti u brojne slučajeve korupcije, Lula Da Silva više nije veliki predsednik konsenzusa kakav je nekada bio. Mnogi su ga možda izabrali prvenstveno zato što je od početka važio za najperspektivnijeg protivnika aktuelnog Bolsonara. Manje zlo, moglo bi se reći.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.