Po prvi put je britanski premijer priznao da je „vrlo, vrlo verovatno“ da će se Velika Britanija rastati od Evropske unije bez sporazuma. Nije to ono što on želi, ali će zemlji omogućiti „da od januara radi samo ono što ju je volja“.

-pročitajte još: Razvod je skup za EU, još mnogo skuplji za Britaniju

Do sada je Boris Džonson uvek govorio o „australijskom dilu“, jer je mislio da Velika Britanija neće potpisati trgovinski sporazum s EU. Ali onda mu je bivši australijski premijer Malkolm Turnbul pomutio račune. „Pazite šta želite. Odnosi između Australije i EU nisu onakvi kakve bi Velika Britanija želela da ima sa EU s trgovinske tačke gledišta“, rekao je bivši premijer. To znači da kompletna robna razmena mora da se odvija u skladu s pravilima Svetske trgovinske organizacije. A to ne znači prednost u svim segmentima.

Pored trgovinskih, sporazum sa EU podrazumeva i druge aspekte – od policijske saradnje, do pitanja energetskog tržišta. Sve će to otpasti ako ne bude bilo dogovora. Šta se dakle sve menja od 1. januara 2021.?

Luke i granice

Prema scenariju britanske vlade, na kanalu ispred Dovera i drugih britanskih luka moglo bi da se zaglavi do 7.000 kamiona, s vremenom čekanja od dva dana. Evropska unija želi da uvede potpunu carinsku kontrolu od 1. januara 2021. godine. To znači da je potrebna ogromna birokratija za sve teretne kamione koji su ranije brzo prolazili do u trajekta: carinske i poreske deklaracije, potvrde o poreklu, veterinarske provere. Samo u Doveru dnevno se otpremi oko 10.000 kamiona. Ogromni parking za kamione već je izgrađene u blizini luke Kent. London računa s dodatnim troškovima za britanske kompanije u visini od oko 13 milijardi funti.

Evropska unija želi da nizom hitnih propisa održi avio-saobraćaj u narednih najmanje šest meseci i da dozvoli vozačima autobusa i kamiona da koriste svoje dosadašnje dozvole.

-pročitajte još: Džonson od Velike Britanije pravi sprdnju od države

Putovanja i turizam

Turisti iz Velike Britanije dužni su da na aerodromima stanu u red za pasoške kontrole kojima su podvrgnuti građani zemalja koje nisu članice EU. Oni takođe gube automatsko zdravstveno osiguranje u EU i do daljeg im je potrebna međunarodna kartica osiguranja i međunarodna vozačka dozvola. Od 1. januara im, zbog korona-lokdauna, privremeno više nije dozvoljen ulazak u EU. Za kućne ljubimce potrebna su komplikovane zdravstvene potvrde. Vlasnici nekretnina koji na jugu Evrope imaju vikendice, smeju da borave u EU samo po 90 dana u okviru šest meseci. To je već izazvalo uzbuđenje i optužbe u britanskoj štampi.

Roba

Britanska automobilska industrija strahuje od Bregzita bez sporazuma. Za nju je to možda smrtonosni udarac. Proizvođač automobila Nisan s pogonima u britanskom lučkom gradu Sanderlendu, već je nagovestio da bi mogao da zatvori tu svoju fabriku.

Zbog dugog čekanja u lukama, lanci snabdevanja će se rastegnuti, a ponegde čak i prekinuti. Hondina fabrika u Svindonu je zbog toga već prekinula proizvodnju. Uz to, prema pravilima Svetske trgovinske organizacije, na motorna vozila naplaćuje se carina od deset odsto. To bi značilo kraj konkurentnosti i gubitak hiljada radnih mesta, uključujući i ona u dobavljačkoj industriji, odnosno preduzećima koja isporučuju delove za automobile.

Britanska farmaceutska industrija mora da prođe dodatni postupak odobravanja u Agenciji za lekove Evropske unije (EMA) kako bi mogla da prodaje svoje lekove u EU. To košta mnogo vremena i novca.

Poljoprivreda

Na poljoprivredne proizvode uvode se nove carine EU: na mlične proizvode carine će biti veće za oko 30 odsto, na govedinu i janjetinu 40 odsto i više. Zajedno sa ukidanjem subvencija iz EU, koje otprilike čine polovinu njihovih prihoda, ovo bi za hiljade poljoprivrednika moglo da znači kraj. Mnogi od njih glasali su za Bregzit, jer nisu mogli zamisliti da bi napuštanje EU moglo da prođe bez dogovora.

Finansijsko tržište i usluge

Daleko najvažnije britansko izvozno dobro jesu finansijske usluge. One ionako ne bi bile deo trgovinskog sporazuma, ali tu već samo gubitak dobre volje u EU može da ima negativan efekat. Takozvani „Passporting“, odnosno pravo na rad u EU, banke i osiguravajuće kuće izgubile su još u januaru ove godine. U budućnosti će im biti potreban dokaz o ekvivalentnosti njihovih propisa od strane EU, što Brisel može u bilo kom trenutku i da povuče.

Neke kompanije osnovale su svoja predstavništva u EU kako bi mogle da nastave da rade. Evropskoj uniji i dalje su potrebne određene finansijske usluge svetskog finansijskoga centra Londona, ali Pariz, Frankfurt i drugi imaju za cilj postupno osamostaljivanje. Budućnost „City of London“ je zato neizvesna.

Pravnici, arhitekte ili inženjeri iz Velike Britanije mogu da izgube priznanja svojih diploma i biće im potrebne skupe radne vize za EU ako tamo budu želeli da rade na određeno vreme. To se odnosi i na umetnike: britanski orkestri već su zabrinuti za budućnost svojih turneja po EU.

Posledice za EU

Jedna od standardnih rečenica o posledicama Bregzita glasi: gubitnici su sa obe strane. A druga glasi: Velika Britanija gubi više od EU, jer njen trgovinski obim sa EU iznosi gotovo 50 odsto. „Nas je 27, a Britanci su samo jedna zemlja“, kaže Marija Demercis iz Istraživačkog centra Brigel u Briselu. I ističe: „Mi smo najbogatije domaće tržište na svetu s više od 400 miliona potrošača“.

Međutim, i EU će osetiti Bregzit bez dogovora: i to najviše holandija, Belgija i severna Francuska, gde se nalaze dobavljači delova za britanske kompanije ili gde je trgovina bila posebno intenzivna. Ako je suditi po brojkama, najveći gubitnik bila bi Nemačka, ali kompanije su se u toj zemlji već pripremile za Bregzit: Velika Britanija je kao trgovinski partner pala s trećeg na peto mesto.

Irska je poseban slučaj. Tamošnja privreda tradicionalno je usko povezana s Velikom Britanijom. Iz Dablina zato dopiru veoma paničniji tonovi o riziku nepostizanja dogovora o Bregzitu sa EU.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android