Koliko god da su konture foruma zvanog BRIKSnejasne, one pružaju isto toliko prilika za slobodno tumačenje rezultata samita. Najvažniji ishod: postignuto je jedinstvo. Zajednička deklaracija iz Nju Delhija 2026. godine usvojena je jednoglasno.

U njoj sve države članice izražavaju zabrinutost zbog sukoba na Bliskom istoku – ali se krivci ne imenuju. Tako se postiglo da, sa Iranom na jednoj strani, i Saudijskom Arabijom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima na drugoj, istovremeno budu prisutni i protivnici i saveznici SAD, i da svi podrže jednu deklaraciju.

To što niko nije javno izložen neprijatnosti predstavlja svesnu metodu, objašnjava Uma Salma Bava, profesorka i ekspertkinja za međunarodnu politiku:

„U svetu koji se udaljava i suočava sa složenim izazovima, spajanje mostova je prioritet. Slogan samita BRIKS-a – 'Različite perspektive, zajednička rešenja' – oličava ovaj princip. Svaka nacija sledi sopstvenu agendu, ali glavna diplomatska snaga Indije leži u sposobnosti da dovede konkurentske aktere za isti sto i da različitim političkim interesima upravlja tako da se pronađe zajednički jezik.”

Uspešna kampanja Indije

Indija je, u najmanju ruku, iskoristila samit na najbolji mogući način: imidž kampanja je uspela – kreatori sadržaja i influenseri iz Kine, Nigerije, Indonezije, Tajlanda ili Kazahstana uspešno su sprovedeni kroz zemlju.

Od Tadž Mahala do Crvene tvrđave nastale su sjajne, kulturno raznovrsne slike i video-snimci (reels) za društvene mreže – što deluje kao savršena ilustracija indijskog slogana za BRIKS koji čoveka stavlja na prvo mesto.

Uma Salma Bava smatra da je reč o nečemu što prevazilazi samo lepe reči:

„To je politički mudra strategija za suočavanje sa globalnim neizvesnostima i prevazilaženje unutrašnjih razlika među državama članicama. Ona stav koji državu stavlja na prvo mesto zamenjuje pristupom u čijem je središtu čovek. Kada se vodi agenda 'okrenuta ljudima' umesto pristupa usmerenog na državu, članice mogu jednostavno da zaobiđu duboke bilateralne razlike. Manje konfrontacije, više saradnje.”

Od onoga ko prihvata pravila do onoga ko ih donosi?

I tako se svi okupljaju na forumu nejasnih kontura, gde teškaši poput ruskog predsednika Vladimira Putina, kineskog lidera Si Đinpinga i indijskog premijera Narendre Modija stoje ruku pod ruku.

Oni pokazuju da više ne žele da prate pravila Zapada, već da ih sami kreiraju – Rule-Taker to Rule-Maker, kako to Modi kaže. Ipak, to ostaje balansiranje u svim pravcima multipolarnog sveta, kaže politikološkinja Uma Salma Bava:

„Mora se priznati koliko je indijska spoljna politika postala fleksibilna. Umesto da se drži krutih doktrina, Indija je evoluirala od tradicionalne nesvrstanosti ka aktivnoj politici višestrukih saveza. Ova fleksibilnost omogućava Nju Delhiju da se suvereno kreće na najrazličitijim platformama – bilo u okviru 'Kvada' (Quad) u Indo-pacifiku ili među državama BRIKS-a. Istovremeno, predstojeći sporazumi o slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom i državama EFTA svedoče o prilagodljivosti i pragmatizmu.”

Sledeće godine predsedava Kina

Države članice BRIKS-a odbacuju prikazivanje ovog saveza kao antizapadnog i zbog toga što politički lideri na kraju moraju da štite interese sopstvenih građana. Zato je indijski premijer uputio još jedan apel:

„Zloupotreba tehnologije i kritičnih sirovina mogla bi da omete naš zajednički napredak; stoga smo pri uvođenju tehnologije poseban značaj pridali inkluzivnosti.”

Hoće li se toga zaista pridržavati svi članovi BRIKS-a? Koliko god se Indija predstavila kao sjajan i uspešan domaćin – zemlja sa najvećom težinom neće dozvoliti da ostane u senci. Sledeće godine Kina preuzima predsedavanje forumom BRIKS.

A kineski lider Si Đinping već je zacrtao pravac. U svom govoru je poručio da bi države proširene grupe BRIKS trebalo dalje da razvijaju saradnju, čuvaju stabilnost industrijskih i lanaca snabdevanja i razvijaju integrisano tržište. Više konkretnog rada, manje harmonije.