Bilo je neverovatno vruće jutro, priseća se Aline Galvao kako je sa kolegom u pratnji policije išla u kontrolu na farmu pirinča južnoj brazilskoj državi Rio Grande do Sul. Hteli su da provere da li su pritužbe koje su primili preko telefona istinite.

Aline Galvao je inspektorka rada u regionu Uruguajane. Na toj dužnosti je već videla mnogo toga. Ipak, tog martovskog dana ona i njene su kolege oslobodili su ropskih uslova rada 85 muškaraca – više nego ikad ranije.

Na farmi Santa Adelaide sreli su nekoliko desetina radnika koji su upravo bili na pauzi za ručak. Saznali su da druga farma pirinča nedaleko odatle pripada istom vlasniku. Pozvali su pojačanje i poslali tamo kolege.

Nasleđe ropstva

Oslobađanje radnika u martu ove godine izazvalo je javno negodovanje u Brazilu – između ostalog, i zato što je u sve bio umešan poznati nemački hemijski koncern BASF.

No, ovakvi radni uslovi nisu izuzetak u toj zemlji, pogotovo u sektoru poljoprivrede ili u domaćinstvima.

U protekloj godini više od 2.500 ljudi je oslobođeno iz uslova nehumanog rada. Ove godine ih je samo do sredine juna bilo više od 1.400.

Ove brojke svedoče o tome koliko je veliki problem ropskog rada u Brazilu. Vlada levičarskog predsednika Lule da Silve je zato sredinom juna najavila kampanju za intenzivniju borbu protiv prisilnog rada, predugog radnog vremena i ograničenja slobode kretanja radnika zbog navodnih dugova prema poslodavcima.

Na farmi pirinča u Uruguajani uslovi su bili gori od očekivanih. „Radnici su jeli na prljavom podu, jedva da je bilo hladovine na temperaturi od oko 40 stepeni“, rekla je inspektorka Aline Galvao za DW.

„Hranu koju su sami napravili i doneli nisu imali gde da rashlade, pa se do podne ponešto već pokvarilo i moralo je da se baci.“

Bez toaleta i pitke vode

Galvao i kolege su među radnicima pronašli i 11 maloletnika. Na farmi nije bilo sanitarnih čvorova ni tekuće vode. Jedan od spasenih radnika, Delmar dos Santos da Silva, rekao je za DW: „Često smo i noževe donosili od kuće. Nije bilo dovoljno alata za sečenje korova.“

U to vreme ni on ni Paulo Rikardo Korea Gimaraeš, drugi radnik s kojim je DW razgovarao, nisu znali da zvanično nisu ni bili zaposleni. „Sve je bilo usmeno dogovoreno, nikada nismo morali da pokažemo nikakve dokumente“, rekao je Gimaraeš.

Dok su ljudi na prvoj farmi bili iz tog regiona i uveče vraćani kući, neki od radnika na drugoj farmi pod nazivom „Sao Žoakim“ bili su smešteni na imanju.

„Smeštaj je bio potpuno neadekvatan i ponižavajući“, kaže inspektorka Galvao, i dodaje da se on sastojao od prljavih madraca na golom podu.

Na „Sao Žoakimu“, kako ona kaže, radnici su morali da barataju i pesticidima. Inspektori rada su utvrdili da su hemikalije bile neadekvatno obezbeđene i prekrivene ciradom. Radnici su pauze za ručak provodili sedeći na kanisterima i nisu nosili nikakvu zaštitnu odeću dok su biljke tretirali otrovom.

BASF se poziva na kooperante

Ko je odgovoran za ove ropske uslove rada? Prema brazilskom Ministarstvu rada (MTE), nemački hemijski koncern BASF je „pravi poslodavac na plantažama pirinča“. Vlasti su za DW saopštile da je BASF dobavljač semena i da prati različite faze uzgoja.

„Agronomi koji su radili za BASF takođe su obučavali radnike. Vlasnici zemljišta iznajmili su svoju zemlju BASF-u, a spasene radnike su angažovale treće strane u ime predstavnika BASF koji su bili odgovorni i za plate radnika“, saopštile su brazilske vlasti.

A bivši radnik na farmi Da Silva je rekao: „Stalno smo videli zaposlene BASF. Oni su nam davali uputstva.“

„Duboko žaljenje“

Predstavnici BASF su navodno bili šokirani kada su u martu objavljene informacije o uslovima rada na farmama pirinča u blizini Uruguajane. Na pitanje DW, kompanija je odgovorila da duboko žali zbog toga kako su radnici tretirani.

Njihova povezanost sa firmom je ovako objašnjena: „BASF je sklopio ugovore s dotičnim pogonima za proizvodnju komercijalnog semena pirinča. Dotični radnici nisu radili direktno za BASF ili za nekog od naših direktnih izvođača, već za kooperante naših kooperanata. BASF nije imao ugovorne odnose s tim kooperantima.“

Nakon što se u martu saznalo za incidente, koncern se obratio vlastima. U saopštenju se navodi da je kompanija „proaktivno obavestila brazilske vlasti kako bi pomogla da se stvar razjasni i da se ojačaju mere prevencije i kontrole“.

4.500 evra odštete po radniku

U maju je BASF u dogovoru sa državnim tužilaštvom za radno pravo (MPT) pristao da plati ukupno 1,73 miliona evra za socijalne projekte suzbijanja nehumanih uslova rada, kupovinu vozila koje će biti korišćeno za inspekcije rada, i odštetu samim radnicima. Svaki od 85 radnika će dobiti oko 4.500 evra.

„Istina je da oslobođeni radnici brzo završe na sličnim nesigurnim poslovima – ponekad čak i kod istog poslodavca koji ih je otpustio“, kaže inspektorka Galvao.

Jer često je to jedini izbor koji imaju ljudi iz siromašnih sredina i bez obrazovanja: da budu izrabljeni ili da gladuju.

Prema mišljenju Aline Galvao, ovaj strukturni nedostatak je deo nasleđa iz robovlasničkih vremena. „Ropstvo je u Brazilu formalno ukinuto pre dobrih 130 godina“, kaže ona.

Ali, robovlasnički mentalitet, kako dodaje, još živi, što se vidi po ponašanju poslodavaca i preduzetnika. Oni radnike tretiraju kao imovinu.

Delmar dos Santos da Silva se nada da će u Brazilu ubuduće politički i društveni pritisak popraviti uslove rada koji su slični ropskim: „Prvenstveno mislim na svoju decu i unuke. Ne želim da moraju da prihvaćaju poslove kao ja.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.