Vegetarijanski proizvodi koji zamenjuju meso ubuduće više ne smeju da se nazivaju imenima koja tradicionalno podrazumevaju da je reč o mesu, odlučio je Evropski parlament većinom glasova. Na primer „burger“ ili „kobasica“. Teško je reći da li će se to odnositi i na izraz „odrezak“, jer on može da označava i odsečen komad bilo čega. Ali zato bi „šnicle“ trebalo da bude jasno da nikako nisu veganske.

Za odgovarajuću zakonsku izmenu ove srede 8. oktobra u Strazburu je glasalo 355 poslanika, dok je 247 bilo protiv. Odluka nije konačna, jer o njoj tek treba da se usaglasi svih 27 država članica Evropske unije.

Predlog je podnela francuska konzervativna poslanica Selin Imar. „Reč je o transparentnosti i jasnoći za potrošače, kao i o priznanju rada naših poljoprivrednika“, rekla je Imar u raspravi u Evropskom parlamentu. Prema njenom mišljenju, nazivi koji se koriste u prodaji dovode kupce u zabludu.

Već se zna šta je šta

Organizacija potrošača BEUC ne slaže se s tim i poziva se na sopstvena istraživanja. „Većinu potrošača ti nazivi ne zbunjuju“, napisala je ekspertkinja te organizacije Irina Popesku na njihovom sajtu. „Donosioci odluka treba da se fokusiraju na to da pakovanja budu jasna i razumljiva, sa oznakama kojima se može verovati“, poručila je.

Zajedničko pismo nemačkim poslanicima u Evropskom parlamentu, kojim se protive zabrani postojećih naziva mesnih alternativa, potpisali su i veliki prehrambeni koncerni. Među potpisnicima su, između ostalih, Aldi, Lidl ili Burger King. Oni već u svom asortimanu imaju čitavu paletu proizvoda kao zamenu za meso.

Međutim, nemački kancelar Fridrih Merc (CDU) i ministar poljoprivrede Alojz Rajner (CSU) podržali su zabranu takvih oznaka. „Kobasica je kobasica. Kobasica nije veganska“, rekao je Merc u nedelju uveče za javni servis ARD. Ipak, većina nemačkih poslanika iz redova Mercovih demohrišćana glasala je protiv predloga. „Šteta što se većina u Evropskom parlamentu, u vreme kada imamo stvarne probleme, bavi takvim glupostima“, rekao je poslanik CDU Peter Lize.

Sukob svetonazora

Slično su reagovali i poslanici socijaldemokrata, Zelenih i liberala. „Izrazi poput vegi-burger ili tofu-kobasica odavno su svakodnevni“, smatra poslanica SPD-a Marija Nojl. A zabrana, kako dodaje, neće rešiti probleme u poljoprivredi: „Nijedan poljoprivrednik zbog toga neće na kraju imati više novca u džepu.“

Ipak, pitanje da li biti vegan ili jesti meso sve češće nije samo odluka o ishrani, već i izraz ličnog svetonazora – pa tako i društvene podele. A dok se vodi bitka oko „vegi-burgera“, još je manje jasno da li „mleko bez laktoze“ sme da se naziva mlekom.

Jer ono to, strogo gledano, nije. U pitanju je uglavnom samlevena zob pomešana s mnogo vode, kojoj se dodaju enzimi (najčešće amilaza) da bi se skrob razgradio u šećer. U prehrambenoj industriji amilaza se dobija mikrobiološkom fermentacijom (na primer iz bakterije Bacillus subtilis ili plesni Aspergillus oryzae). Za dobru meru dodaje se i određena količina masti – inače nikada ne biste dobili penu u svom vegi-kapućinu. Zdravije od kravljeg mleka? Neki smatraju da jeste.

Paket mera za zaštitu poljoprivrednika

Glasanje o nazivima burgera u Strazburu bilo je deo zakonodavnog paketa kojim EU zapravo želi da ojača položaj poljoprivrednika u pregovorima o cenama sa trgovačkim lancima. U to spada i obaveza pisanih ugovora između proizvođača i njihovih kupaca – što u mlečnoj industriji za sada nije uobičajeno.

Evropski parlament se u sredu načelno svrstao iza tog paketa. Većina se, ipak, izjasnila i za mogućnost izuzeća od obaveze ugovora ako to zatraži strukovna organizacija. Osim toga, Parlament se založio i za niz olakšica za poljoprivrednike u sprovođenju mera zaštite klime.

O svim reformama treba još da se dogovori svih 27 država članica EU. Videćemo  da li će se složiti i oko zabrane naziva poput „vegi-burger“.